četvrtak, 09.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 20.10.2008. u 22:00 Nebojša Katić

NEMOGUĆE TROJSTVO U KRIZI KOJE NEMA

Kreatori domaće ekonomske politike uglas su se složili da je bankarski sistem likvidan, solventan i siguran. Narodna banka Srbije je aplaudirala sebi zbog ranije donetih restriktivnih mera – pre svega zbog visoke stope obaveznih rezervi koje su temelj stabilnosti sistema. Nekoliko dana kasnije NBS se predomislila. Obavezna rezerva na inokredite koje banke uzimaju ukinuta je ne bi li sistem postao još likvidniji i, dakako, stabilniji.

Šta god radila, NBS ne može pobeći od osnovnog problema domaćeg finansijskog sistema koji se u ekonomskoj teoriji naziva „nemoguće trojstvo”. Po toj hipotezi, država ne može istovremeno liberalizovati kapitalne tokove, održavati fiksni kurs, i voditi nezavisnu monetarnu politiku. Iskustvo Srbije ovo ubedljivo potvrđuje – u ambijentu evroizirane ekonomije i kreditne valutne indeksacije, ovo trojstvo je još „nemogućije”.

Male ekonomije (Island je poslednji tužni primer) ne smeju se izlagati nekontrolisanim kapitalnim tokovima. Kada je tržište kapitala liberalizovano, kapital može ulaziti i izlaziti iz zemlje kako mu je volja, i u obimu u kome želi. Centralne banke su samo pasivni posmatrači takvih procesa, i sve njihove akcije su reaktivne, iznuđene i orijentisane ka minimiziranju štete.

Obilje deviza na srpskom tržištu prethodnih godina je rezultat ogromnih dinarskih kamata. Razlika u visini između domaćih dinarskih i inostranih kamatnih stopa je magnet za špekulativni kapital i osnovni generator, kako viška deviza, tako i viška novca u opticaju.

Besmislena politika istrajavanja na precenjenom kursu dinara davala je dodatni podsticaj prilivu špekulativnog kapitala. Kapital nije morao da strahuje od depresiranja dinara ili od devalvacije, a time ni od gubitaka koji bi usledili.

U Srbiju se tako slio višak kapitala koji ne služi privredi i koji je imobilisan u hartijama od vrednosti NBS. On iznuruje centralnu banku praveći joj ogromne gubite zbog kamate koja se mora platiti. Taj novac je istovremeno i stalna pretnja finansijskom sistemu. Kada se nalazi u zemlji, inflatorni pritisak je stalan. Kada odluči da napusti zemlju, podiže tražnju za devizama i stvara haos na deviznom tržištu. Ovaj kapital je koristan samo i jedino sebi. Zaključno sa avgustom, u dinarskim hartijama od vrednosti koje je emitovala NBS, bilo je vezano preko četiri milijarde dolara kapitala. To je monumentalanbroj i taj iznos je veći od ukupne likvidne novčane mase u Srbiji (agregat M1).

Liberalizacijom kapitalnih tokova Srbija je izgubila kontrolu nad monetarnim sistemom, predala ga u ruke poslovnim bankama i učinila ga hronično i beznadano nestabilnim. Privid stabilnosti je veštači održavan prodajom državne imovine i kontinuiranim inozaduživanjem. Aktuelna svetska kriza stavlja tačku na takvu politiku.

U ambijentu globalne finansijske neodgovornosti, visoke kamate su bile najvažniji razlog finansijskih ulaganja u Srbiju. Situacija se promenila, i u atmosferi opšte panike menja se i percepcija rizika. U prvom planu je sigurnost plasmana, a ne zarada – devizni prilivi se smanjuju, a odlivi drastično povećavaju.

Kapital sada napušta Srbiju i vrši strahovit pritisak na devizni kurs. Uvoznici takođe podižu tražnju za devizama pokušavajući da ih kupe što jeftinije, dok se to može. Poslednji kvartal je uvek i period najvećeg uvoza u kalendarskoj godini. Ponuda deviza je smanjena, tražnja je ogromna i to obara vrednost dinara.

Poslednje mere i protivrečni iskazi NBS u vezi sa politikom obaveznih rezervi svedoče o strahu koji se uvukao u finansijski sistem i koji je vezan za nagli pad dinara. Uprkos stalnim intervencijama, NBS ne može da spreči njegov pad. NBS zato želi da zaustavi odliv kapitala iz zemlje i smanji pritisak na dinar. Ukidanje obavezne rezerve povećava profit banaka i ima isti efekat za banku kao i rast aktivnih kamata. Nada je da će banke zagristi ponuđeni profitni mamac i ostaviti novac u Srbiji.

NBS može nastaviti da interveniše na deviznom tržištu, može trošiti devizne rezerve, ali će pre ili kasnije, devizno iscrpljena, morati da izvrši devalvaciju. Ako NBS ipak nastavi politiku odbrane kursa dinara, onda bi bar morala uvesti kapitalnu kontrolu i zaustaviti devizni odliv. U drugom, boljem scenariju, NBS može odmah izvršiti devalvaciju i tako bar sačuvati deo deviznih rezervi, i istovremeno usporiti i smanjiti uvoz.

Ako se devalvacija sprovede ranije, njeni troškovi će biti niži. Uz to, i teret devalvacije će se pravednije raspodeliti, jer će ga snositi i vlasnici špekulativnog kapitala. Ako se zakasni sa devalvacijom, špekulativni kapital će izaći iz Srbije sa „masnim” profitom, a njen ceh će platiti samo građani i privreda. Treba se nadati da država neće posegnuti i za najgorom merom, pa ući u novi ciklus državnog zaduživanja (kod MMF-a na primer), kako bi branila neodrživi devizni kurs koji uništava ekonomiju Srbije.

Svetska ekonomska kriza je još u ranoj fazi. Ona se sa finansijskog sektora prenosi na realnu ekonomiju i najteži period tek predstoji. Trenutak je da farsično samohvalisanje prestane, i da se Srbija suoči sa sopstvenim realnostima i novom ekonomskom stvarnošću.

Finansijski problemi Srbije nisu izazvani poslednjom krizom, nisu ni kratkoročni, niti prolazni. Problem je fundamentalan i neće se rešiti sve dok se evroizirana ekonomija ne vrati na dinar, a NBS ne počne da vodi aktivnu i autonomnu monetarnu politiku. Užasno bolna devalvacija je prvi, bojim se nužni korak ka tom cilju.

finansijski konsultant

Komentari49
cd1fd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mirko Katic
Drzava moze sve, ali se postavlja pitanje da li hoce. Vi kazete da bi drzava mogla izvrsiti devalvaciju dinara. Ja sam umjesto toga predvidio da drzava stavi van snage devizne klauzule u svim ugovorima o zajmu. Posljedice Vaseg prijedloga su mnogo gore za gradjane Srbije, u odnosu na moj prijedlog. Cak sta vise, nije bitno da li ce ta mjera biti retroakivna. Dovoljno je da vazi za sve nove ugovore.
Porfirije
Odlican tekst g. Katicu. Bila bi interesantna kvantifikacija ovakve monetarne politike NBS, kojom ocevidno pilotira slabovidi pilot (sto bi rekao N.N.Taleb). Kamata od 15%+ na repo pipire pri apresijaciji dinara je minimum EUR500 miliona vise za poreske obveznike. Bilo bi zanimljivo znati koliko je stranih banaka u portfelju. Sto se tice eurizacije, ona sigurno cini (sa indeksacijom plasmana) vise od 90% monetarne mase i kasno je za bilo kakav povratak na dinar, jer bi troskovi bili neizdrzivi. Osim izvoznika, poreskih obveznika za pokrice gubitka NBS, cenu drzanja apresirajuceg dinara pri ovako visokoj eurizaciji placaju svi gradjani kod banaka i menjaca za razliku kupovnog i prodajnog kursa (vise stotina miliona evra godisnje). Sigurno ima i mnogo drigih indirektnih i maje vidljivih troskova. Bas bih voleo da neki monetarista progovori nesto o tome. U svakom slucaju, bravo za tekst g. Katicu, ponavljam da su, po mom misljenju, neke posledice ovakve politike NBS nepovratne i efekti nenadoknadivi.
vlada guda
Postovani g. Katicu, mada ste u potpuno u pravu sto se tice poskupljenja uvoza, mislim da izvoznik dobija manje dinara jer mu cena proizvoda u evrima pada (ne moze se i izvoziti i uvoziti u evrima). To svakako podstice izvoz ali samo ako je zadovoljen Marshall-Lerner uslov. Kako su cene robe "neelasticne", najcesce se dogadja da se spoljnotrgovinski deficit inicijalno pogorsava. Tek na duge staze izvoz postaje konkurentniji zbog nize cene. Hvala jos jednom, na odlicnim i svima razumljivim poukama iz ekonomije!
Небојша Катић
За Зорана – Надам се да ће бити прилике и за писање о темама које би се бавиле моделима развоја. Нажалост ово не може стати у један коментар.________За Мирка Катића – Држава не може ретроактивно мењати уговоре, поготово не оне у којима није уговорна страна. То било ужасно правно насиље, све и када би дало ефекта.___За Ивана К – Термин “кредитна валутна индексација” је рогобатан и могао сам да напишем једноставније. Ради се о кредитима у страној валути, али их дужник отплаћује у динарима по курсу на дан отплате рате. Како се курс стално мења, дужник увек плаћа различит износе._______За Владу Гуду – На девизном тржишту је НСБ интервенише када то жели. У последњих две недеље, НБС је продала 120 милиона евра да би успорила раст курса. За српско тржиште то је велика интервенција. Од 15 октобра не знам да ли НБС интервенише, јер информације нема.___Девалвација не смањује вредност извоза већ га подстиче. Извозника добија више динара за 1 евро, него пре девалвације. Увозник мора да плати више динара за 1 евро него пре девалвације._____Хвала свима на труду.
Jasna
Са уживавољно некретнина да покрију задуживања. Прочитајте одговор Слободана Комазеца Борису Беговићу ”То није Стиглиц”. САД хоће нови Bretton Woods, а претходни су дебело искористили да опљаћкају остатак света. Зашто би сад остатак света требало да покрива америчке дугове? А долари се штампају без прекида и сада смо на вертикалном делу експоненцијалне криве — почеће да штампају милајарде долара на сат а не више на дан. Све се убрзава експоненцијално, те је крах финансијског ситема неизбежан. Наша Влада треба добро да размисли, и да не улеће у нове аражмане са ММФ—ом. Такође не треба журити у ЕУ док се не види куда све ово иде и како ће се разрешити светска финаскијска криза. Не хватати се у нешто за шта не знањем читам анализе г. Катића. Камо среће да то ради и српска влада. Веома ми је драго што већина коментатора јасно и гласно каже да не треба више преговарати са ММФ—ом. Они су нам наметнули деструктивни либерални капитализам и уништили нашу привреду, а отворили границе за страни шпекулативни капитал који одлази у моменту када убере профит. Уништили су домаће банке које нису биле пред банкротством јер су имале домо шта је и шта нам доноси.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja