petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:57

Bard malih stvari

Autor: Zoran Radisavljevićsubota, 25.10.2008. u 22:00
Слободан Марковић (Фотодокументација Ксеније Шукуљевић-Марковић)

Slobodan Marković, poznatiji kao Libero Markoni, novinar, pesnik i slikar, autor više od šezdeset knjiga, rođen je u Skoplju 26. oktobra 1928. Sin je Dimitrija P. Markovića, oficira Vojske Kraljevine Jugoslavije, na dužnosti u Skoplju, i majke Jelene, rođene Protić. Zatim je 1929. živeo u Ljubljani do prestanka očeve vojne službe. Dimitrije P. Marković (1901-1938) postao je novinar beogradskog lista „Pravda” i prvi je pisac udžbenika iz novinarstva „Veština biti novinar” (1938). Pisao je pesme, pripovetke i romane i objavio knjigu pripovedaka „Kaplar Tima” (1938). Očevim stopama krenuo je i Slobodan Marković. Da je poživeo danas bi proslavio svoj osamdeseti rođendan.

Rano detinjstvo i dečaštvo, posle razvoda roditelja, proveo je u Peći (1930-1941), kod bake Milice Protić, u kući ugledne porodice Riste Protića, konzula Kraljevine Srbije u Carigradu. Rastao je između dva manastira, Pećke patrijaršije i Visokih Dečana. U Peći je završio osnovnu školu i prvi razred gimnazije, a po ulasku albanskih fašista i italijanske okupacione vojske 1941. deportovan je u logor u Kavaji. Pobegao je iz transporta i u Peći se skrivao do prebacivanja kod majke u Beograd. U Beogradu je pohađao Četvrtu mušku gimnaziju iz koje je odveden u logor u Smederevskoj Palanci (1943/44). Sa svega petnaest godina robovao je sa srpskom i beogradskom omladinom koja se borila protiv nemačkog okupatora. Od 1945. školovanje je nastavio u Trećoj muškoj gimnaziji. Maturirao je u Drugoj beogradskoj gimnaziji 1948. Studirao je na grupi za jugoslovensku književnost Filozofskog fakulteta u Beogradu. Prve literarne radove piše još kao školarac, a u novinarstvo je stupio kao maturant.

Objavio je više od šezdeset knjiga u kojima su zastupljene sve književne forme: poezija (32), prepevi (12), proza (9), putopisi (3), reportaže (2), drame (4), filmski scenario (1), TV scenario (2), antologije (2), eseji, predgovori, pogovori. Prvu zbirku pesama „Posle snegova”, objavio je 1949, a poslednju „Južni bulevar” 1990. Prevođen je na mnoge strane jezike. Posle smrti objavljene su tri njegove knjige: „Izabrana poezija”, u izboru Borislava Radovića, u izdanju Srpske književne zadruge (1996), knjiga reportaža „Zapiši to, Libero”, u izdanju lista „Borba”, gde je proveo novinarski vek (1998), u izboru Ksenije Šukuljević-Marković i „Moji bulevari”, u izboru Milisava Krsmanovića, u izdanju Zavoda za udžbenike iz Beograda (2001).

Bio je svetski putnik. S ponosom je govorio da je „oplovio četrnaest mora”. Hodočastio je po čitavom jugoslovenskom prostoru, najviše po Metohiji i njenim manastirima. Najveći deo života proživeo je na Čuburi, delu Beograda koji je ovekovečio u svojim pesmama, reportažama, slikama i crtežima.

Umro je 30. januara 1990. godine. Počiva u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, u grobnici sa Milošem Crnjanskim. Slobodan Marković i Miloš Crnjanski rođeni su istog dana – 26. oktobra. Kao mlad novinar, urednik u nedeljniku „Naš vesnik”, Slobodan Marković je objavio, 1954. godine, poemu Miloša Crnjanskog „Stražilovo”, u to vreme narodnog neprijatelja broj jedan. Kada je Crnjanski došao u Beograd, živeli su u istom kraju i povremeno se družili. Sada počivaju u istoj grobnici.

Zaostavština Slobodana Markovića proglašena je za „pokretno kulturno dobro”. Prema zapisniku Muzeja grada Beograda ona sadrži: 472 crteža (zajedno sa slikama), 59 predmeta domaćinstva i ličnih stvari, 103 fascikle rukopisa, 33 fascikle i kutije arhivske građe, 2754 knjige iz lične biblioteke. Zaostavština je smeštena u prostorijama opštine Vračar i Arhivu Srbije. Iako je više puta pokretana inicijativa da se na Čuburi podigne Spomen-muzej Slobodana Markovića, u kome bi se nalazila njegova vredna i zanimljiva umetnička zaostavština, još ništa nije učinjeno. Doduše, na Čuburi, jedna „Prosvetina” knjižara, jedan skver, između ulica Makenzijeve, Sokolske i Mačvanske, i jedna biblioteka – nose ime velikog pesnika. Na kući u Ulici patrijarha Varnave 10 (nekadašnja Filipa Kljajića), postavljena je spomen-ploča na kojoj piše: „U ovoj kući živeo je i radio od 1980. do 1990. srpski pesnik Slobodan Marković (1928-1990)”. I to je sve.

Rođeni pesnik, Slobodan Marković, zapisao je Borislav Radović, učio je od onih koji su mu bili bliski po shvatanju poezije, ali i po njenoj neodvojivosti i zavisnosti od života. Na širokoj lestvici od Vijona, E. A. Poa, Bodlera i Ljermontova do Bloka, Majakovskog i Jesenjina, pa onda od Disa, Ujevića i Crnjanskog do Drainca i ranog Daviča, on je tražio i nalazio duhovne srodnike svojoj mladosti, izoštravao osetljivost, izgrađivao postupak, usavršavao izraz.

Slobodan Marković je bio jedan od poslednjih, pravih beogradskih boema. O alkoholu kaže: „Ja ga poznajem. Upoznao sam ga kad su na granama Beograda, koji su bombardovali saveznici, 1944, s proleća, visila deca, a po krovovima Krunske ulice ležale raskomadane bolničarke, majke, lekari, tehničko osoblje. Tad je on davio moj strah i moju ogromnu jezu. Bio mi je prijatelj. Družeći se s njim, gazio sam po leđima leševa, a kad bi me u svitanje ostavljao, bojao sam se sakriven u mraku i pepelu ruševina... Alkohol je svuda. Odavde do Aljaske. On je opasnost broj jedan! On je bolest koju ne može da izleči sanatorijum, već svi mi, ljudi svih boja, ljudi sveta”.

Njegova životna saputnica Ksenija Šukuljević-Marković nam kaže da se Slobodan Marković uvek predstavljao kao novinar, nikada kao pesnik i slikar. Draža mu je bila nagrada „Svetozar Marković” za novinarstvo od nekih važnih književnih nagrada. Poetska žica, zabeležio je Ljubiša Manojlović, novinara je uzdigla do barda malih stvari, a novinar je poeti dao oko da vidi čitav reljef i da to zabeleži, opiše, nacrta, naslika.

Markovićeva Metohija, govorio je Slavko Vukosavljević, to je Metohija njegovog detinjstva. Markovićeva Čubura, to je Čubura njegovog dečaštva koje već gleda, misli, pamti, želi, to je Čubura vila i udžerica, promukle pesme i kafana. Metohija se više odražava u Slobodanovoj poeziji, veseloj i tužnoj, melodičnoj, a Čubura više u njegovom životu, temperamentnom, nemirnom, boemskom...

Da li su se Čubura i Beograd odužili svom pesniku?


Komentari3
6a32f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Tamara Motrenko
Dragi pravi Beogradjani i svi koji zaista vole Beograd i zive sa njim, cuvaju ga, paze, poznaju, gaje i stite na svoj, osoben i pravi nacin, znace i da sacuvaju sve sto je stvorio Slobodan Markovic. Jer kada se kaze Chubura, svako ko zaista poznaje Beograd, mora da pomisli na Markonija, njegov neponovljiv nacin zivota i rada. Slicni ljudi ce, na svojstven i osoben nacin, velikim srcem i ljubavlju prema svom gradu, njegove duhovne tvorce znati da zastite... Bitno je da ga se secamo, preko reci, crteza, shala, kako god. I svako ko zna sta znaci Libero- kada se izgovori ta ili druga slicna rec, setice se njega. Nadam se da ce gosp.Ksenija uspeti da zastiti, sa prijateljima ili ljudima koji ce je nekako podrzati, sve sto se moze fizicki zastititi, i ocuvati, sa nekim novim "slobodnjacima", duh tako posebnog coveka. Verujem da ce i Muzej napraviti. Sve dobre stvari traze pravo vreme i prave ljude. Potrebno je samo poceti, jer sve sto je zapoceto biva i zavseno. Srecno!
Ranko Pavic
Nece se Cubura oduziti Libery, nece i ne "moze" i da oce, ali cemo se mi moci oduziti. Libero i moj ujak Ratko da mu ne spominjem .. jer je i on pokojni su sedeli milion puta u Vltavi, Kalenicu, Trandafilovicu i cu cu i cu... i ja tada skolarac a svi smo ziveli tu okolo . Cubura vlast Beograda po duhu zajebanciji i cuganju. Pojam Beogradski a broj jedan je bio Libero.... boze kad su ova dva ludaka zaustavili trolejbus onako TREZNI ujutro u pola sedam na uglu Marsala Tolbuhina 81. i Sime Milosevica, da da da sada se te ulice zovu drugacije ali mi? znamo kako se one zovu? Ratko i Libero sede i ...locu pisu zaposljavaju crtaju zlostavljaju...sve u jednom dahuuu, mota se tu i Jasa Grobarov sa nekim konzervama neke klope koja se otvara zubima prstima noktima... ja skolarac a oni bardovi ...scene ...svi sijemo odela kod Cinare na Slaviji kod "makedonca" preko puta burek i djevreke, dole se ide na baklave tulumbe i ostalo a gore se ide bogu na ispomoc..ccc Da tu je stanovao gore na 7-8 mozda 6 spratu Gospodin cikica Crnjanski, boze samo smo ga PONEKAD vidjali od kad se vratio iz Romana o Londonu, boze radosti promatranja, i stan Bogdana B. bas ovako ukoso, beli sal i ... Kupovao sam im cigare olovke novine vinjak lozu lutrije "srecke" i bozu, dva grmalja i ja strela medju njima , da li se neko seca kako sam ih sa 15 godina i 68 kila poprecio preko puta ulice da ne poginu od zivota zivoga, oni dvojica po 100 kila, eh Libero eh Ratko, mala Cubura jer je vasa, a ostalima neka uredjuju cenu kvadrata na metar kubni eura, mala "sirotinja" uvek ostaje da zivi duze... nezna ni Cubura sadasnja ni Beograd vazdasnji ni Srbija njihova nezna jer ne voli svoje i ne razume, stidi se neznanja sirine svetskoga a nasega, bolje brate neka ih i ne spominjem VISE. Ranko Pavic, umetnik i Art direktor galerije OUT/AUT u Torontu, eh da ste mi zivi ko da jeste da znate dje nas ocerase, ove sadasnje avetinje. Kaze ova spravica da mi je preostalo 69 karaktera a ja trebam
Slobodni ChooBooRac
Hvala na podsecanju, da nema njegove Ksenije, Libera Markonija bi, izgleda, vec i dekretom ukinuli. Zbog alkohola, nacionalizma, Cubure, i svih ostalih politickih "nekorektnosti". Zaboravljen od sopstvene dece, na razrovanoj Cuburi kojom sevaju novi lumpeni...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja