četvrtak, 15.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:33

Još jedan rok za Prokop

Autor: Marko Lakićpetak, 17.10.2008. u 22:00
Поглед на градилиште будуће београдске железничке станице (Фото Д. Јевремовић)

Priča o izgradnji buduće železničke stanice „Beograd – centar”, poznatije kao Prokop, u najkraćem se može sažeti – grandiozan projekat velikih mogućnosti, velika očekivanja i još veća razočarenja. Ali, krenimo redom.

Izgradnja Prokopa počela je 8. oktobra 1977. godine (projektovanje znatno ranije), kada je položen kamen temeljac, a štampa „od Vardara pa do Triglava” izvestila o početku najveće investicije u Srbiji. Tada je rečeno da će biti završena za 18 meseci. Prvi voz je kroz stanicu trebalo da prođe 1. maja 1979. godine.

Kako je je zamišljeno, trebalo je da u jednom času primi deset hiljada putnika i bude „dovoljno velika za ceo 21. vek”. Projekat koji nije imao uzor u tadašnjoj arhitekturi od početka je delio stručnjake, o čemu svedoči i podatak da je Savet za urbanizam Beograda još 1971. godine konačno projektno rešenje doneo nakon sedam i po sati burnog većanja.

Buduća železnička stanica „Beograd – centar” je osmišljena da bi se izmestila Glavna stanica iz „savskog amfiteatra”. Taj cilj ni do danas nije izgubio na značaju. Postojeća glavna stanica ometa razvoj Beograda, koji bi njenim izmeštanjem dobio 80 hektara najatraktivnijeg zemljišta. Po nekim procenama, izgradnja u „savskom amfiteatru” danas bi generisala i do 20 milijardi evra.

Takoreći još na početku je bilo jasno da vozovi kroz Prokop neće krenuti maja 1979. godine. Radovi su zbog nestašice para obustavljeni 1980. godine, potom nastavljeni, da bi se u maju 1984. pojavila dilema – nastaviti izgradnju za tadašnje prilike preskupog poduhvata ili dići ruke.

(/slika2)Zbog prazne republičke kase, železnice i Beograda (finansijeri po 33,33 odsto), radovi tokom osamdesetih godina u više navrata počinju, pa staju, a gradilište se konzervira. Ipak, šine su postavljene, a stanična zgrada još nije izgrađena. Prokop se ipak uključuje u železničke tokove ne samo na teritoriji Beograda već i bivše velike Jugoslavije. Time je rasterećen stari železnički most, preko kojeg je vodila do tada jedina železnička veza između severa Evrope, juga kontinenta i dalje ka istoku. Tako glavni grad sa nedovršenim Prokopom, kao čvorištem „Beogradskog železničkog čvora”, dobija prigradsku železnicu – između Pančeva, Resnika i Batajnice. Izgrađena je i podzemna stanica „Vukov spomenik” u kojoj će se metro, kao i u Prokopu, ukrštati sa prigradskom železnicom.

Prokop ponovo postaje aktuelan početkom devedesetih godina. Izgradnja je nastavljena, ali je usledio raspad Jugoslavije, a potom i sankcije. Gradilište je ponovo opustelo, do 7. jula (Dan ustanka Srbije) 1996. godine, kada ga pritiskom na dugme otvara tadašnji premijer Mirko Marjanović, u pratnji Slobodana Miloševića. Radovi kreću punom parom. Iznad koloseka je izgrađen najveći deo ploče za budući poslovno-komercijalni centar.

Već u to vreme strani investitori počinju da se raspituju za mogućnost gradnje komercijalnog centra. Interesenti stižu iz Grčke, Nemačke, Francuske, pa i Kine. Tadašnje uredništvo našeg lista, priča se na ideju Mirjane Marković, pokreće inicijativu da se u Prokopu izgradi kineski centar, što bi povećalo privrednu saradnju i trgovinsku razmenu između dve zemlje i učvrstilo naše prijateljstvo.

Ponovo nas stižu sankcije, a potom i bombardovanje. Sledi obnova porušenih mostova i pruga, zbog čega Prokop po ko zna koji put pada u zapećak.

Beograd, kao suinvestitor, ima sve manje razumevanja za ulaganja koja ne daju vidljive rezultate. Železnica ne odustaje, i početkom 2005. raspisuje međunarodni konkurs za izbor investitora koji će završiti stanicu, a zauzvrat dobiti pravo gradnje na prostranoj ploči. Na konkursu pobeđuje mađarska kompanija „Trigranit”. Pregovori su ipak propali, zbog dodatnih uslovljavanja te kompanije. Ovaj strani investitor je tada ukazao na kapitalnu grešku u projektu Prokopa – nije predviđen prostor za parking.

„Železnice Srbije” nakon toga posao nude drugoplasiranom „Energoprojektu”. Sve je dogovoreno, ali vlada Srbije nije dala saglasnost na ugovor. Kako je nedavno za naš list izjavio Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, ne postoji zakonska osnova da se privatnicima ustupi ploča na kojoj treba da bude izgrađen poslovno-komercijalni centar. Prema mišljenju Mrkonjića, inače najvećeg pobornika završetka Prokopa, logičnije je da država samostalno finansira kompletiranje stanice i izgradnju pratećih sadržaja koji će doneti znatan prihod. Nakon toga sledi oslobađanje „savskog amfiteatra”.


Komentari5
f7cd2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ђура
То што се тзв. Железничка станица Прокоп гради тридесетак година значи да никоме није потребна. Ни онда када је почела да се гради, а ни дан данас. Такву железничку станицу, на таквом месту, могао је да смисли само неко или неки који мрзе и Београд и железницу. У нормалним европским градовима главна железничка станица или више њих смештене су тако близу центра града да и грађанин и путник намерник могу у центар да дођу брзо, чак и без коришћења градског превоза. Каква је комуникација Прокопа са центром града. Или су можда замишљали да центар Београда преселе негде у околину Прокопа. Када би неко у Паризу, Лондону, Будимпешти, Минхену, Берлину предложио да се нека од главних железничких станица пресели у неки њихов Прокоп да би на том месту иѕградили неки Еурополис, послали би га у лудницу. Какав је данас путнички железнички саобраћај у Србији, Београду, а ни многим другим градовима у Србији железничка станица није ни потребна. Многи умни људи писали су о овоме у претходних 30 година. Очигледно је да постоји скривени лоби Прокопа који по сваку цену жели да доврши своје недело, не питајући за цену.
S. Vucetic
Ne treba biti nekakav strucnjak,pa da ne zakljuci kako je najgora gradnja-spora gradnja.Velika je steta,sto novac ulozen od pre tridesetak godina u izgradnju neophodnog objekta za grad,a koji jos nije u funkciji, je postao,"bacen novac".Koliki je samo njegov koeficijent obrtaja?.Jedan od komentatora Prokop po duzini trajanja gradnje usporedjuje sa zidanjem Skadra,sto govori,da su i nasi davni preci,koji nisu ucili ekonomiju,takovu sporu gradnju smatrali stetnom.Jos je gore,da nikom ne pada na pamet,da utvrdi krivce za takovo stanje stvari,i pozove krivce na odgovornost,a ne da ih jos nagradi.Koliko god ovo izgledalo ironicno,krenut ce nastavak gradnje Prokopa,ali ne zbog potrebe gradjana,nego zbog atraktivnog zemljista na kome je sadasnja zelj.stanica za kojim tajkuni ne mogu vise,da cekaju.A kad njima nesto treba,"morat ce da bidne".U ovom slucaju njihovi interesi su se poklopili sa interesma naroda.Isuvise je mnogo objekata po Beogradu,koji dele sudbinu Prokopa i to treba da brine.I jos nesto.Obecao Velja tri nova Beogradska prekodunavska mosta,ali nesta Velje(nije ministar),nesta i mostova.Valja necim zabavljati narod,jer za neispunjena obecanja jos niko nije odgovarao,niti cemo taj film ikad gledati.
goran
Zidanje Skadar na Bojani....
Igor Mihajlovic
Ko ceka, taj doceka! Lepo sto ce se zavrsiti nova zeleznicka stanica - bar nadajmo se. Ali ako samo za jednu zeleznicku stanicu treba vise od 30godina - Koliko tek treba da se obnove zeleznicke spore pruge, vozovi pa i kad vec mastamo privatizacija zeleznice?
Miki
30 godina!!! slovima TRIDESET GODINA i opet nista. Kakav spomenik nesposobnosti i megalomaniji.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja