nedelja, 21.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:10

Crnogorska dokvalifikacija profesora srpskog

Autor: Novica Đurićsreda, 29.10.2008. u 22:00
Татјана Бечановић

Podgorica – Crnogorski jezik u prvom Ustavu suverene Crne Gore upisan je kao službeni iako za njega još nisu napisani pravopis, gramatika i rečnik, što je jedan od osnovnih uslova da bi se otvorila katedra za njegovo izučavanje. Posledica toga je da na novoformiranoj grupi za crnogorski jezik na Filozofskom fakultetu u Nikšiću, gde je ove godine upisano dvadesetak studenata, ne postoji nastavni kadar koji bi mogao predavati jezičke predmete.

Kako su profesori sa Katedre za srpski jezik ovog fakulteta u nekoliko navrata jasno stavili do znanja da ne žele, i da nemaju obavezu da predaju jezik koji ne priznaju, stvoren je problem za koji sada više niko ne vidi jasno rešenje u dogledno vreme.

– Upisani su studenti na fiktivni studijski program, bez ikakve norme i standarda za fiktivni jezik. Otvoren je „studijski program” na osnovu obećanja da će se u međuvremenu napisati „udžbenici”, „pravopisi”, „gramatike” za „budući jezik”, a niko ne zna šta bi to „buduće”, bez prošlosti, trebalo da predstavlja – kazala je za naš list prof. dr Jelica Stojanović, profesor istorije srpskog jezika na Filozofskom fakultetu u Nikšiću. – Studenti su se samim upisom opredelili šta će da studiraju, a predavači i saradnici, s obzirom da su primljeni i izabrani na studijskom programu za srpski, ni prema kojem drugom programu, ili nazoviprogramu, nemaju obaveza, pogotovo ako je u sukobu sa strukom, naukom i istinom.

Ovaj problem dodatno je usložen kada se Savet za standardizaciju crnogorskog jezika podelio oko novog pravopisa čiji je autor Adnan Čirgić. Na poslednjoj sednici, članovi Saveta nisu uspeli da usaglase stavove o ovom problemu, jer je šest članova, inače lingvista, bilo protiv uvođenja dva nova slova „sj” i „zj”, kao i još nekih rešenja koja, prema njihovom mišljenju, nisu odslikavala realnu situaciju u crnogorskom jeziku danas.

Bez obzira na podeljenost u Savetu, njegov predsednik Branko Banjević odneo je predlog ovog pravopisa u Ministarstvo prosvete, ali su tamo ocenili da sve to još nije dobro „kuvano” kako bi bilo podeljeno kao prva jezička užina na početku nove školske godine. Takođe, Savet osim „krnjeg pravopisa” nije napisao gramatiku i sastavio rečnik, iako im je obaveza da to urade do februara 2009. godine, što je nezamenjivo u nastavi jezika na bilo kom nivou učenja.

(/slika2)Pomoćnik ministra prosvete Marko Jokić naglašava da u Crnoj Gori danas ima oko 200 srednjih i osnovnih škola, što znači da je potrebno i najmanje 200 profesora crnogorskog jezika, pa zbog toga on očekuje da će se „pronaći model koji će omogućiti da nastavnici srpskog jezika predaju crnogorski, dok za četiri godine ne diplomira prva generacija studenata”. Kako je na novoformiranu grupu u Nikšiću ove godine upisano samo 20 studenata, prema ovoj računici ispada da bi za popunjavanje svih radnih mesta u osnovnim i srednjim školama trebalo najmanje deset generacija.

„Dok Ministarstvu ne stignu standardizovani pravopis, gramatika i rečnik, ne može se govoriti o tome na koji će način biti premošćen jaz kad su u pitanju nastavnici u osnovnim i srednjim školama”, rekao je Jokić. „Ministarstvo će pronaći način da osposobi nastavni kadar koji će predavati crnogorski jezik, pre nego što sa Filozofskog fakulteta izađe prva generacija profesora.”

Zanimljivo je i Jokićevo mišljenje da nije nikakav greh da crnogorski predaju „oni koji su završili srpski ili srpskohrvatski”, jer „bez obzira na sve nisu prevelike razlike među jezicima”.

I ministar nauke, prosvete i obrazovanja Sreten Škuletić pre dva dana je saopštio da će„od naredne školske godine osnovci i srednjoškolci učiti crnogorski jezik po novom programu i udžbenicima”.

(/slika3)Jedan deo rešenja problema ponudila je i prodekan za nastavu Filozofskog fakulteta i član Saveta za standardizaciju crnogorskog jezika Tatjana Bečanović koja je rekla da su profesori koji su završili srpski jezik „učili isto što i prva generacija sa studijskog programa crnogorskog jezika i južnoslovenskih književnosti”.

„Razlika je jedino u normiranju jezika, a pretpostavljam da će Ministarstvo to pitanje rešiti. Jedna od opcija jeste da se polaže neka vrsta diferencijalnog ispita kada je u pitanju ta oblast jezika nakon čega bi nastavnici mogli predavati crnogorski jezik u osnovnim i srednjim školama”, predlaže Bečanović. „Savet će najkasnije do februara izraditi priručnike pravopisa i gramatike za osnovne i srednje škole, a za studente programa crnogorski jezik ti priručnici će biti prošireni i sveobuhvatniji”.

Pomoćnik Jokić je oprezan u vezi sa rokovima za izradu udžbenika i priručnika, jer problem pravopisa još nije rešen ni u samom Savetu, a kamoli da je prošao „ceđenje” kroz ostale nadležne institucije.

„Kada vidimo kako izgleda pravopis ili gramatika biće poznato da li će morati da se menja obrazovni programi u školama, ko će predavati jezik i na koji način će se premostiti ta prepreka kako bi učenici od naredne školske godine pohađali nastavu na crnogorskom ”, poručio je Jokić. „Kad na sto dobijemo konkretna dokumenta, znaćemo i dalje korake”.


Komentari27
89de3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar Tabas
jel ima jos komentara ? ok nastavljamo $utra u 11.
baba gorski vijenac
Da ispravim pojedine koji su toliko stručni i vidoviti Gospođa Bečanović je fakultet završila u Nikšiću (by the way)i nikada nije krila da joj je pokojna majka Dunja Srpkinja i ono što ne razumijete najbolje ne komentarišite
Milka Rajin
Saka jada iskomplesinaih, koji su silom postali srpska kadrovska baza, tesko nama.
Мијат
"Оџа риче на равном Цетињу, здруђио се Турчин с ЦРногорцем", довикује Његош кроз још горче сузе...
Зоран Старчевић
Колико је Миловим монтенегринима језик (или нешта) мозак помутио говори и то да имају министарство "просвете и образовања" (sic!), а да им је највећи стручњак за правопис новоскованог језика наречени Аднан. Аферим, браћо Црногорци! Да се тако српски одразим.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja