ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:22

Autentičan bunt Ljubomira Micića

Autor: Marija Đorđevićpetak, 10.10.2008. u 22:00
Јован Бијелић: „Борба дана и ноћи”, уље на платну, 1921.

Kada sam ga upoznala, Ljubomir Micić je imao oko 70 godina. Bio je visok, tanak, prozračnog lika, sav u crnom–kaže naša sagovornica dr Irina Subotić. Malo uplašen, verovatno zbog osećanja da je progonjen, nesiguran u javnim nastupima zbog čega je i želeo da se vidimo na mestu gde nije bilo mnogo sveta. Jednom prilikom videli smo se nad grobom njegove pokojne supruge Anuške, a kasnije u njegovom malom zagušenom stanu. Tada su mi se otvorili dvostruki vidici. Jedan, da u tom malom prostoru, svakako postoji veliko blago, i drugi, da je on ostao isti kao što je oduvek bio: nepomirljiv, nesaglasan sa onim što se dešava, glasan u svojim kritikama.

Irina Subotić je sa istoričarkom književnosti dr Vidosavom Golubović autorka reprezentativne monografije „Zenit 1921–1926” (Narodna biblioteka Srbije, Institut za književnost i umetnost Beograd, SKD „Prosvjeta” Zagreb).Uz monografiju, objavljeno je i fototipsko izdanje svih brojeva časopisa „Zenit”, a sve to spakovano u kutiju na kojoj je odštampana stilizovana fotografija Ljubomira Micića i Boška Tokina iz 1921. godine.

Antiratni internacionalizam, metakosmički ekspresionizam

Monografiju čine studije o književnoj i vizuelnoj kulturi „Zenita”, kompletan letopis časopisa, biografije svih saradnika, bibliografija, popis literature i internet sajtova o „Zenitu” i zenitizmu.

(/slika2)Knjiga je štampana u punom koloru na 530 strana i opremljena je ilustracijama iz časopisa i fotografijama od kojih su neke objavljene prvi put (dizajn KoanStudios).

Ljubomir Micić je pokretač časopisa „Zenit” koji je počeo da izlazi u Zagrebu februara 1921, godine sa podnaslovom Internacionalna revija za umetnost i kulturu. Saradnja sa poznatim umetnicima i glasilima gotovo celokupne evropske avangarde bila je jedno od glavnih obeležja ovog časopisa. Micić, po obrazovanju filozof, afirmisao se do tada zbirkama poezije i već bio poznat u zagrebačkim kulturnim krugovima. U prvom broju časopisa „Zenit” objavljen je i prvi programski tekst „Čovek i umetnost” čija su odlike orijentacija ka čoveku-umetniku, internacionalizmu, antiratnom raspoloženju, metakosmičkom ekspresionizmu. Ogroman doprinos časopisu daje i Branko Ve Poljanski, Micićev brat.

„Zašto da krijem? U prvom momentu reč Zenitizam izgledala mi je malo suvišna. Mislio sam i nehotice možda na to, da će neprijatelji novoga videti u tome samo 'izam' i ništa drugo. Ali njihova larma, koja je došla i prošla, ne znači ništa. I razmišljajući više puta došao sam do zaključka da je Zenit reč i pojam Zenitizam dobrodošao i da je na svom mestu. Uverih se da izražava potrebu vremena”, piše Boško Tokin u drugom broju „Zenita”.

U početku Micić se povezuje sa srpskim piscima koji su živeli u Beogradu – Stanislav Vinaver, Boško Tokin, Stanislav Krakov, ili u Parizu, kao što su Dušan Matić, Miloš Crnjanski, Rastko Petrović. Saradnja je međutim kratkotrajna, a raskid je izazvalo objavljivanje „Manifesta zenitizma” (1921), čiji su autori Ljubomir Micić, Ivan Gol i Boško Tokin. Manifest zenitizma pisan u „Zagrebu na Balkanu” predstavljao je verbalizaciju celokupnog avangardističkog programa, sa krilaticom o preporodu Evrope i „golom čoveku Barbarogeniju”, koji dolazi iz dalekih, mističnih predela jugoistoka.

Sveža balkanska krv

„Pisci iz Beograda nisu želeli da se uključe u pokret, već su želeli da svako zastupa svoju poetiku a ne da učestvuju u grupi. Objavili su žestok napad na Micića u kome pišu da Micića smatraju izdavačem, a ne vođom pokreta”, kaže Vidosava Golubović.

Irina Subotić dodaje da je Micić, i pored toga što se ta grupa udaljila, ostao beskompromisan, kritičan, i to u svim aspektima – od književnosti, umetnosti, pozorišta, filma. Posebno je bio izražen antagonizam između Micića i Krleže.

„’Zenit’ je krenuo sa ekspresionističkim antimilitarističkim idejama jedne duhovne zajednice mladih u celom svetu gde bi bratstvo među umetnicima pokrenulo novu Evropu, ali sa svežom krvi, onom koja dolazi sa Balkana. To je Barbarogenije. Onaj koji je neiskvaren, koji je došao sa ovih čistih prostora i planina, neko ko je imao nešto novo da kaže i ko će se suprotstaviti onoj staroj iscrpljenoj civilizaciji Evrope koja je pokrenula Prvi svetski rat. Pod balkanizacijom se nije podrazumevalo ono što se danas možda podrazumeva – ratna situacija, cepanje već, naprotiv, ujedinjavanje svih mladih snaga i onih koji su protiv rata”, objašnjava Irina Subotić.

U Zagrebu je „Zenit” izlazio redovno do 1923. godine, kada je Stjepan Radić u svom polemičkom tekstu napao balkansku koncepciju. Micić se nakon toga seli u Beograd, uz očekivanja da će ga Srbija i Beograd prihvatiti i piše tekst pod nazivom „Hvala ti, Srbijo lepa” koji u više navrata koristi kasnije u svojim obračunima sa sredinom u kojoj nije bio omiljen. Vodeći građanski list „Politika” u međuvremenu proglašava zenitizam mrtvim pokretom.

U aprilu 1924. godine u Muzičkoj školi „Stanković” u Beogradu „Zenit” je organizovao međunarodnu izložbu na kojoj su se između ostalih predstavili Vasilij Kandinski, El Lisicki, Laslo Moholj Nađ, Rober Delone, Aleksandar Arhipenko.Paradigmatičnim jugoslovenskim likovnim umetnicima vezanim za zenitizam mogu se smatrati Mihailo S. Petrov (kasnije jedan od osnivača beogradske Akademije primenjenih umetnosti) i Josip Sajsl ili Jo Klek, kako se potpisivao.

„Zenit” je uvek tragao za novim, neetabliranim umetnicima. Na jednoj izložbi uočena je slika Jovana Bjelića „Borba dana i noći” kao jedna od naših retkih apstraktnih kompozicija. Izložbe Dobrovića, Šumanovića, Micić oštro kritikuje. On poštuje likovnost njihovih dela, zna šta je tu novo, ali ne želi da se prikloni nijednom umetniku koji je zvaničan.

Časopis „Zenit” je poslednji put objavljen 1927. godine, kada je izašao 43. broj. Njegovoj konačnoj sudbini presudio je tekst M. Rasinova koji zenitizam poistovećuje sa marksizmom. Izbegavajući hapšenje, Micić emigrira u Francusku krajem 1926. gde ostaje deset godina. Po povratku u Beograd živeo je na ivici egzistencije sve do smrti.

Svojim izvornim programom i poetikom zenitizam je bio autentičan avangardni pokret na ovim prostorima. Od početka do kraja odlikovala ga je izrazita kritika društvene i političke situacije, nemilosrdni obračun sa religioznim, građanskim i malograđanskim vrednostima. Spajajući tadašnja dva centra Beograd i Zagreb, od početka je zastupao internacionalno stanovište–po temama i idejama koje je plasirao ali i po mnogobrojnim stranim jezicima na kojima su prilozi bili objavljivani.

Bogati i siromašni

Ljubomir Micić bio je ličnost koja nije odgovarala nijednom ovdašnjem sistemu. U predratnim godinama osuđivan je za levičarenje, a u vreme komunizma nije bilo poželjan njegov kritički stav prema institucijama sistema. Takođe su ga pratili glasovi da je srpski nacionalista. Posle Brozove smrti njegovo delo se postepeno rehabilituje, ali ne bez problema.

U Narodnom muzeju u Beogradu , Irina Subotić i Vida Golubović organizuju 1983. izložbu posvećenu zenitizmu i avangardi dvadesetih godina. Količina tekstova, uglavnom negativnih, prevazilazi sve do tada objavljene napise o Miciću i njegovom pokretu. Tadašnji izvršni sekretar za kulturu CK Srbije Radivoj Cvetićanin objavio je tekst o „utaji nacionalizma i srbijanstva”. Autorke su prozivane za neuključivanje određenih tekstova o Miciću, a pretilo se i zatvaranjem izložbe o čemu svedoči i iscrpna bibliografija na kraju knjige. „Radivoj Cvetićanin danas je ambasador Srbije u Hrvatskoj i on nije bio prisutan na promociji ove najnovije monografije, 22. septembra u Zagrebu”, kaže Irina Subotić.

Autorke smatraju da je jedan od povoda za seriju tadašnjih napada bio i tekst Velje Abramovića potpisanog kao Velimir Abramčik u „Književnim novinama”, u kome autor piše da dok su nadrealisti bili generali, ministri, direktori, urednici, ambasadori i ovom narodu ništa nisu ostavili, dotle su zenitisti bedno živeli, a ostavili ogromno blago koje se čuva u zaostavštini Narodnog muzeja i Narodne biblioteke u Beogradu.


Komentari2
31167
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

bora djukic
samim tim sto se i danas spominje, sto je i danas aktuelan, ali u umetnickom kontekstu, kao jedna autenticna pojava, jer je sve, takoreci, sve negirao, sto je sasvim normalno, iz vizure umetnika, jer sve je prolazno, vecina tekstova koje danas citamo, pa i ideja kojima se ljudi odusevljavaju, nece biti aktuelne ni za par godine, posto se i "vreme" ubrzava, a kamoli za nekoliko decenija, a "barbarogenije" Micic, eto, spominje se i danas, a to je dovoljno da ga, ako nista drugo, postujemo, jer je nas, kroz njega, ali i kroz druge, imamo svedocanstvo jednog doba koje je daleko iza nas, ali je dobro da se zapitamo, kada procitao te manifeste : da li se , sem tehnologije, jos nesto promenilo?
Милорад Станојловић
"Али њихова ларма, која је дошла и прошла, не значи ништа." Оно што значи јесте једна друга и другачија филозофија коју је и зенитизам заступао. Зато ниједан споменик овде не треба рушити. Они су неопходни да нас подсете како се култура и материјална будућност не могу заснивати на филозофији масовних злочина; наравно, такође и на пљачки. Друштво је кућа слободе или "не значи ништа".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja