subota, 26.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 03.11.2008. u 22:00 Muharem Pervić

Lažni sveci tuđe blago dele

Сцена из представе „Ожалошћена породица” (Фото Б. Педовић)

Ožalošćena porodica, ili jato strvinara, u režiji Juga Radivojevića, izvedena na sceni „Madlenijanuma”, ne luta, ne traži zakopano blago u kući bogatog pokojnika, već na groblju, na mestu gde počivaju svete kosti naših pradedova! Dokle smo dogurali? Šta nam je još sveto, zabranjeno, neprikosnoveno! Za čim, u svojoj zverolikosti, i otimačini, nećemo posegnuti!

Nije sva imovina pokojnikova završila u grobu, ali je pokojnikovo poslednje putovanje do večne kuće, do jedine ozbiljnije večnosti, povod okupljanja, razdora, pljačke i otimačine pokojnikove zaostavštine. Nastojte da ovu zaostavštinu shvatite šire i svestranije, ne samo kao svežnjeve zlatnih kašika, ili raspevane budilnike! Zašto ne više pokojnikova kuća, zašto groblje?

Sve su porodice bile, jesu, ili će biti, ožalošćene, a ima li moćnijeg simbola žalosti od groblja. Osim toga, reditelj, kakav je Jug Radivojević, ne voli da se ponavlja, niti da ponavlja druge. Nastoji da bude nov, inventivan, pa u tome ume i da preteruje, što, ovoga puta, nije slučaj. Crno, volim te crno! Crna nam odora žalovanja, crno nam se piše, crne nam istorije, gorak nam, i crn, hleb, crne nam duše i tela! Kada to nismo u žalosti! Gde se okreneš, groblja su naših pradedova i savremenika! Ne gazimo samo po metaforama, već i po grobljima! Ali ovde su groblja i metafore. Kazuje nam koliko smo daleko dogurali, da smo prekoračili granice ljudskosti, da za Boga ne znamo!

Groblje je, u mislima i osećanjima svakog naroda, pa i našeg, živo, naglašeno prisutno, aktivno mesto života! Kakve nam sve misli na groblju ne padaju na pamet! Baš one gadne, skrivene, potisnute, mračne, često pakleno sebične, gadne, licemerne. Tuđa nesreća i nevolja pothranjuje našu bednu srećicu; tuđa tuga osnažuje našu radost. Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane! Sunce zađe, pade tama, sviraju trubači, po izboru Juga Radivojevića. Ispod žita, usred mraka, svašta se valja, pričinjava! U grobljanskom mraku u kome živimo, odvija se porodična, rođačka pljačka i otimačina. Takvi smo, no i grobna tišina i pošta nam nisu svete! U se, na se, poda se! Čuvaran, možda je pokojnik sve svoje sa sobom u grob poneo, pa eto mi, naslednici, i po grobovima preturamo, tragamo za skrivenim blagom! Otuda, valjda, ožalošćena porodica, u viđenju Juga Radivojevića, „operiše” grobljem, a na grobljima je sve što nam preci, rođaci, pradedovi, ostavljaju! Groblje ovoj porodičnoj, rođačkoj otimačini dodaje na surovosti, beskrupuloznosti, bezdušnosti, duševnoj okorelosti, izopačenosti, koristoljubivosti. Groblje snažno razotkriva varljivost, laž, neiskrenost naših emocija, suza, molitvi. Groblje je, osim toga scenski „slikovito” (scenografija Dejan Pantelić, kostimografija Jelena Stokuća), puno znakova, vertikala i horizontala. I svetlosti su na groblju bogate, iznenadne, neobične, neočekivane kao i susreti i presretanja. I senke, naravno. Šteta je što se taj Sarkin budilnik ne čuje duže i snažnije usred noćne tišine i grobljanskog mira! Šta svi ti srebrni poslužavnici, i druge kućne vrednosti i drangulije, znače u scenografiji i mizanscenu groblja i smrti? Ni smrt, ni groblja, ne zaustavljaju, ne osvešćuju ožalošćene, ne gase u njima otrovnu volju za bogaćenjem, posedovanjem. Narastajuća mržnja i nagon za sticanjem i posedovanjem su na ovaj način, podvučeni, osnaženi. Komička energija i potencijal „Ožalošćene porodice” Juga Radivojevića, izmeštanjem na tamna polja groblja, kao u poslednju arenu i završno mesto obračuna, dobija na težini i zamašnosti.

Razgovori, nadgornjavanja, insinuiranja, podvaljivanja, prikrivanja, zamumljivanja i zakukuljivanja, čuveno „naše” opipavanje protivnika „izdaleka”, pa vešto navođenje vode na svoju vodenicu, agatonovsko naduvavanje, razmetanje, osvajanje i uspostavljanje autoriteta, dvosmislenosti, i naglo „bacanje istine u lice”, sve su to svojstva mentaliteta, strategije i taktike društvene mimikrije, ali i načini da se komedija razigrava, dok lažni sveci tuđe blago dele!

Familija, reklo bi se pitomo, ožalošćeno gnezdo, iz scene u scenu, zadobija obeležja zverinjaka, a umilni, žalbeni glasovi sve su sličniji i približniji režanju! Familija do jaja(!), uzvikuje čovek iza mojih leđa! Obrlatiti, dočepati se kakvog zamašnijeg plena, to je noseća energija komedije koju glumački ansambl, pod velom žalosti, vešto, komički plodno i efektno, razotkriva. Ne previdite: govornica, mesto sa koga se govori, istina skriva i razotkriva, jeste veliki krst nad pokojnikovom glavom. Ljudi, pa šta nam je sveto i svetlo, ako je i groblje mesto na kome naše ujdurme i nepodopštine ne jenjavaju!

Oko čega se možemo složiti, gde prestaje grabež, borba za mesto vođe, za srebrni escajg, budilnik. Koliko daleko idu naša beskrupuloznost, sebičnost, licemerje, hipokrizija? Postoji li zaštićeno, posvećeno mesto na kome se ne bismo zavadili, zaratili, za uši čupali? Ožalošćenost je samo jedna od maski koje su istorijski i lični život prevukli preko naših lica.

Tako bismo mogli sažeti rezultat crnohumorne, komičko-cinične igre glumačke ekipe koja Nušićevu komediju ne igra napadno inovatorski, ali čini to sa željom da zaobiđe šablone, i „već viđeno”. U tome su osobito uspevali Sarka Dubravke Mijatović, Simka Danice Maksimović, Agaton Milutina Mime Karadžića, Proka Dragana Vujića Vujketa, a zatim i Kalina Kovačević (Gina), Slobodan Ćustić (Tanasije), Dubravko Jovanović (Trifun), Milan Kalinić (Mića), Viktor Savić (Advokat), Ivana Popović (Vida), Borka Tomović (Danica), Bojan Serafimović (Pop), Dubravka Aleksić (Tetka) i ostali.

Prošetajte do Zemuna, Nušić je ponovo među Srbima!

Komentari3
4d46d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

radmila joanovic
Divna predstava.potpuno se slazem sa uvazenim Muharemom.Antologijska scena na groblji izmedju gine i sarke.Cestitamo gospodjici Kalini Kovacevic i gospodji dubravki Mijatovic.
posmatrac posmatra
Prikljucujem se predhodnom komentatoru. U kritici nikako da razaznam, dali se tu mozda kritikuje Nusic...ili narod? tesko je shvatiti o cemu to autor pise, sta time hoce u svojoj kritici da istakne? Ako je to trebala da bude kritika na pozorisnu predstavu, onda je autor skroz promasio. Predstava je veoma dobra, glumci takodje a sto je to po Nusicu to je posebno dragoceno.
stojan pejovic
Da li Politika objavljuje strucne kritike ili impresije ljubitelja teatra? ...Prepricavanje i ucitavanje Nusica, bez argumentacije iz same pozorisne predstave. Nedostojno Politike

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja