ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 11.11.2008. u 22:00 Branka Mališ

Srpski patrijarsi dvadesetog veka

Посета оболелом патријарху Герману (Фото З. Адровић)

Od ponovnog uspostavljanja Patrijaršije 1920. godine, Srpska pravoslavna crkva imala je šest patrijarha. Prvi poglavar obnovljene Patrijaršije bio je patrijarh Dimitrije Pavlović, ustoličen 31. oktobra 1920. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu. Rođen je u Požarevcu 1846, a bogosloviju u Beogradu završio je 1868. godine. U njegovo vreme obnovljena je stara braničevska i osnovane tri nove eparhije: češko–moravska, američko–kanadska i bihaćka. Od godine njegovog ustoličenja, pa sve do 1930. godine, kada je umro, pripreman je jedinstven ustav za celu SPC koji je proglašen posle njegove smrti. Po sopstvenoj želji sahranjen je u manastiru Rakovica.

Za drugog patrijarha obnovljene Patrijaršije, 12. aprila 1930. godine, izabran je Varnava Rosić, rođen 29. avgusta 1880. godine u Pljevljima. Prizrensku bogosloviju završio je 1899. godine. U njegovo vreme Srpska pravoslavna crkva je doživela svoju obnovu. Naime, stvarno ujedinjenje srpske crkve, ranije podeljene na šest raznih zakonodavnih, administrativnih, finansijskih i jerarhijskih područja, velikim delom je izvršeno u vreme dok je on bio prvi među jednakima. Osim toga, podignuti su mnogi parohijski hramovi, današnja zgrada Patrijaršije i manastir Vavedenje u Beogradu, a započeto je i zidanje hrama Svetog Save na Vračaru. Odlučno se usprotivio stvaranju konkordata između Vatikana i Kraljevine Jugoslavije, jer je smatrao da se tim sporazumom favorizuje katolička i islamska veroispovest na račun drugih verskih zajednica u Jugoslaviji. Preminuo je 1937. godine, pod nerazjašnjenim okolnostima, a privremeno je sahranjen u malom hramu Svetog Save na Vračaru.

Naredni poglavar SPC bio je patrijarh Gavrilo Dožić, izabran 8. februara 1938. godine. Rođen je 17. maja 1881. godine u Vrujcima. Kao državni pitomac Srbije, 1905. godine se upisuje na Bogoslovski fakultet Atinskog univerziteta, gde je i doktorirao. Za vreme Drugog svetskog rata bio je zarobljen najpre u manastiru Rakovica, u Vojlovici, a potom je, zajedno sa vladikom Nikolajem, odveden u zloglasni logor Dahau. U zemlju se vratio 1946. godine. Umro je 1950. godine, a sahranjen je u Sabornoj crkvi između kneževa Miloša i Mihaila Obrenovića.

Patrijarh Vikentije Prodanov izabran je 1. jula 1950. godine. Rođen je 1890. godine u Bačkom Petrovom Selu. Srpsku pravoslavnu bogosloviju u Sremskim Karlovcima završio je 1913. godine. Kao srpski patrijarh uspostavio je veze sa ostalim pravoslavnim crkvama koje su oslabile usled ratnih neprilika. Iako je crkveni penzioni fond posle rata ukinut odlukom državnih vlasti, uspeo je da reši pitanje socijalnog i penzionog osiguranja sveštenstva. Bio je veoma aktivan u Istorijskom društvu Vojvodine. Preminuo je 5. jula 1958. godine, a sahranjen je u grobnici mitropolita Mihaila u beogradskoj Sabornoj crkvi.

Patrijarh German Đorić, izabran 13. septembra 1958. godine, upravljao je srpskom crkvom 31 godinu. Rođen je 7. avgusta 1899. godine u Jošaničkoj banji. Izučavanje devetorazredne bogoslovije započeo je u Beogradu, a završio u Sremskim Karlovcima 1921. godine. Jedna od najvećih zasluga patrijarha Germana je to što je uspeo da se izbori za nastavak izgradnje hrama Svetog Save na Vračaru. Interesantna je zabeleška da je čak 88 puta slao molbe i razgovarao sa različitim instancama vlasti, dok se, posle 26 godina službe, nije izborio za nastavak gradnje. Zalagao se za otvaranje bogoslovija i izdavanje crkvenih listova za versko prosvećivanje naroda. Kada se 1989. godine razboleo i slomio kuk, više nije bio u stanju da obavlja složene crkvene dužnosti, pa je 1990. godine umirovljen. Patrijarh German upokojio se 27. avgusta 1991. godine, a sahranjen je u crkvi Svetog Marka u Beogradu.

Komеntari0
4c180
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja