nedelja, 06.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 31.10.2008. u 22:00 Milan Škulić

Da li je batina izašla iz raja

Nedavno je jedna nevladina organizacija inicirala kriminalizovanje svakog telesnog kažnjavanja dece, uključujući tu i roditeljsko „vaspitno“ telesno sankcionisanje. Da ne bi bio pogrešno shvaćen, autor ovog teksta ističe da njega dok je bio dete roditelji nikad nisu telesno kažnjavali, a da ni on sam ne kažnjava na takav način svoju decu. Međutim, nije sporno da postoje različiti roditeljski „vaspitni stilovi“. Naš narod poznaje jednu prilično nesimpatičnu poslovicu po kojoj je „batina izašla iz raja“ i, iako o tome ne postoje egzaktna istraživanja, popriličan broj roditelja u praksi postupa po toj poslovici. Kako bi na to mogao da reaguje pravni sistem? Da li sve takve roditelje treba jednim potezom „zakonodavčevog pera“ pretvoriti u kriminalce? Da li bi propisivanje nekog novog krivičnog dela, kojim bi se inkriminisalo svako telesno kažnjavanje dece, uključujući tu i odgovarajuće „vaspitno delovanje“ roditelja, bilo najbolji način za adekvatnu zaštitu dece? Odgovori na ova pitanja nisu jednostavni i možda bi za početak trebalo poći od činjenice da se kod nas vrlo često određeni problemi pokušavaju rešavati krivičnim zakonodavstvom, koje nije za to uvek najpogodnije, isto kao što ni inače represija sama po sebi često nije dovoljno efikasna.

Ako bi roditelj u Srbiji svom detetu naneo telesnu povredu, on bi time i sada, dakle bez bilo kakve nove inkriminacije, učinio određeno krivično delo. Zavisno od stepena i težine povrede i drugih relevantnih okolnosti, radilo bi se ili o nekom krivičnom delu protiv života i tela ili o nasilju u porodici itd. Činjenica da je roditelj učinio krivično delo prema svom detetu mogla bi biti i osnov da on bude lišen roditeljskog prava. Šta bi to, u stvari, onda trebalo da bude dodatno „kriminalizovano“? Ostalo bi jedino da se svako telesno kažnjavanje dece od strane roditelja, dakle i ono koje ne proizvodi relevantne telesne povrede, implicitno zabrani, tako što bi se propisalo da ako roditelj primeni prema detetu bilo kakvu telesnu kaznu – samim tim čini krivično delo. U uporednom pravu takva rešenja postoje u nekim skandinavskim državama, dok većina evropskih država ima slična zakonska rešenja, kao što je to i kod nas, mada, istini za volju, ni mnoge inače veoma napredne pravne države, poput Nemačke, uopšte u svom zakonodavstvu nemaju krivično delo nasilja u porodici. Iako mnogi savremeni pravni sistemi ne odobravaju telesno kažnjavanje dece, oni u tom pogledu ispoljavaju izvesnu meru nužne tolerancije, pa ako roditelj „ne pretera“, on time što je svoje dete „lako“ udario po stražnjici, ili ga povukao za uvo, po pravilu, ipak ne čini krivično delo. U tom je pogledu veoma važan i dominantan nacionalni mentalitet, pa se tako, na primer, u skandinavskim državama relativno često događalo da za takva krivična dela odgovaraju „gastarbajteri“, nenaviknuti na „nov svet“ i njegova pravila, te se događalo da im se deca oduzimaju i smeštaju u druge porodice, što je po pravilu bilo veoma traumatično ne samo za roditelje već i za takvu decu, koja uglavnom nisu bila presrećna zbog takve „državne brige“ za njihovo dobro.

Ovde se nameću i druga pitanja. Ako bi svako telesno kažnjavanje dece postalo krivično delo, onda bi jedan veliki broj srpskih roditelja neminovno bio kriminalizovan, a njima bi, konačno, deca mogla biti i oduzimana, te smeštana u domove i u druge porodice. Teško je zamisliti da bi neko dete, pa makar ga njegov roditelj (naravno, ako to spada u objašnjenu kategoriju „roditeljskog vaspitnog stila“) i telesno kažnjavao, bilo zadovoljno da se nađe u drugoj porodici ili u nekakvom domu. Takvo dete verovatno ne bi bilo srećno ni da njegov „grešni“ roditelj dopadne zatvora, a ne treba zaboraviti da je krivično gonjenje, a naročito krivično sankcionisanje, često skopčano i s gubitkom posla, što onda znači da bi se time dovelo u pitanje izdržavanje baš tog deteta, koje država tako energično „štiti“. Ili je možda Srbija tako bogata, pa će se potrebna sredstva obezbediti iz državnog budžeta?

Nije sporno da „batina ipak nije izašla iz raja“ ili da je ona, možda, iz raja „prognana“, jer je loša. Nije u redu da se telesno kažnjavaju ni domaće životinje, a kamoli deca, ali realnost je da veliki broj roditelja primenjuje neke relativno blage oblike telesnog kažnjavanja svoje dece, a da to i sama deca prihvataju kao deo određenih porodičnih „pravila igre“. S druge strane, ima roditelja koji nikada na dete nisu „podigli ruku“, ali su ga svojevrsnim „ispiranjem mozga“ i uopšte, raznoraznim oblicima psihičkih presija, više maltretirali nego da su ga „klasično“ istukli. Tolstoj je rekao da „su sve srećne porodice srećne na sličan način, a da je svaka nesrećna porodica nesrećna na neki svoj način“. Krivično zakonodavstvo ne može stvoriti savršenu porodicu, a olakim uplitanjem te vrlo ozbiljne grane zakonodavstva u rešavanje porodičnih odnosa mogu se proizvesti vrlo ozbiljni kontraefekti, jer davno je rečeno da je „put do pakla popločan najboljim namerama“.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu

Komentari12
7fe1c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

marlon hamburg
G.AKSENTIJE i MADAM DANA su dosta toga lepog rekli,u inostranstvu sam naucio i prihvatio stvari koje u srbiji nikad niko nije vodio racuna,dobijao sam batine od mame a tata se bunio da sam i ja njegov sin te sam za istu stvar i od njega dobijao batine,moj savet ne tucite decu,mozda prastaju ali nikad ne zaboravljaju,dobra rec svud otvara vrata a ne batina.Iz iskustva.
јОВАН гРОЗНИ
Одгој и васпитавање дјеце заиста су комплексан процес у којем нема пуно правила али зато има пуно непознаница. У нашем народу (уз дужно поштовање изузетака или мањине) у већини породица практикује се тјелесно кажњавање као васпитна мјера. Писац ових редова добио је после својих несташлука поприлично батина, које данас уопште не узима за зло оцу. Рекао бих чак да их данас много боље разумијем. Другим ријечима, у нашем менталитету тјелесно кажњавање дјеце је сасвим нормалан дио васпитног процеса и одбране система вриједности, какав год он био. Наравно сасвим је могуће да се батине понекад десе не само због тога што их је дијете заслужило, него и због неке тренутне личне фрустрираности родитеља. То наравно није добро. Ипак, ако се све одвија како треба, и ако су родитељи и дјеца просјечно интелигентни људи, а таквих је највећи број, потреба за тјелесним кажњавањем временом нестаје као последица сазријевања дјеце и прилагођавања родитеља чињеници да су њихова дјеца постала већ одрасли људи; а одрасле људе наравно не можеш физички кажњавати већ само убијеђивати па шат ти Бог да! Што се пак тиче законске забране тјелесног кажњавања дјеце, што заговара та београдска НВО, таква „заштита“ неминовно би довела не само до вјештачке криминализације огромне већине родитеља (којима не би преостало ништа друго до да трпе терор „дјеце“), него и до могуће уцјене па чак и батињања родитеља од стране законом заштићеног „нејаког Уроша“ и његових пријатеља. Другим ријечима добили би „дивљи Запад“ у сред куће. Коме то - изузев Западу - треба?
MiT TiM
Slozio bih se sa komentarima vecine komentatora posebno sa Mja Zec i Mirjana. Ovaj predlog zakona je diskriminatorski i omalovazavajuci za vecinu uzornih roditelja i PORODICA.
Maja Zec
Mene isto ova kampanja licno vredja. Ona je sve samo ne spontana, kao sto je Beosupport zeleo da predstavi, da je 6 gimnazijalaca osetilo potrebu i otislo do skupstine da zahteva uvodjenje zakona. U isti dan, u svim zemljama koje nemaju ovaj zakon, gimnazijalci su posetili svoje skupstine. Protiv ovog zakona se bune svi roditelji po stranim forumima i eletronskim novinama, da izdvojim Francuze kao najjace kriticare. Bune se pravnici, psiholozi, pedagozi,pisci itd.to jest jedan veci deo strucne javnosti. Svi oni vrlo vesto opovrgavaju ove kvazi naucno zasnovane i proverene tvrdnje zagovornika ovog zakona,ciji jedan deo mozemo procitati u komentarima @Dane. Otvorite sajt Saveta Evrope u delu corporal punishment i procitajte sta tamo pise, iste reci i ovi ovde ko papagaji ponavljaju. I to prilicno neuverljivo. Znaci da uopste nije istina da samo mi Srbi vodimo ovakve polemike. Mogu da kazem da ovde po medijima i nije bilo kritike do pre nedelju dana. Nadam se jakoj medijskoj kritici, cisto da ne zaostajemo za Francuzima i drugim narodima.Inace za ovu ideju o kriminalizaciji svih roditelja u Evropi po svedskom modelu, strani mediji kazu da je kriv Kofi Anan i navode podatak da je njegova zena Svedjanka.
@Maja Zec
Хвала за појашњење, било је очигледно да је ова кампања све друго само не спонтана. Ту се опасно мешају две ствари: 1. Када шљепим малог антихриста пошто видим да никаква објашњења и убеђивања не помажу да га прођу "пундраци", и 2. Када истучем дете зато што мени нису све козе на броју (а не могу да се реванширам шефовици, мужу, колегиници или неком десетом ко ме је избацио из такта). Ово друго свакако захтева шире друштвено ангажовање, укључујући и законско, али не сме да буде повод да се "на мала врата" криминализују разумни родитељи. Лично сам увређена овом кампањом, јер ме изједначава са родитељима који се патолошки иживљавају над децом. Моја деца одавно више нису у узрасту за "педагошке пацке", и не налазим да су по било чему хендикепирана у односу на њихове вршњаке који су васпитавани по "либералнијим" схватањима типа: "Ја сам мом детету другарица". Напротив. Не кажем да смо мој муж и ја били идеални педагози, али смо бар били прво родитељи, па тек онда другари. Зато данас у нашем свакодневном разговору не морамо да помињемо Бачванску, Драјзерову и још неке адресе и установе које се не помињу тако радо. Мирјана, Београд

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja