petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:06

Vila „Mir” – iz postmoderne u kič

Autor: Slobodan Kljakićsreda, 26.11.2008. u 22:00
Јосип Броз Тито разгледа радове на Вили „Мир” 9. октобра 1979. године

Vi niste bili na spisku za ulazak u objekat, kaže mi pripadnik neke od formacija MUP-a Srbije, na izlasku s teritorije nekadašnjeg Memorijalnog centra „Josip Broz Tito”, posle posete Vili „Mir” u Konavljanskoj ulici, odakle su domaća i svetska javnost, zahvaljujući televiziji, pratiledirektni prenos hapšenja Slobodana Miloševića, uz izvesni otpor njegovih privrženika.„Imam razvijenu mrežu lične obaveštajne službe”, kažem na izlazu, pokušavajući da budem duhovit posle onoga što sam, uveliko razočaran, video u Vili „Mir”, kao i kolege iz još nekih redakcija čija su se imena nalazila na nekakvom „spisku”.

Prvi put sam ušao u taj objekat 6. ili 7. maja 1980. godine, samo dan ili dva pre nego što će Josip Broz Tito biti sahranjen u Kući cveća, u predsedničkom rezidencijalnom kompleksu Užičke ulice 11-15.

Koliko me sećanje služi, bio sam jedini domaći novinar,sa još desetak kolega iz inostranih medija,koji je u okviru protokola Titove sahrane dobiopriliku da obiđe taj rezidencijalni kompleks,.Ono što sam video onda, pa potom, kada je u tom objektu negde u proleće 1984. godine bila otvorena Spomen-zbirka Memorijalnog centra „Josip Broz Tito”, da bi i na stranicama „Politike” ponešto pisao o blagu pohranjenom u toj Spomen-zbirci – i ono što sam video juče – teško da bi moglo da se nazove drugačije osim katastrofom ukusa ili,još preciznije – totalnom degeneracijom estetike.

Nema nikakve sumnje da je Tito voleo da koketira s kičom i da pliva u vodama te vrste, ali Vila „Mir”, koju je on obišao pre završetka gradnje, saopštavajući prethodno graditeljima i dizajnerima tog zdanja sopstvena viđenja objekta i njegovog enterijera, u vreme kada je zgrada bila završena, pokazujeda Tito nije odbacivao estetiku moderne, možda se može reći i postmoderne.

Vila „Mir”, osvedočio sam se juče, jedino spolja liči na zdanje završeno 1980. godine. Iznutra je pretrpela pravi nalet euforičnog, zanimljivim ukusom diktiranog „redizajna”. Zato se i postavlja pitanje čiji je to ukus, jer odgonetanje odgovoramože ponešto da nam kaže i o nekim važnijim stvarima, recimo o svetu politike i potezima koje u tom složenom, komplikovanom svetu, vuku pojedinci, jer su radom istorije postali čelnici partija ili država.

Čiji je to ukus?

Ondašnjem predsedniku SR Jugoslavije Zoranu Liliću je od 1996. godine bio namenjen taj objekat u reprezentativne svrhe, ali saznajemo da on u njemu i nije boravio. Onda se 1999. godine u Vilu „Mir” uselio Slobodan Milošević, tada predsednik SRJ, pošto je NATO bombardovao bivšu Titovu rezidenciju u Užičkoj 15, u kojoj je dotada prebivao. Da li je postojeći dizajn u Vili „Mir” odraz ukusa Lilića i Miloševića, ili iza tog teško pojmljivog kiča stoje estetski nazori njihovih supruga?

Pitanje može da izgleda nategnuto, ali su ga juče, tokom posete ovome objektu, kolege novinari postavljali, ukraćeni pri tome za mogućnost da nešto u Vili „Mir” i fotografišu.

Roze, rezedo, bledotirkizno, belo-zelenkasto, mlečno-plavi zidovi s izmešanim tamnijim tonovima plave, jeftina imitacija tapažura (tehnike ukrašavanja zidova), mermerom nakrcani podovi, takođe od mermera podignutadva i po metra visoka i pet metara široka lučna skalamerija koja izigrava kamin, uz draperije na bračnim krevetima, školjka fotelje, uramljenejeftinepostereiz „radnje na ćošku” u prostorijičije su komšije nekakve sale, kabineti i nešto slično, ali na čijim zidovima su neki od fascinantnih radova Peđe Milosavljevića, Milana Konjovića, Nadežde Petrović....Na jednom zidu je i rad Save Šumanovića, njegov „Most” iz 1939. godine, fascinantna slika koju je Savina sestra Persida poklonila Titu 1965. godine.Ovde treba još neštododati.Sve te slike, nečijom voljom, izvađene su iz svojih originalnih ramova i ubačene u nove „još starije i još lepše” okvire, u saglasju sveć pominjanim standardomkičeroze.

Zbog stečenog utiska, za koji potpisnik nije siguran da ga je uspešno pretočio u tekst, malo nas je se zainteresovalo za to ko je gde i kako sedeo kada je odavde onomad odavde odvođen Slobodan Milošević, gde je i u komeod „ofisa” s njim sedeo pregovarač Čedomir Jovanović, kako su i gde bili raspoređeni Miloševićevi branitelji, skogmesta jeneko opalio čak i hitac iz pištolja.Uostalom, na jednom stubu je neko urezao i „grafit” za unutrašnju, „kućnu upotrebu”, ali danas teško čitljiv, jer je prekrečen belom bojom.

Zato i jeste ozbiljno pitanje šta dalje činiti s tim objektom, kako s takvim njegovim enterijerom izaći pred bilo koga, pogotovo „pred svet”. To je od značaja i zbog togašto je Vila „Mir” ovih dana prešla iz nadležnosti MUP-a Srbije u nadležnost Direkcije za imovinu Republike Srbije, kako bi bila korišćenaza reprezentativne svrhe Generalnog sekretarijata predsednika Republike.


Komentari12
820e8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Radoje
Nije važno kako je Vila Opremljena, važnije je od svega toga šta se desilo u tom zdanju po pisanju autora članka 2-hiljadite godine. Ljudske sudbine su čudne, pa i sudbina Slobodana Miloševića, pored velikog ugleda u Svetu i pred Srpskim Narodom, da spadne na pregovore sa Čedom Jovanovićem i podlegne njegovim podvalama... Objekat u kojem je boravio, bilo je izlaza po okolnim šumama na više mesta i nije bilo razloga da padne u ruke jednom narkomanu i neuglednom čoveku. Milošević je stim' sebe ponizio i srozo svoj ugled na najnižu tačku inteligecije, to mu je neoprostivo sobzirom da nije bio nikakav kriminalac niti je radio ništa na štetu svog Naroda i Države, osim protiv osvajača i Agresora... Pa ako je zbog toga morao da doživi takvo poniženje i padne u ruke bombarderima i narkomafiji,nek mu je Bogom Prosto....
Далековидни
Правићете ви и Јосипа Броза и Слободана Милошевића од глине, ја вам кажем.
Zoki
To je ukus koji nas je zapljusnuo, potopivsi nas 90-tih na zalost traje dan danas i ne mozemo da se toga otarasimo. Kic, sund, lazne vrednosti su u svim porama naseg zivota.
Јован Јовановић
@ Недостају фотографије , 27/11/2008, 21:54 Ви, очигледно "нисте одавде". Добро је познато да су комунистичке власти и настављачи њихових традиција, а нарочито "органи" полиције и војске, јавни и тајни, "алергични" на фотографска, филмска и видео снимања. Осим тога, аутор текста лепо пише: "...у(с)краћени при томе за могућност да нешто у Вили „Мир” и фотографишу." И, да, треба сачувати и те зграде и предмете који им припадају. Неки други градови у свету хвале се својом старом архитектуром заборављајући при томе да нису били разарани. Неки други, са мање среће, реконструисали су све како је било пре, "још лепше и старије". Ако је Београд већ мало-мало па бомбардован и онда обнављан "слободним стилом", онда је избор или да се такав показује свету, или да се руши па поново гради. Мислим да ова друга, радикална, варијанта није баш најбоље решење.
Недостају фотографије
Овај чланак је потпуно немушт без неколико фотографија које би илустровале опис ентеријера.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja