nedelja, 17.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:30

Al muhadžira, prva vojvođanska džamija

četvrtak, 25.10.2007. u 21:32
Ал мухаџира значи џамија расељених – у Суботици има око 3.000 муслимана (Фото Никола Тумбас)

Subotica – Na Karađorđevom putu decembra prošle godine počela je da se gradi džamija, a kako objašnjava hadžija Fetiš Kurdali, predsednik Odbora Islamske zajednice u Subotici, u poslednjih 200 godina na relaciji Budimpešta–Istanbul to je prva džamija koja se podiže.
Do sada je izgrađena gotovo polovina od 16 metara visokog minareta i postavljena konstrukcija centralne i osam malih kupola nad džamijom za 250 vernika. Imaće i balkon za žene, dok se pored džamije grade i pomoćne prostorije bitne za održavanje verske službe, kao što su prostorija za opremanje umrlih, za pripremu vernika pre molitve, biblioteka, učinioca, dve sobe za prihvat putnika i stan za imama. Trenutno je to mladi Bajazit Nicević, iz Novog Pazara, koji je završio verske škole u Siriji, a koji će između ostalog voditi i versku nastavu za decu. Džamija se podiže zahvaljujući finansijskoj pomoći iz Novog Pazara, donacijama iz inostranstva, ali i samih subotičkih muslimana. Zvaće se Al muhadžira, što znači džamija raseljenih.

Podizanje džamije jedan je od najvećih poduhvata koji je preduzela obnovljena Islamska zajednica u Subotici. Fetiš Kurdali insistira na tome da su oni imali svoju organizaciju još dvadesetih godina 20. veka, ali da je nakon Drugog svetskog rata posle nacionalizacije imovine 1948. godine i rušenjem muslimanskog groblja, u narodu poznatog kao tursko groblje, njihov rad potpuno zamro. Obnovljen je 1998. godine i to ponovo zbog potrebe da se ljudi okupe da bi formirali svoje groblje. Kurdali kaže da su imali veliko razumevanje i podršku opštinskih vlasti koja je je imala sluha za probleme sa kojima se tada ova mala zajednica suočavala, te im je dodeljena posebna parcela na Senćanskom groblju. Muslimani Subotice, ali i okoline, sada se tu sahranjuju, a Kurdali smatra da će među muslimanima obuhvaćenim programom readmisije biti i onih koji će odabrati Suboticu upravo zbog toga što ovde imaju svoje groblje.

– U Subotici danas ima oko 7.000 muslimana, a u Severnobačkom okrugu 9.000 – tvrdi Kurdali. Po popisu iz 1991. bilo ih je svega 317, ali Kurdali ne smatra da je to bilo stvarno stanje, te da ih je i tada u Subotici bilo bar 2.500, ali da nisu smeli ili nisu želeli da se izjašnjavaju kao muslimani. Broj muslimana u Subotici naglo je porastao nakon 1999. godine kada se procenjuje da je oko 4.000 izbeglih sa Kosova došlo u Suboticu, od kojih su 80 odsto Romi.

– Za njihovu decu smo organizovali versku i jezičku nastavu, jer uglavnom nisu znali srpski,  unutar naše zajednice i verujem da smo ih tako spasili od lošeg uticaja ulice i da smo vaspitali buduće dobre građane – kaže Kurdali.

Izbegli sa Kosova mahom su se naselili u krajevima gde su kuće jeftine, a to je upravo u kraju oko fabrike "Zorka", odnosno u blizini mesta buduće džamije, ali i oko buvljaka. Međutim, Kurdali kaže da to nije bilo odlučujuće za lokaciju džamije već upravo činjenica da je nalazi na putu međunarodnog značaja, na putu između Istoka i Zapada.

Na podsticaj iz Islamske zajednice u Subotici je pre četiri godine formiran i Muslimanski kulturni centar. Ibrahim Huduti, predsednik centra, i Teufik Isaković, predsednik Izvršnog odbora, najavljuju da će verovatno centar menjati ime u Bošnjački, jer "muslimanski" određuje versku pripadnost, a "bošnjački" nacionalnu, te da oni žele da budu priznati kao nacionalna manjina. Smatraju da u Subotici prijavljen boravak ima samo oko 3.000 muslimana, ali da ih po raznim osnovama boravi više.

"Mi želimo kroz naše manifestacije da negujemo nacionalni identitet i da pokrećemo pitanja bitna za naše nacionalno određenje", kažu lideri MKC-a svesno negujući jednu "elitističku" instituciju. Ističu činjenicu da su jedini muslimanski kulturni centar u čitavoj Srbiji, ali i dodaju: " Mi ovde nemamo nikakvih problema zbog naše nacionalne ili verske pripadnosti, ali nismo u dovoljnoj meri integrisani".

Smatraju da nema njihovih pripadnika u državnim službama, ali ni u upravnim odborima opštinskih preduzeća niti u službama lokalne samouprave.

-----------------------------------------------------------

Velečasni Kopilović: Poštovaćemo muslimane,
očekujemo da i oni poštuju naše

Fetiš Kurdali kaže da je sedišta rimokatoličke i pravoslavne crkve u gradu posetio još 2005. godine, kada su dobili sve dozvole za gradnju džamije.

- Otišao sam da ih obavestim da nameravamo da gradimo džamiju i svugde sam naišao na razumevanje i podršku - kaže Kurdali i nastavlja - uostalom, mi želimo da ova džamija i našim sugrađanima pokazuje osnovno značenje islama, a to je svetlost, milost i dobro.

Velečasni Andrija Kopilović, župnik Crkve Marije majke kaže da će biti "malo čudno navići se na simbol objekta koji je za ovaj kraj neuobičajen".

- Ali Subotica je uvek bila tolerantna i ona sada očekuje da je sa tom tolerantnošću i drugi prihvate - kaže Kopilović.

- Imajući u vidu prirodna prava čoveka u koje spada i verska sloboda, ni kao hrišćani, ni kao ljudi, ne možemo imati ništa protiv da svaka verska zajednica ima i svoj adekvatni molitveni prostor. S druge strane, okupljanje vernika i sve ono što hram, bogomolja ili džamija daje su verske vrednosti koje mi poštujemo, ali očekujemo da se i naše poštuju. Nova džamija će biti za vernike islamske zajednice s kojima ćemo voditi interreligijski dijalog, a od njih očekujemo da budu dobri vernici i dobri Subotičani - navodi Kopilović.

U Crkvi svetog vaznesenja Gospodnjeg u Subotici sveštenik Miodrag Šipka, arhijerejski namesnik, na ovu temu nije mogao da razgovara bez saglasnosti eparhije Bačke u Novom Sadu, a episkop bački Irinej trenutno je na putu u inostranstvu.

Robert Sabadoš, predsednik Jevrejske opštine u Subotici, kaže da je dobro što svaka verska zajednica u Subotici može da iskaže svoju religijsku pripadnost i što ima mogućnosti da svoje obrede i tradiciju upražnjava na primeren način.

A. Isakov

-----------------------------------------------------------

Više od 700 džamija u Srbiji

Ne postoje zvanični podaci o tome koliko u Srbiji ima džamija, jer se posebno na jugu Srbije i u Sandžaku stalno grade nove, ali se zna da je pod zaštitom države 29, kao spomenici kulture.

Najviše islamskih bogomolja ima na Kosmetu, oko 500, u Sandžaku oko 150, na jugu Srbije (Bujanovac, Preševo i Medveđa) ih je više od 70, u centralnoj Srbiji dve – po jedna u Beogradu i Nišu, dok je u Subotici u izgradnji i to će biti jedina džamija u Vojvodini.

Prema evidenciji Zavoda za zaštitu spomenika, 29 džamija je pod zaštitom države od kojih je pet u Sandžaku – četiri u Novom Pazaru i jedna u Sjenici, zatim džamije u Beogradu i Nišu i 22 na Kosmetu.

Četiri kosmetske džamije se vode kao spomenici kulture od izuzetnog značaja, a samo beogradska Bajrakli džamija je spomenik od velikog značaja za srpsku kulturnu baštinu.

Tanjug

-----------------------------------------------------------

Mali pojmovnik islama

Rijaset - predsedništvo, vrhovni izvršni organ Islamske zajednice Srbije.

Reis-ul-ulema - poglavar Uleme, vrhovni poglavar IZS.

Mešihat - regionalno starešinstvo islamske zajednice, izvršni organ IZS na jednom području (slično mitropoliji ili eparhiji u SPC).

Menšura - pravni dokument (povelja) kojim se prenose šerijatska ovlašćenja na vrhovnog poglavara islamske zajednice.

Muftija - verski autoritet muslimana zadužen za tumačenje islamskih propisa, poglavar mešihata ili muftijstva (analogno episkopu ili mitropolitu u SPC).

Imam - versko lice (sveštenik) zaduženo za verske obrede u džamijama, verski autoritet muslimana na užem području;

Glavni imam - vrhovno versko lice na području medžlisa islamske zajednice.

Džemat - zajednica vernika, osnovna jedinica IZ koju sačinjavaju vernici okupljeni oko jedne džamije.

Medžlis - skupština, sabor, viša organizaciona jedinica IZ koja okuplja više džemata kao nižih organizacionih jedinica obično na nivou grada.

Komentari0
4da51
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja