sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55

Stari i novi nazivi ulica

Mnoge beogradske ulice promenile su nazive u poslednjih petnaestak godina
Autor: B. D. P.nedelja, 21.10.2007. u 19:52

Nazivi su masovno menjani i u Beogradu i pola veka ranije. Veoma velikom broju ulica vraćeni su nekadašnji predratni nazivi. Bulevar revolucije ponovo je Bulevar kralja Aleksandra, Ulica Proleterskih brigada je Krunska, Maršala Tita je Kralja Milana (u međuvremenu je bila Srpskih vladara), Ivana Milutinovića je Ulica kneginje Zorke,  Moše Pijade je Dečanska. Bulevar Crvene armije je Južni bulevar, Ulica generala Ždanova je Resavska. Trg Dimitrija Tucovića ponovo je Slavija. Lenjinov bulevar, koji nije postojao pre rata, promenio je naziv u Bulevar Mihaila Pupina. Kumrovačka (po nazivu sela u kojem je rođen Josip Broz Tito), ulica na Petlovom brdu, izgrađenom sedamdesetih godina, postala je Nićifora Ninkovića.

Sve je manje znamenja koje podseća na komunističku revoluciju i narodne heroje NOR-a. Zajedno s njima u zaborav je verovatno otišao i deo istorijskog nasleđa.

STARI NAZIV

Ulica Slobodana Penezića Krcuna

Slobodan Penezić Krcun (1918–1964) društveno-politički radnik i narodni heroj SFR Jugoslavije. Bio je dugogodišnji šef Ozne. Poginuo je, pod nerazjašnjenim okolnostima, u saobraćajnoj nezgodi.

Rođen je  2 jula 1918. godine u Užicu.

Krcunovom zaslugom u Sevojnu, u blizini Užica izgrađena je valjaonica  bakra koja je kasnije proširena valjaonicom aluminijuma.

NOVI NAZIV

Savska ulica

Sava je reka u jugoistočnoj  Evropi duga 940 kilometara. Nastaje spajanjem reka Sava Dolinka (izvire na Kranjskoj gori) i Sava Bohinjka (izvire južno odTriglava) i teče na jugoistok. Najveća reka nekadašnje SFRJ.

STARI NAZIV

Ulica Georgi Dimitrova

Georgi Mihajlovič Dimitrov (1882–1949), bugarski političar, revolucionar, jedan od vođa međunarodnog  komunističkog pokreta i jedan od nekoliko Bugara koji su uvršteni u sve značajnije svetske enciklopedije.

Za predsednika bugarske vlade izabran je 1946. godine. Na tom mestu imao je neograničenu vlast u celoj Bugarskoj.

Georgi Dimitrov rođen je 18. juna 1882. godine u selu Kovačevci kraj mesta Pernik, a umro je u Moskvi 2. jula 1949. godine.

NOVI NAZIV

Ulica Ilije Garašanina

Ilija Garašanin (1812–1874) jedan od najvećih državnika i administrator ustavobraniteljskog vremena. Imao je velikih zasluga za utvrđivanje ustavobraniteljskog režima. Stvorio je policiju u Srbiji i birokratski način uprave. U spoljnoj politici imao je široke poglede, koje je izrazio u "Načertaniju" iz 1844. godine, po kojem je Srbija trebalo da radi na stvaranju velike jugoslovenske države pod svojim predvodništvom.

STARI NAZIV

Ulica Đure Đakovića

Đuro Đaković (1886–1929), politički radnik, jedan od najistaknutijih boraca radničke klase i KPJ.

Zbog istupanja protiv rata 1914. godine uhapšen je i osuđen na smrt kao "veleizdajnik". Kasnije je amnestiran i upućen na prisilni rad u  Arad i Komoran.. Organizovao je veliki štrajk građevinara 1919. godine.

Kao veliki protivnik šestojanuarske diktature u aprilu 1929. godine uhapšen je, mučen u Zagrebu, odveden na jugoslovensko-austrijsku granicu i ubijen  25. aprila 1929. godine.

NOVI NAZIV

Venizelosova ulica

Elefterios Venizelos (1864–1936) jedan je od najznačajnijih političara u modernoj grčkoj istoriji. Rođen je u mestu Murnijes, koje danas nosi ime po njemu, blizu Harnije na Kritu. Kao ministar spoljnih poslova Grčke izdejstvovao je da srpska vojska koja se povlačila preko Albanije u Prvom svetskom ratu dobije utočište na Krfu. Takođe, od početka rata se zalagao da Grčka ne ostane neutralna.

Venizelos je bio zagovornik ujedinjene Grčke i borio se u ustanku na Kritu 1897.

Po Elefteriosu Venizelosu je nazvan politički pravac venizelizam koji je bio prisutan u Grčkoj od početka prošlog veka do sedamdesetih godina.

STARI NAZIV

Ulica Ive Lole Ribara

Ivo Lola Ribar (1916–1943), sekretar CK SKOJ-a, član  Vrhovnog štaba NOVJ i narodni heroj Jugoslavije.

Rođen je  23. aprila 1916. godine u Zagrebu. Posle okupacijeKraljevine Jugoslavije, aktivno je radio na organizovanju i pripremi ustanka naroda Jugoslavije.

Tokom jula i avgusta  1941.  godine, Lola neposredno rukovodi akcijama skojevaca u  okupiranom Beogradu. U oktobru  1943.  godine određen je za šefa prve vojne misije NOV i POJ. Poginuo je  27. novembra 1943. godine u vazdušnom napadu napadu na Glamočko polje, kada je trebalo da odleti u Štab savezničke komande za Bliski istok u Kairu.

NOVI NAZIV

Svetogorska ulica

Sveta gora je jedan od centara pravoslavnog sveta. Nalazi se na  poluostrvu Halkidiki (Egejska Makedonija) na severu Grčke, tačnije na najistočnijem od tri prsta Halkidikija –Atosu.

Atos je sedište 20  pravoslavnih manastira i čini autonomnu državu pod grčkim suverenitetom. Samo je monasima dozvoljeno da žive na Svetoj gori, a trenutno tamo boravi oko 2.000 monaha.

STARI NAZIV

Ulica Save Kovačevića

Sava Kovačević (1905–1943), komandant 5. proleterske brigade i  narodni heroj SFR Jugoslavije. Još u ranoj mladosti pošao je komunističko-revolucionarnim putem, član  KPJ postao je1925. godine. Zbog komunističkih aktivnosti hapšen je više puta i izvođen pred sud.

Početak NOB-a dočekao je kao već iskusan komunista i revolucionar. Kada je 12. juna 1942. godine . formirana 5. proleterska (crnogorska) brigada, Sava je postao njen komandant. U najtežem periodu 5. ofanzive, stao je na čelo 3. udarne divizije. Poginuo je u toku  bitke na Sutjesci 1943. godine.

NOVI NAZIV

Mileševska ulica

Manastir Mileševa je srpski srednjovekovni manastir. Nalazi se na šestom kilometru od Prijepolja, na reci Mileševci. Podigao ga je kralj Stefan Vladislav (1234–1243) u prvoj polovini 13. veka kao svoju zadužbinu, a u njoj je i sahranjen.

U priprati, koju je Vladislav dogradio 1235, godine, položio je mošti svog strica svetog Save. Njih su Turci 1594. godine prilikom osvajanja preneli na Vračar i spalili.Manastir je danas sedište episkopije Srpske pravoslavne crkve, a mileševske freske ubrajaju se među najbolja evropska ostvarenja 13. veka. Među njima najpoznatiji je "Beli anđeo".


Komentari2
1b7c3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

jdranka
Za mene su to i dalje ulica Lole Ribara, Save Kovačevića itd...
Ilija Ikic
U tekstu se javlja samo jedna greska. Naime nazivi koji su oznaceni kao novi su zapravo stari. Npr. ulica se zvala Resavska daleko pre drugodg svetskog rata/ A nazivi koji su u tekstu oznaceni kao stari su zapravo novi. Npr. ulica Kralja Milana je PRVO bila ulica Kralja Milana pa onda 1945. godine preimenovana u Marsala Tita, da bi potom dobila naziv Srpskih vladara I tek na kraju ponovo dobila svoje pravo ime - Kralja Milana.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Tema nedelje / Da li se ponosimo antifašizmom

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja