Promena poslovnika o radu, sama po sebi, ne može doprineti bržem donošenju zakona, čije usvajanje je neophodno u procesu pridruživanja naše zemlje Evropskoj uniji, slažu se i vlast i opozicija u Narodnoj skupštini Srbije. I to je, uglavnom, jedino u čemu se apsolutno slažu. Ipak, u ovom trenutku radi se na izmenama poslovnika, koje bi trebalo da omoguće skraćivanje vremena za usvajanje „evropskih zakona”, pa bi, između ostalog, prema jednom od rešenja o kojima se razgovara, načelna rasprava o „evropskim zakonima” trajala duplo kraće nego o „običnim”. Za sada postoje samo predlozi, a od spremnosti svih zavisi koje će rešenje biti prihvaćeno.
Boško Ristić (DS), predsednik Radne grupe za izradu novog poslovnika, kaže da je situacija u našem parlamentu drugačija od one u parlamentima drugih zemalja u vreme kada su radili na evrointegracijama, a koje su taj proces uspešno završile prijemom u EU. Prema njegovim rečima, u tim zemljama postojao je apsolutni konsenzusza ulazak u EU, a „kod nas postoje razlike u stavovima treba li Srbija da ide u EU ili ne, prema tome poslovnik može samo u jednom delu da pomogne ubrzanju puta Srbije ka Evropi”. Ristić kaže da bi skraćena procedura za donošenje „evropskih zakona” podrazumevala da se, na primer, „nekom deklaracijom, ili odlukom skupštine prethodno nabroje svi zakoni koji moraju biti doneti u dogledno vreme, a vlada bi imala obavezu da, prema utvrđenom kalendaru, dostavlja predloge tih akata u skupštinu, koja bi ih donosila po ubrzanoj proceduri”.
Ta ubrzana procedura, podrazumevala bi, kaže Ristić, da u načelnoj raspravi šefovi poslaničkih grupa iznesu stav o zakonima, a o amandmanima bi se vodila „sumarna rasprava”, odnosno šefovi poslaničkih grupa davali bi zbirno objašnjenje amandmana koji su podneti. To znači da ne bi bilo moguće, kao sada, da svaki poslanik raspravlja o svakom amandmanu, već bi se grupisalo nekoliko predstavnika. Ova „sumarna rasprava” o amandmanima ne bi bila kraća od ukupnog vremena predviđenog za načelnu raspravu, kaže Ristić.
Boško Ristić ističe da je u Sloveniji postojao odbor za evrointegracije i dodaje da su članovi radne grupe za poslovnik „konsultovali stručne službe, koje će pripremiti predlog gde bi takvo telo moglo da bude predviđeno, ili u zakonu o skupštini, ili o poslovniku”. Ristić dodaje.„To telo bi, recimo, mogli da čine predsednik parlamenta i šefovi poslaničkih grupa, koji bi se dogovorili o kalendaru delatnosti, o propisima koje treba da donesemo i o koordinaciji sa vladom i resornim ministarstvima kako bi se pratile obaveze vlade i parlamenta, a javnost bi pratila da li neko iskače iz predviđenih okvira”. Ristić kaže da zna da u Hrvatskoj postoji savet za evrointegracije, kojem predsedava predstavnik opozicije i dodaje da su u toj zemlji svi za evrointegracije: „Kod nas je deo opozicije protiv evrointegracija i nije moguće poveriti nekome rukovođenje tim telom nekome čija politika je suprotna svrsi postojanja tog tela”.
Čedomir Jovanović, lider opozicionog LDP-a, čiji poslanici su glasali za usvajanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kaže da je vladajućoj koaliciji najlakše da za neuspeh evrointegracija optuži opoziciju, a „svakome ko poznaje odnose u parlamentu, jasno je da to nije tako”. Prema njegovim rečima „kad govorimo o organizovanom procesu evrointegracija, onda govorimo o postizanju političkog dogovora, koji bi omogućio parlamentu potpuno drugačiji režim rada na sednicama koje bi bile posvećene isključivo reformi našeg zakonodavstva u skladu sa evropskim”. Jovanović kaže da LDP predlaže hitno formiranje odbora za praćenje realizacije SSP-a, koji i inače, prema SSP-u, moramo da formiramo. On dodaje: „Taj odbor bi u koordinaciji sa svim ministarstvima u vladi usvajao godišnje, polugodišnje i tromesečne planove aktivnosti, koje bi onda obavezivale poslaničke klubove na jedan drugačiji odnos prema sednicama na kojima bi se raspravljalo o evropskim zakonima. Pred tim odborom vodila bi se diskusija o zakonima, a plenarna rasprava u parlamentu bila bi posvećena samo spornim tačkama. Taj standard takozvanog prvog i drugog čitanja bio je karakterističan za sve zemlje koje su uspešno završile evrointegracije. Bez toga je nemoguće odblokirati taj proces u parlamentu. Ali mi danas zaostajemo u procesu evrointegracija zbog nesposobnosti same vlade, koja je samo petinu neophodnih zakona prosledila parlamentu, a neke je čak i povukla”. Jovanović kaže i da treba razdvojiti reformu poslovnika od efikasnosti u procesu evrointegracija „sužavanje poslovničkih sloboda poslanicima i limitiranje prava neće učiniti parlament efikasnijim, naprotiv, postaće predmet novih nesuglasica”.
Miroslav Markićević, zamenik šefa poslaničke grupe Nova Srbija, čiji poslanici su glasali protiv usvajanja SSP-a, kaže da poslanici NS-a ni kad su bili vlast, ni sada kao opozicija ne troše vreme uzalud. On ističe da je NS spreman za svaki dogovor u cilju povećanja efikasnosti parlamenta, ali „ne na uštrb opozicije”. Markićević dodaje da u nekim zemljama postoji prvo i drugo čitanje zakona, ali „to podrazumeva mnogo tolerantniji odnos vlasti prema opoziciji, ne bi im kruna pala s glave kad bi usvojili 20 smislenih opozicionih amandmana, a oni su usvojili samo jedan na rebalans budžeta i to s teškom mukom”.
Suzana Grubješić, šef poslaničke grupe G17 plus, kaže da su izmene poslovnika neophodne kako bi bilo skraćeno vreme za raspravu u načelu i o amandmanima i dodaje „to su radili i drugi parlamenti u procesu evrointegracija”. Ona kaže da je u Sloveniji dnevno usvajano i po sto zakona, ali „svi su prethodno prošli vladu i savet za evropske integracije i imali izjavu o usklađenosti, pa je parlament maltene bez debate usvajao zakone”. Grubješićeva kaže da smo mi osnovali jedan savet 2005. godine, ali on nikako da zaživi i dodaje da bi trebalo napraviti skupštinski odbor za SSP, a realno je očekivati da bude formiran iduće godine. Ona, ipak, ističe da će biti teško doći do dogovora, jer „nažalost, nema konsenzusa oko puta u EU, ne možete očekivati od onih koji su glasali protiv usvajanja SSP-a da podrže neki postupak, koji ubrzava proces integracija”.
