četvrtak, 16.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 17.11.2008. u 22:00 Nebojša Katić

MMF KAO SUDBINA

Kreatori domaće ekonomske politike uveravaju građane da je Srbija, zahvaljujući mudroj i vizionarskoj ekonomskoj politici, ostrvo stabilnosti u uzburkanom finansijskom okeanu. Srbija će zato profitirati iz aktuelne ekonomske krize i postati Meka za inostrane investitore.

Međunarodni monetarni fond (MMF) ne deli to mišljenje. Albert Jeger, šef misije MMF-a za Srbiju, domaću ekonomiju ocenjuje kao jednu od najranjivijih u regionu. Srbija mnogo više troši nego što stvara, ima nisku stopu štednje, ogroman platnobilansni deficit i prevelik javni sektor. Sporazum sa MMF-om odraz je takve realnosti i takvog viđenja srpske ekonomije.

Sporazum će važiti petnaest meseci. U tom periodu Srbija će moći da koristi 516 miliona dolara kredita – ako joj bude trebalo. Država se obavezala da će budžetski deficit u 2009. godini smanjiti na 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Rast plata u javnom sektoru će biti ograničen, rast penzija takođe. Budžetsko trošenje trebalo bi da bude prekomponovano kako bi se stvorio prostor za investicije u infrastrukturu. Već uobičajeno, MMF se koristi kao opravdanje da bi se sprovele mere za koje koalicione i populističke vlade nikada nemaju hrabrosti.

Aranžman sa MMF-om može se kritikovati, ali to je jalov posao – MMF nikoga ne prisiljava na sporazum. Srbija je tražila pomoć MMF-a, jer nije imala izbora. To će se jasnije videti u mesecima koji dolaze.

Budžetska štednja, na kojoj insistira MMF, samo je jedan od činilaca koji će dovesti do sporijeg rasta inflacije i smanjenja platnobilansnog deficita. Važniji stabilizacioni faktor u vezi je sa smanjivanjem privatizacionih prihoda, kao i sa velikim usporavanjem kreditnih priliva. Realna primanja građana će pasti, kreditna aktivnost banaka će se smanjivati. Sa manje para u džepu građani će manje kupovati, a trgovci manje uvoziti. To će smanjiti pritisak na cene i finansijski sistem će se stabilizovati, ali na nižem nivou. Stabilizovanje na nižem nivou ovde je eufemizam za traumatično prilagođavanje globalnoj recesiji i plaćanje cene za promašenu ekonomsku politiku poslednjih godina.

Najzanimljiviji deo aranžmana povezan je sa visinom odobrenog kredita. Kredit od 516 miliona dolara jedva da može pokriti četvrtinu mesečnog uvoza Srbije. Istovremeno, to je iznos koji Narodna banka Srbije može potrošiti u nekoliko nedelja odbrane kursa dinara. Kredit je tako smešno mali, tako neadekvatan stvarnim potrebama i dubini ekonomske krize, da je u njemu možda sadržana i najjača poruka – kroz ovu krizu Srbija će morati da prođe brutalnim stezanjem kaiša. MMF ne namerava, bar za sada, da većim kreditom olakša ovaj proces. Verovatno je da MMF smatra i da je velika korekcija kursa dinara nužna, pa ne želi da se taj proces uspori odobravajući više sredstava kojima bi se dinar branio.

Sporazum sa MMF-om je restriktivan, i u ambijentu globalne krize neminovno mora dovesti do velikog pada BDP-a i zaposlenosti. Srbija nije štedela ni investirala kada je novac obilato priticao, pa će morati da štedi sada, kada novca nema. Smisao aranžmana sa MMF-om i politika koja se predlaže samo je pokušaj kontrolisanog prizemljenja srpske ekonomije. Novi aranžman treba da pomogne da se izbegne haos i finansijski kolaps.

Aranžman, naravno, nije razvojni – aranžmani sa MMF-om to nikada nisu. Ključni test uspešnosti aranžmana neće biti u sferi ekonomske politike, već u sferi njegove socijalne snošljivosti. Na tom terenu, pred Vladom Srbije je težak zadatak i treba ga započeti saopštavanjem istine o periodu koji predstoji.

U minut do dvanaest valjane alternative sporazumu sa MMF-om nije bilo. Iz ove krize Srbija ne može izaći na način kako to čine neke druge države. Povećavanje budžetske i privatne potrošnje mehanizmi su koje mogu primeniti samo  zemlje razvijene privredne strukture ili zemlje koje imaju platnobilansni suficit i visoku stopu domaće štednje. Privredna struktura Srbije i njen izuzetno nizak industrijski nivo nisu podobni za ovakvu vrstu stimulansa. Takve mere ne bi bitno pomogle slaboj domaćoj industriji već bi samo povećale inflaciju i deficit platnog bilansa.

Jedini zračak nade danas je vezan za investicije u infrastrukturu. Ako bi došlo do ozbiljnijih ulaganja u energetiku, ili u putnu mrežu, možda efekat recesije ne bi bio tako razoran kako u ovom trenutku izgleda. Nažalost, i za takvu vrstu investicija novac mora doći spolja i saradnja sa MMF-om tu može pomoći.

Bez obzira na zasluženo lošu reputaciju koju MMF-a ima u zemljama u razvoju, sporazum je bio neminovan. Reč je samo o prvom koraku na dugom putu nužne saradnje. Problemi pred kojima će se Srbija vrlo brzo naći dovešće verovatno do novih pregovora sa MMF-om i novih zahteva za pomoć. Teško je zamisliti da će postignuti sporazum ostati nepromenjen do 2010. godine i da će se svesti na simboličnih 516 miliona dolara pomoći – Srbiji će biti potrebno mnogo više. nkatic.wordpress.com

Komentari37
93d3c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

james bond
Kako se ne radi o nekoj ujdurmi od strane estradnih ekonomista vec o krizi cije razmjere nisu u stanju da predvide ni americki kongresmeni jerbo ju je smislio neki genijalac, Morgan Junior, Rockefeller jal Warburg jal sva trojca pus jos neko treba pogledat na c-spanu Role of Derivatives in Current Financial Crisis dje se redaju cifre o $60tril posigurno u kreditnim derivatima u US ekonomiji i jos $500-600tril posijanih po ssvijetu.Emisija inace ima toliko dragocijenih podataka da je treba odgledat cijelu.Derivati su proizvod spekulativnog kapitala sa Wall Street i sad ih nije moguce izvuc iz sistema vec se trazi nacin kako da se postepeno dovedu u regulativu i ociste postepeno...itd...itd...
james bond
Nakon sto je izjavila da je nesta naucila iz finansija i da nije dobra vila nije okresala nista iz budzeta vec prvo sto je Dajana uradla osla do MMF-a po pomoc???I to da zlo bude vece po simbolicnu zasta dobar strucnjak sigurno da je mogo nac rjesenje.Tolko o strucnosti.Za razumijevanje svjetske finans. krize koja nije jedina pored krize energije i globalnog zagrijavanja, rata, gladi itd treba poc malo u istoriju i primjetit kako se neka opsta mjesta ponavljaju.Kruger pominje kontraudar demokratskim reformama nakon krize '30-ih iz doba Regana a Naomi Klein podrobnije objasnjava isto u intervjuu Commonweathclub.org od 10/30/08 pod naslovom Disaster Capitalism na primjeru Chicago Economic School i Milton Freedman and boys.Skola je politiku slobodnog trzista bez regulative pocela na isnistiranje Latino vlada koje su svoje studente poslali u Chicago po teoriju koja ce da omoguci kako tako slobodan prostor za spekulaciju kontra opadajuce prosjecne profitne stope kapitala.Akob se isnsistiralo na potpunoj istini ondab jos trebalo dodat da su americki koncerni zakljucili da je uzrok opadajucoj profitnoj stopi preglomazna US administracija narasla demokratskim reformama nakon velke krize '30-ih pored kocenja tehnoloskog napretka od strane finansijskog sektora.Prvo se moze pripisat demokratama sa 50 administracija plus savezna a drugo republikancima sa energetskim, lobijem zdravstva itd.Chicago School of neo-liberal economy kakoje zovu u Latin Amerka je prvo posluzila u US kao sredstvo razbijanja demokratskih institucija a poslije po svijetu za razbijanje nacionalnih ekonomija ravno revoluciji iz 1917 samo za kontra predznakom.Medjunarodne finansijske organizacije kao IMF samo su posluzile u tom smjeru i regioni kao Latino Merka pokusava da oformi svoju Bank deSur u Aziji Japan forsira Azijsku banku.Tacno da je ova kriza vratila je MMF iz mrtvih ali je jos poraznija cinjenica da Srbija nije u stanju da sama rjesava probleme vec joj treba pamet utuvljivat neko mrtvo puvalo..
zasto zatvori nisu za ministre?
A kako se regulise odgovornost politicara? Npr. ako neki vode po nacionalne interese katastrofalne ekonomske poteze mogu li neke sankcije (zatvorske npr.) da ih sustignu? Imamo zakon prema kome ma koji procenat glasaca izadje na glasanje - vlast ce biti izabrana. Znaci vlast moramo da imamo ma kako losi kandidati su na listi. Ili ma koga ti postavili da rukovodi finansijama, jer te funkcije se ne biraju. I onda su oni liseni svake odgovronosti - jer zaboga, narod je sam to hteo i izabrao. A to nije istina, to je obicna demokratska izmisljotina. I nema nikakvih sankcija ako neko ne sprovede obecano. Kazu, ako bi svako za svaku sitnicu mogao da tuzi lekare - ko bi se bavio lecenjem? Istina, ali ovde govorim o direktnom vodjenju drzave stranputicom, a to nije sitnica. Tesko je utvrditi koji je put dobar a koji ne? Da su to relativne kategorije? Ne slazem se, neke stvari su ipak ocigledne. Ekonomija je nauka, ima svoja pravila, poznate i priznate strucnjake i ne verujem da nema jasnih putokaza kuda i kako voditi drzavu kao sto je nasa, pogotovo kao sto je nasa. Ja sam za krivicnu odgovornost onih koji svesno ili svojom nestucnoscu upropastavju drzavu, kao i onih koji ih na toj funkciji odrzavaju. Pa nek' se za posao jave oni koji znaju da rade. Zasto bi se u zatvor islo samo radi malih kradja a za ovakvo nedelo ne? To su pokradene generacije i generacije, prosle i buduce, radi nekih nadobudnih i samozvanih strucnjaka.
Небојша Катић
За Илајџу американца – Најављена реформа Бретон Вудс система је компликован процес и још није ни започет. Ова криза је битно ојачала ММФ и вратила га на сцену. Каква год реформа да буде спроведена, она неће променити основни принцип – ко има и даје новац, диктира услове. Хвала на коментару.
Небојша Катић
За Предрага Лазаревића – Када западну у тешкоће, државе не банкротирају. Дугови се репрограмирају, део дугова се отписује, а терет отплата распоређује се на будуће генерације. У том процесу се води рачуна о реалном отплатном потенцијалу државе. Ту није реч о сентименталности, већ о рационалном рачуну. Отплата репрограмираних кредита иде на терет (будућег) животног стандарда грађана и смањује инвестиције. Хвала на коментару.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja