utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:01

Al muhadžira, prva vojvođanska džamija

četvrtak, 25.10.2007. u 21:32
Ал мухаџира значи џамија расељених – у Суботици има око 3.000 муслимана (Фото Никола Тумбас)

Subotica – Na Karađorđevom putu decembra prošle godine počela je da se gradi džamija, a kako objašnjava hadžija Fetiš Kurdali, predsednik Odbora Islamske zajednice u Subotici, u poslednjih 200 godina na relaciji Budimpešta–Istanbul to je prva džamija koja se podiže.
Do sada je izgrađena gotovo polovina od 16 metara visokog minareta i postavljena konstrukcija centralne i osam malih kupola nad džamijom za 250 vernika. Imaće i balkon za žene, dok se pored džamije grade i pomoćne prostorije bitne za održavanje verske službe, kao što su prostorija za opremanje umrlih, za pripremu vernika pre molitve, biblioteka, učinioca, dve sobe za prihvat putnika i stan za imama. Trenutno je to mladi Bajazit Nicević, iz Novog Pazara, koji je završio verske škole u Siriji, a koji će između ostalog voditi i versku nastavu za decu. Džamija se podiže zahvaljujući finansijskoj pomoći iz Novog Pazara, donacijama iz inostranstva, ali i samih subotičkih muslimana. Zvaće se Al muhadžira, što znači džamija raseljenih.

Podizanje džamije jedan je od najvećih poduhvata koji je preduzela obnovljena Islamska zajednica u Subotici. Fetiš Kurdali insistira na tome da su oni imali svoju organizaciju još dvadesetih godina 20. veka, ali da je nakon Drugog svetskog rata posle nacionalizacije imovine 1948. godine i rušenjem muslimanskog groblja, u narodu poznatog kao tursko groblje, njihov rad potpuno zamro. Obnovljen je 1998. godine i to ponovo zbog potrebe da se ljudi okupe da bi formirali svoje groblje. Kurdali kaže da su imali veliko razumevanje i podršku opštinskih vlasti koja je je imala sluha za probleme sa kojima se tada ova mala zajednica suočavala, te im je dodeljena posebna parcela na Senćanskom groblju. Muslimani Subotice, ali i okoline, sada se tu sahranjuju, a Kurdali smatra da će među muslimanima obuhvaćenim programom readmisije biti i onih koji će odabrati Suboticu upravo zbog toga što ovde imaju svoje groblje.

– U Subotici danas ima oko 7.000 muslimana, a u Severnobačkom okrugu 9.000 – tvrdi Kurdali. Po popisu iz 1991. bilo ih je svega 317, ali Kurdali ne smatra da je to bilo stvarno stanje, te da ih je i tada u Subotici bilo bar 2.500, ali da nisu smeli ili nisu želeli da se izjašnjavaju kao muslimani. Broj muslimana u Subotici naglo je porastao nakon 1999. godine kada se procenjuje da je oko 4.000 izbeglih sa Kosova došlo u Suboticu, od kojih su 80 odsto Romi.

– Za njihovu decu smo organizovali versku i jezičku nastavu, jer uglavnom nisu znali srpski,  unutar naše zajednice i verujem da smo ih tako spasili od lošeg uticaja ulice i da smo vaspitali buduće dobre građane – kaže Kurdali.

Izbegli sa Kosova mahom su se naselili u krajevima gde su kuće jeftine, a to je upravo u kraju oko fabrike "Zorka", odnosno u blizini mesta buduće džamije, ali i oko buvljaka. Međutim, Kurdali kaže da to nije bilo odlučujuće za lokaciju džamije već upravo činjenica da je nalazi na putu međunarodnog značaja, na putu između Istoka i Zapada.

Na podsticaj iz Islamske zajednice u Subotici je pre četiri godine formiran i Muslimanski kulturni centar. Ibrahim Huduti, predsednik centra, i Teufik Isaković, predsednik Izvršnog odbora, najavljuju da će verovatno centar menjati ime u Bošnjački, jer "muslimanski" određuje versku pripadnost, a "bošnjački" nacionalnu, te da oni žele da budu priznati kao nacionalna manjina. Smatraju da u Subotici prijavljen boravak ima samo oko 3.000 muslimana, ali da ih po raznim osnovama boravi više.

"Mi želimo kroz naše manifestacije da negujemo nacionalni identitet i da pokrećemo pitanja bitna za naše nacionalno određenje", kažu lideri MKC-a svesno negujući jednu "elitističku" instituciju. Ističu činjenicu da su jedini muslimanski kulturni centar u čitavoj Srbiji, ali i dodaju: " Mi ovde nemamo nikakvih problema zbog naše nacionalne ili verske pripadnosti, ali nismo u dovoljnoj meri integrisani".

Smatraju da nema njihovih pripadnika u državnim službama, ali ni u upravnim odborima opštinskih preduzeća niti u službama lokalne samouprave.

-----------------------------------------------------------

Velečasni Kopilović: Poštovaćemo muslimane,
očekujemo da i oni poštuju naše

Fetiš Kurdali kaže da je sedišta rimokatoličke i pravoslavne crkve u gradu posetio još 2005. godine, kada su dobili sve dozvole za gradnju džamije.

- Otišao sam da ih obavestim da nameravamo da gradimo džamiju i svugde sam naišao na razumevanje i podršku - kaže Kurdali i nastavlja - uostalom, mi želimo da ova džamija i našim sugrađanima pokazuje osnovno značenje islama, a to je svetlost, milost i dobro.

Velečasni Andrija Kopilović, župnik Crkve Marije majke kaže da će biti "malo čudno navići se na simbol objekta koji je za ovaj kraj neuobičajen".

- Ali Subotica je uvek bila tolerantna i ona sada očekuje da je sa tom tolerantnošću i drugi prihvate - kaže Kopilović.

- Imajući u vidu prirodna prava čoveka u koje spada i verska sloboda, ni kao hrišćani, ni kao ljudi, ne možemo imati ništa protiv da svaka verska zajednica ima i svoj adekvatni molitveni prostor. S druge strane, okupljanje vernika i sve ono što hram, bogomolja ili džamija daje su verske vrednosti koje mi poštujemo, ali očekujemo da se i naše poštuju. Nova džamija će biti za vernike islamske zajednice s kojima ćemo voditi interreligijski dijalog, a od njih očekujemo da budu dobri vernici i dobri Subotičani - navodi Kopilović.

U Crkvi svetog vaznesenja Gospodnjeg u Subotici sveštenik Miodrag Šipka, arhijerejski namesnik, na ovu temu nije mogao da razgovara bez saglasnosti eparhije Bačke u Novom Sadu, a episkop bački Irinej trenutno je na putu u inostranstvu.

Robert Sabadoš, predsednik Jevrejske opštine u Subotici, kaže da je dobro što svaka verska zajednica u Subotici može da iskaže svoju religijsku pripadnost i što ima mogućnosti da svoje obrede i tradiciju upražnjava na primeren način.

A. Isakov

-----------------------------------------------------------

Više od 700 džamija u Srbiji

Ne postoje zvanični podaci o tome koliko u Srbiji ima džamija, jer se posebno na jugu Srbije i u Sandžaku stalno grade nove, ali se zna da je pod zaštitom države 29, kao spomenici kulture.

Najviše islamskih bogomolja ima na Kosmetu, oko 500, u Sandžaku oko 150, na jugu Srbije (Bujanovac, Preševo i Medveđa) ih je više od 70, u centralnoj Srbiji dve – po jedna u Beogradu i Nišu, dok je u Subotici u izgradnji i to će biti jedina džamija u Vojvodini.

Prema evidenciji Zavoda za zaštitu spomenika, 29 džamija je pod zaštitom države od kojih je pet u Sandžaku – četiri u Novom Pazaru i jedna u Sjenici, zatim džamije u Beogradu i Nišu i 22 na Kosmetu.

Četiri kosmetske džamije se vode kao spomenici kulture od izuzetnog značaja, a samo beogradska Bajrakli džamija je spomenik od velikog značaja za srpsku kulturnu baštinu.

Tanjug

-----------------------------------------------------------

Mali pojmovnik islama

Rijaset - predsedništvo, vrhovni izvršni organ Islamske zajednice Srbije.

Reis-ul-ulema - poglavar Uleme, vrhovni poglavar IZS.

Mešihat - regionalno starešinstvo islamske zajednice, izvršni organ IZS na jednom području (slično mitropoliji ili eparhiji u SPC).

Menšura - pravni dokument (povelja) kojim se prenose šerijatska ovlašćenja na vrhovnog poglavara islamske zajednice.

Muftija - verski autoritet muslimana zadužen za tumačenje islamskih propisa, poglavar mešihata ili muftijstva (analogno episkopu ili mitropolitu u SPC).

Imam - versko lice (sveštenik) zaduženo za verske obrede u džamijama, verski autoritet muslimana na užem području;

Glavni imam - vrhovno versko lice na području medžlisa islamske zajednice.

Džemat - zajednica vernika, osnovna jedinica IZ koju sačinjavaju vernici okupljeni oko jedne džamije.

Medžlis - skupština, sabor, viša organizaciona jedinica IZ koja okuplja više džemata kao nižih organizacionih jedinica obično na nivou grada.

Komentari0
bac2f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja