nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 27.11.2008. u 22:00

Rasmusen: Podržavam autonomiju Grenlanda

Андерс Фог Расмусен

INTERVJU
Kada je u sredu avionom sleteo na beogradski aerodrom premijer Danske Anders Fog Rasmusen već je bio upoznat da je 76 odsto izašlih na referendum u Grenlandu glasalo za veći stepen autonomije, koji se smatra velikim korakom ka eventualnoj nezavisnosti tog ostrva. Međutim, na pitanje da li se oseća nelagodno poput srpskih političara kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, danski premijer kaže da on podržava veću autonomiju Grenlanda i njihovu ambiciju da preuzmu veću odgovornost. U razgovoru za „Politiku”, Rasmusen ipak ističe da je to pitanje autonomije u okviru Kraljevine Danske, a ne pitanje nezavisnosti Grenlanda.

„Grenland samo želi da učvrsti postojeću samoupravu, dok su spoljna politika, odbrambena politika, centralna banka i još neke institucije zajedničke. Smatram da je decentralizacija dobra i zbog toga pozdravljam rezultat referenduma u Grenlandu.”

Dakle, na rezultat referenduma nema nikakvog uticaja to što je Danska priznala Kosovo, već žitelji Grenlanda žele da kontrolišu profit od eventualnog pronalaženje nafte, gasa i minerala na tom ostrvu.

Pregovarali smo i postigli kompromis da ćemo popola podeliti prihod od eventualnog ispumpavanja nafte i iskopavanja minerala na tom području. Još ne znamo da li tih resursa ima, ali ako ima, podelićemo prihod, pri čemu ćemo u skladu sa tim prihodom smanjiti sadašnje redovno subvencionisanje Grenlanda.

Evroskeptici u Srbiji često ističu da će priznanje Kosova od Srbije biti jedan od uslova za njen ulazak u EU. Šta imate da im poručite?

Želim da istaknem da nećemo uvoditi nove kriterijume. Očigledno je da je neophodan konstruktivan pristup Srbije i ona je to pokazala kroz punu saradnju oko Euleks misije. Ovakav pristup će, naravno, unaprediti saradnju između Srbije i EU. Ali, nećemo uspostaviti uslov da Srbija mora da prizna Kosovo, jer ću vas podsetiti da postoji određen broj zemalja u EU koje nisu priznale Kosovo. Ne bi bilo fer postaviti takav zahtev Srbiji.

Hoćete reći da problem Kosova i insistiranje zvaničnog Beograda na aktuelnoj politici neće biti prepreka za nastavak i ubrzanje evropskih integracija Srbije?

Ovde i sada ne vidim Kosovo kao prepreku za Srbiju, jer je ispoljila punu saradnju u dogovoru oko raspoređivanja Euleksa. Trebalo bi da se sada fokusiramo na ratifikaciju i primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i da ostvarimo viznu liberalizaciju. Danska čvrsto podržava što veći napredak Srbije u odnosima sa EU. Na kraju, kada dođe do konačne odluke o ulasku Srbije u EU, tada ćemo morati da se uverimo da ne postoje pogranični konflikti između Srbije i drugih zemalja. Jer ako želite da se pridružite ne smete da budete u pograničnim sporovima, jer je dobrosusedska saradnja važan element evropskih integracija.

Za razliku od ostalih evropskih premijera koji su nedavno posetili Beograd, Vi ste došli sa malo drugačijom agendom, fokusiranom na ekonomiju, političke i trgovinske odnose i energetsku efikasnost. Da li ste srpskim vlastima preložili konkretan plan poboljšanja ekonomskih veza dve zemlje?

Cilj moje posete Beogradu nije da pričamo o problemima, već o mogućnostima da dodatno razvijemo našu saradnju. Trgovina između dve zemlje poslednjih godina znatno se povećala, ali je rast krenuo sa veoma niskog nivoa. Želim da ojačamo saradnju, i to ne samo kada su u pitanju energija i ekologija. Zbog toga smo organizovali okrugli sto na kojem će danski biznismeni i srpski ministri bolje sagledati mogućnosti da povećaju trgovinu, ali i investicije. Mislim da je poslednjih godina Srbija značajno poboljšala klimu za investiranje. Moja poruka danskim poslovnim krugovima jeste da postoje dobre investicione mogućnosti u Srbiji i da to treba da iskoriste.

Poslednjih deset godina Danska je utrostručila izvoz tehnologije obnovljive energije i energetske efikasnosti. Da li prepoznajete Srbiju i ceo zapadni Balkan kao potencijalne kupce ove tehnologije koja bi smanjila našu zavisnost od nafte i ostalih fosilnih goriva?

Ključno je za Srbiju i ostale zemlje da smanje zavisnost od uvoza fosilnih goriva, pre svega nafte i gasa. To je pitanje energetske sigurnosti, ali i životne sredine. Vaše snabdevanje energijom se najviše temelji na uglju, što je veoma problematična energetska tehnologija. Mislim da zarad životne sredine moramo da se više fokusiramo na klimu i ekološke tehnologije, a Danska je razvila jak biznis sa obnovljivom energijom i danas prodaja delova za energetsku industriju predstavlja osam procenata našeg izvoza. U to spada obnovljiva energija, ali proizvodi koji omogućavaju veću energetsku efikasnost. Od 1980. godine danska ekonomija je porasla za 80 odsto, a naša energetska potrošnja ostala je ista. To je primer da se može kombinovati ekonomski rast, otvaranje novih radnih mesta i jaka konkurencija sa više energetske efikasnosti. Energetska efikasnost je pitanje štednje, a štednja znači i prihode. Danska je postigla da se 15 odsto njene potrošnje zasniva na obnovljivim izvorima energija, a planiramo da do 2025. udvostručimo taj broj.

Uprkos tome što ste liberal, u izbornoj kampanji 2005. na izvestan način najavljivali ste „smrt” liberalizma. Šta sada mislite o liberalizmu, kada se svet suočava sa finansijskom krizom?

Nisam najavljivao „smrt” liberalizma, ali sam ukazao da je neophodno uzeti u razmatranje sve uslove i u skladu sa tim usmeriti razvoj sveta. Moja poenta je da obični ljudi nisu toliko fokusirani na ideologiju već na rešavanje konkretnih problema. Veliki sam pobornik slobodne trgovine, privatnog sektora i deregulacije, ali sam i pragmatični političar koji smatra da, što se tiče finansijski krize, prava je odluka da se vlade na kratak rok umešaju u finansijski sektor i održe ekonomsku likvidnost.

Zbog finansijske krize, Danska će se možda priključiti zoni evra. Kada ćete inicirati referendum o toj odluci?

Čvrsto verujem da bi Danska trebalo da prihvati evro, iako ga je na referendumu 2000. odbila. Finansijska kriza je pokazala vidljivim da ipak postoji cena toga što nismo u zoni evra. Ekonomski, zato što je centralna banka podigla kamatnu stopu kako bi sačuvala vrednost valute, a politički, jer nismo učestvovali u donošenju odluka zemalja članica zone evra, a te odluke utiču i na nas. Ne mogu da kažem kada će biti referendum pošto trenutno razgovaram sa različitim partijama u danskom parlamentu i neću raspisati referendum dok ne obezbedim široku koaliciju koja će podržati glasanje za evro.

U svetlu ekonomske krize, koje mere možete da preporučite kolegama u Srbiji?

Moj najbolji savet bi bio da nastavite sa ekonomskim reformama u cilju ispunjavanja uslova za pridruživanje EU. Biće štetno ako finansijska kriza bude iskorišćena kao izgovor da se uspori proces reformi.

Nenad Radičević

-----------------------------------------------------

Sloboda govora je neprikosnovena

Poslednje tri godine premijer Anders Fog Rasmusen pokušavao je da u isto vreme brani slobodu govora i smanji gnev muslimana širom sveta – zbog objavljivanja kontroverznih karikatura proroka Muhameda u danskom listu „Jiland posten”. Posle tenzija i čestih napada na danske ambasade širom sveta, Rasmusen kaže da misli da je sada taj veliki izazov rešen.

„Za mene je bilo krucijalno da stanem u odbranu slobode govora. Sloboda izražavanja je najdragocenije ljudsko pravo koje imamo, jer bez slobode govora, bez slobodne štampe, sva ostala ljudska prava i slobode ne mogu da budu zaštićeni. Drugo, očigledno je da političke slobode takođe podrazumevaju i religijske slobode, što znači da moramo da poštujemo lična religijska osećanja svake osobe i da svakoj osobi mora biti omogućeno da slobodno ispoveda svoju veru. Međutim, kritička debata o religiji je takođe deo slobode govora. Religija ne može biti isključena iz toga. Svi autoriteti u društvu, kako politički, tako i religijski, moraju da prihvate i javnu kritičku debatu, jer je to suština slobodnog društva”, kaže danski premijer.

Komеntari11
a1830
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja