Utorak, 27.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Još jedan rok za Prokop

Поглед на градилиште будуће београдске железничке станице (Фото Д. Јевремовић)

Priča o izgradnji buduće železničke stanice „Beograd – centar”, poznatije kao Prokop, u najkraćem se može sažeti – grandiozan projekat velikih mogućnosti, velika očekivanja i još veća razočarenja. Ali, krenimo redom.

Izgradnja Prokopa počela je 8. oktobra 1977. godine (projektovanje znatno ranije), kada je položen kamen temeljac, a štampa „od Vardara pa do Triglava” izvestila o početku najveće investicije u Srbiji. Tada je rečeno da će biti završena za 18 meseci. Prvi voz je kroz stanicu trebalo da prođe 1. maja 1979. godine.

Kako je je zamišljeno, trebalo je da u jednom času primi deset hiljada putnika i bude „dovoljno velika za ceo 21. vek”. Projekat koji nije imao uzor u tadašnjoj arhitekturi od početka je delio stručnjake, o čemu svedoči i podatak da je Savet za urbanizam Beograda još 1971. godine konačno projektno rešenje doneo nakon sedam i po sati burnog većanja.

Buduća železnička stanica „Beograd – centar” je osmišljena da bi se izmestila Glavna stanica iz „savskog amfiteatra”. Taj cilj ni do danas nije izgubio na značaju. Postojeća glavna stanica ometa razvoj Beograda, koji bi njenim izmeštanjem dobio 80 hektara najatraktivnijeg zemljišta. Po nekim procenama, izgradnja u „savskom amfiteatru” danas bi generisala i do 20 milijardi evra.

Takoreći još na početku je bilo jasno da vozovi kroz Prokop neće krenuti maja 1979. godine. Radovi su zbog nestašice para obustavljeni 1980. godine, potom nastavljeni, da bi se u maju 1984. pojavila dilema – nastaviti izgradnju za tadašnje prilike preskupog poduhvata ili dići ruke.

(/slika2)Zbog prazne republičke kase, železnice i Beograda (finansijeri po 33,33 odsto), radovi tokom osamdesetih godina u više navrata počinju, pa staju, a gradilište se konzervira. Ipak, šine su postavljene, a stanična zgrada još nije izgrađena. Prokop se ipak uključuje u železničke tokove ne samo na teritoriji Beograda već i bivše velike Jugoslavije. Time je rasterećen stari železnički most, preko kojeg je vodila do tada jedina železnička veza između severa Evrope, juga kontinenta i dalje ka istoku. Tako glavni grad sa nedovršenim Prokopom, kao čvorištem „Beogradskog železničkog čvora”, dobija prigradsku železnicu – između Pančeva, Resnika i Batajnice. Izgrađena je i podzemna stanica „Vukov spomenik” u kojoj će se metro, kao i u Prokopu, ukrštati sa prigradskom železnicom.

Prokop ponovo postaje aktuelan početkom devedesetih godina. Izgradnja je nastavljena, ali je usledio raspad Jugoslavije, a potom i sankcije. Gradilište je ponovo opustelo, do 7. jula (Dan ustanka Srbije) 1996. godine, kada ga pritiskom na dugme otvara tadašnji premijer Mirko Marjanović, u pratnji Slobodana Miloševića. Radovi kreću punom parom. Iznad koloseka je izgrađen najveći deo ploče za budući poslovno-komercijalni centar.

Već u to vreme strani investitori počinju da se raspituju za mogućnost gradnje komercijalnog centra. Interesenti stižu iz Grčke, Nemačke, Francuske, pa i Kine. Tadašnje uredništvo našeg lista, priča se na ideju Mirjane Marković, pokreće inicijativu da se u Prokopu izgradi kineski centar, što bi povećalo privrednu saradnju i trgovinsku razmenu između dve zemlje i učvrstilo naše prijateljstvo.

Ponovo nas stižu sankcije, a potom i bombardovanje. Sledi obnova porušenih mostova i pruga, zbog čega Prokop po ko zna koji put pada u zapećak.

Beograd, kao suinvestitor, ima sve manje razumevanja za ulaganja koja ne daju vidljive rezultate. Železnica ne odustaje, i početkom 2005. raspisuje međunarodni konkurs za izbor investitora koji će završiti stanicu, a zauzvrat dobiti pravo gradnje na prostranoj ploči. Na konkursu pobeđuje mađarska kompanija „Trigranit”. Pregovori su ipak propali, zbog dodatnih uslovljavanja te kompanije. Ovaj strani investitor je tada ukazao na kapitalnu grešku u projektu Prokopa – nije predviđen prostor za parking.

„Železnice Srbije” nakon toga posao nude drugoplasiranom „Energoprojektu”. Sve je dogovoreno, ali vlada Srbije nije dala saglasnost na ugovor. Kako je nedavno za naš list izjavio Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, ne postoji zakonska osnova da se privatnicima ustupi ploča na kojoj treba da bude izgrađen poslovno-komercijalni centar. Prema mišljenju Mrkonjića, inače najvećeg pobornika završetka Prokopa, logičnije je da država samostalno finansira kompletiranje stanice i izgradnju pratećih sadržaja koji će doneti znatan prihod. Nakon toga sledi oslobađanje „savskog amfiteatra”.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.