nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:08

Kako je vodeni cvet postao "beogradsko more"

Autor: J. Beokovićpetak, 26.10.2007. u 22:39
Летња оаза утонуло у мир (Фото Д. Јевремовић)

Ada Ciganlija proslavila je juče pedeset godina uređenja i izgradnje, odnosno pet decenija otkad je "beogradsko more" dobilo upravu i prestalo da bude divlje izletište prepušteno samo sebi.
Nekada se do nje dolazilo samo čamcima, ili preko vojnog pontonskog mosta do kojeg je prevozio tramvaj broj četiri. Danas nekoliko gradskih linija svakodnevno dovozi stotine hiljada posetilaca na Adu Ciganliju, a još toliko ih dolazi do omiljenog gradskog kupališta automobilima, biciklima, rolerima.

Do današnjeg reprezentativnog izgleda i sadržaja Ade nije se moglo stići preko noći. 

Proglašena ukazom kneza Miloša Obrenovića za državno i narodno dobro još 1821. godine, Ada je počela planski da se gradi i uređuje 1957. godine, a njeni prvi neimari bili su omladinci, učesnici radnih akcija. Njih oko 50.000 učestvovalo je u čišćenju ostrva, izgradnji nasipa dužine oko 1.250 metara i poravnavanju močvarnog dela ostrva. Iste godine osnovana je Direkcija za održavanje Ade Ciganlije, koja je izgradnjom nasipa 1967. postala poluostrvo.

Sedamdesetih i početkom osamdesetih godina novinari "Politike" izveštavali su o katastrofalnom stanju na ovom izletištu. Fond SIZ-a "Ada Ciganlija", koji je brinuo o uređenju, potpuno je osiromašen, poluostrvo je zaraslo u šiblje, postojalo je samo jedno kupatilo za posetioce, Savskom jezeru je pretilo zagađenje, a vrbe i topole stradale su od suše ili bespravne seče. Novinar Dušan Savković piše 1970. godine da je posećenost lošija nego ikada: jedva 10.000 posetilaca dolazi na Adu, a čak i njima, "kao u vreme Turaka, dva naočita penzionera, gola do pasa", naplaćuju dinar za ulazak automobilom na pustu i zapuštenu Adu. Na jezeru na kojem je 1938. Aleksandar Radivojević provozao prvi motorni čamac i gde je održano Prvo svetsko prvenstvo u veslanju i kajaku za dvadeset godina nije izgrađen nijedan sportski teren. "Vremena se menjaju. Beograđaninu danas nije dovoljno da na glavu sruči kofu savske vode i napravi paradajz salatu. Traži teren za mini golf", piše Savković. 

Ipak, novinari, kao uostalom i Branislav Nušić, koji je na Adi organizovao Trojičin sabor i otkrio mnogobrojnim posetiocima čari beogradske lepotice, nisu lako dizali ruke od Ade. Naš list je zabeležio 1973. godine da se Ada Ciganlija prvi put našla na turističkoj razglednici, pored Kalemegdana, spomenika Pobedniku i Skadarlije. "Ada, dakle, postaje jedan od simbola grada", zaključuje se u tom članku.

Veliko prostranstvo i neodoljiva lepota Savskog jezera, uprkos problemima, nikada nisu prestajali da oduševljavaju graditelje i one koji se staraju ili vole Adu. Od planova da se napravi "vazdušni tramvaj" – žičara, koja će prevoziti putnike iz Novog Beograda preko Ade do Banovog brda, da na "beogradskom moru" bude izgrađen veliki akvapark ili beogradski "Diznilend" ostalo je samo mrtvo slovo na papiru. Ipak, tokom pedeset godina mnogo toga je učinjeno, pa je "beogradsko more" postalo pravi biser grada. Sa današnjim 800 hektara uređene površine, čistim jezerom dugim više od četiri kilometra, 7,5 kilometara dugom pešačkom stazom, više od 50 sportskih terena i 70 restorana, Ada je ispunila, ali i prevazišla očekivanja mnogih. Razvojni bum je doživela u poslednjih šest godina od kada je postala gradsko javno preduzeće, sa prvim gradskim golf terenom, žičarom za skijanje na vodi, terenima za fudbal i američki fudbal, novom biciklističkom stazom i najuređenijim sportskim objektima čija je upotreba besplatna i još mnogo čemu.


Komentari0
24a1a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja