subota, 19.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:46

Stranke vraćaju dugove

Autor: B. Bakovićutorak, 21.10.2008. u 22:00

Nešto više od godinu dana od kada su obelodanili svoje nalaze da su parlamentarne stranke dobile ukupno 62 miliona dinara iz budžeta Srbije za 2006. godinu više nego što im sleduje, juče su predstavnici Transparentnosti Srbija saopštili da je vraćanje „viškova” počelo i da bi sav dug trebalo da bude isplaćen do kraja 2008. Pritisak javnosti je očigledno urodio plodom i stranke su najpre zakonom obavezane da vrate novac koji nije trebalo da im pripadne, i sada taj zakon „slušaju”, ali ipak ostaje činjenica da su nečijom greškom imale mogućnost da dve godine raspolažu sa oko 750.000 evra – bez kamate. Stranke, naime, moraju da vrate novac poreskim obveznicima u istom (nominalnom) iznosu koji su dobile iz državne kase.

U Ministarstvu finansija podsećaju da se višak isplaćenog novca partijama vraća na osnovu Zakona o budžetu za 2008. godinu i da njime nije predviđena obaveza da se obračunava kamata.

Predsednik TS Vladimir Goati juče je na konferenciji za novinare saopštio da su partije koje su za finansiranje redovnog rada za 2006. godinu dobile višak novca iz budžeta počele da ga uredno vraćaju ovog avgusta. Stranke to čine ili kroz mesečno umanjenje budžetske uplate za redovno finansiranje u ovoj godini, ili uplaćivanjem jednakih rata na račun budžeta iz sopstvenih sredstava.

Podsetimo, njima je isplaćen „bonus” na osnovu greške u Zakonu o budžetu za 2006. godinu, čime su dobile 62 miliona dinara više nego što bi trebalo na osnovu Zakona o finansiranju političkih partija.

Posle početnog negiranja problema, rekao je Goati, a prenosi Tanjug, ubrzo je potvrđena tačnost te konstatacije i pronađeno je rešenje za vraćanje više isplaćenog novca.

U prvoj polovini ove godine stranke nisu taj novac uplaćivale budžetu, ali su u drugoj polovini godine to počele da čine, što, prema mišljenju Goatija, predstavlja znak političke volje ili njihovu procenu da bi ukoliko to ne urade to moglo da se odrazi na njihov imidž koji imaju kod građana.

Goati smatra da bi, ukoliko dođe do promene budžeta, trebalo promeniti i procenat koji se izdvaja za stranke, a to sada iznosi 0,15 odsto budžeta.

Višak novca treba da vrate i stranke koje sada nisu parlamentarne, ali su to bile 2006. godine – Socijaldemokratska partija, Srpska liberalna stranka i Građanski savez Srbije. Kako je „Politici“ rečeno u Ministarstvu finansija, ovim strankama poslat je dopis kojim se obaveštavaju da treba da izmire obaveze do kraja godine.

(/slika2)U ovom ministarstvu nam nisu odgovorili koliko novca svaka zadužena stranka pojedinačno treba da vrati u budžet, navodeći da je to jednostavno izračunati – podelom ukupne sume na 250, koliko je broj narodnih poslanika, pa onda množenjem tog broja sa brojem mandata koje su stranke imale 2006. godine. (Iznosi koje dajemo u tabeli izračunati su na osnovu broja mandata koje su izborne liste, a ne stranke pojedinačno, osvojile na izborima u decembru 2003. godine.)

TS je juče saopštio podatke koje je dobio od Ministarstva finansija, prema kojima je za avgust strankama uplaćeno 43,7 miliona dinara, umesto pripadajućih 52,7 miliona. Ostatak novca je usmeren na vraćanje duga.

Stranke koje same uplaćuju novac u budžet su, sa druge strane, dobile pun iznos iz budžeta koji im pripada. Na takav vid vraćanja duga opredelile su se Demokratska stranka Srbije i Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka.

Na pitanje o potrebi izračunavanja kamate na ovaj dug stranaka, s obzirom na kretanje kursa dinara prema evru za ove dve godine, Nenadić podseća da to nisu bile neke velike promene i da je verovatno ta suma približno ista kao onda.

– Može zvučati kao da nije u redu, jer se na sva dugovanja vraća kamata, ali ovde nije reč o klasičnom dugu, već o situaciji gde su partije dobile novac po jednom pravnom osnovu (na osnovu Zakona o budžetu za 2006.), ali je problem što taj zakon nije bio u skladu sa drugim zakonom (o finansiranju partija). Možemo razmišljati o tome šta bi trebalo ili ne bi trebalo, ali mislim da ne bi bilo pravnog osnova da se od njih potražuje kamata – kaže on.

Ipak, činjenica je da su stranke imale mogućnost da dve godine koriste taj kapital, da ga obrću bez „nadoknade”.

Nenadić ističe da je to „potpuno nesporno”, ali da je „pitanje pravnog osnova i da li bi se tužbom moglo potraživanje naplatiti – druga stvar”.

– Jedini pravni osnov za povraćaj novca je Zakon o budžetu za 2008. godinu. Da nije bilo to predviđeno tim zakonom, onda povraćaja ne bi ni bilo, osim na dobrovoljnoj bazi – ističe Nenadić za naš list.

Ipak, po njegovim rečima, značaj ovoga što se događa je mnogo veći nego što je sama konkretna suma o kojoj je reč, zato što nam ukazuje na to da praćenje budžeta i praćenje sprovođenja antikorupcijskih zakona, pa i javna reč, odnosno pritisak javnosti, može da donese rezultate. I u tom smislu je ovaj događaj, kako navodi, ohrabrenje za budućnost, za to da se i dalje prati sprovođenje zakona i način trošenja novca poreskih obveznika.


Komentari0
b23c6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja