nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 29.11.2008. u 22:00 Tanjug

Kafane sa istorijom

Чува боемски дух Београда још од 1823. године (Фото З. Анастасијевић)

One su nekada bile mesta gde su se vodile „ozbiljne” političke debate, pisale pesme i nalazila inspiracija za njih, zaljubljivali mladi, a predstavljale su i sastajališta ljudi različitih profesija koji su se opuštali uz zvuke poznatih pesama.

Srpska prestonica imala je prvu kafanu u Evropi, a prema zapisima koji su navedeni u knjizi „Mehane i kafane starog Beograda”, autora dr Vidoja Golubovića, napominje se da je ona otvorena na Dorćolu davne 1522. godine, a da su gosti u njoj mogli da poruče samo kafu.

To je bila veća kuća koja je mogla da primi više ljudi, a najveći broj gostionica i kafana otvoren je krajem 19. i početkom 20 veka, pa je prestonica Srbije, prema nekim procenama, tada na svakih 50 stanovnika imala po jednu kafanu.

Prema rečima stručnog saradnika u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Biljane Mišić, kafana „Znak pitanja” u Ulici kralja Petra jedna je od najstarijih i najpoznatijih, a podignuta je 1823. godine na inicijativu kneza Miloša Obrenovića i uživa status spomenika kulture još od 1946.

Predanje kaže da je u tu kafanu često svraćao Vuk Stefanović Karadžić, a u njoj je bio postavljen i prvi bilijar u prestonici, dok je značajna bila i kao prvo čitalište „Srpskih novina”.

Menjajući često vlasnike, kafana je poslovala pod različitim imenima – „Kod pastira” i „Kod Saborne crkve”, a krajem 19. veka, na zahtev crkvenih i državnih vlasti, morala je da promeni ime, pa je novi vlasnik, ne znajući kako da je nazove, na novu firmu stavio samo znak pitanja, a taj naziv zadržan je do danas.

I mnoge druge kafane u Beogradu imaju neobično poreklo i zanimljivu istoriju.

Zgrada u kojoj se nalazila poznata beogradska kafana „Tri lista duvana” na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Ulice kneza Miloša podignuta je osamdesetih godina 19. veka, a bila je poznata po tome što je u njoj instalirana prva telefonska linija u Beogradu.

U toj kafani, koja je spomenik kulture još od 1981. godine, prvi put su telefon „isprobali” vojni ministar Teša Nikolić i inženjerski kapetan Kosta Radosavljević.

Na njenom mestu danas se gradi poslovni centar koji će nositi isti naziv kao kafana.

Mnoge kafane na teritoriji beogradskih opština, pre svega Janićeva kafana u Ostružnici, mehana Uzun Mirka Apostolovića u Obrenovcu, Manakova kuća i „Ruski car”, predstavljaju pojedinačne spomenike kulture, dok se znatan broj nalazi i u okviru zaštićenih kulturno-istorijskih celina.

Popularna kafana „Tri šešira” u Skadarliji nalazi se u okviru ambijentalne celine koja je zaštićena, a ime je dobila po radnji za proizvodnju šešira na istom ulazu. Posle rušenja do tada najpoznatije kafane „Dardaneli” 1902. godine, koja se nalazila na mestu Narodnog muzeja na Trgu republike, u novoj kafani na Dorćolu nastavili su da se okupljaju gradski boemi, pa su u nju redovno svraćali Bora Stanković, Žanka Stokić, Đura Jakšić...

U knjizi Vidoja Golubovića navodi se da su mnogi hroničari zabeležili da je ime kafane bilo veoma popularno, pa svuda u svetu gde su Srbi otvarali kafane neka je nosila naziv „Tri šešira”.

Na mestima mnogih beogradskih kafana koje su bile popularne krajem prošlog veka danas se nalaze kafeterije, barovi, snekovi ili restorani brze hrane.

Tako čuvena kafana „Pod lipom”, na uglu Makedonske i Ulice Lole Ribara, koja je bila mesto okupljanja studenata, ali i beogradskih boema i pisaca i u kojoj je stalno bio prepoznatljiv miris šljivovice i prebranca, zatvorena je pre nekoliko godina, uprkos oštrom opiranju stalnih posetilaca koji su tada uputili proglas protiv njenog zatvaranja.

U podrumu „Lipe” radila je jedna od prvih picerija u Beogradu, gde se čekalo na mesto da se sedne i gde je novitet bila pica sa feferonima koja je imala poseban miris i ukus.

Uvek je bila puna, a sredovečni Beograđani prisećaju se i danas kelnera u belim košuljama koji su opominjali mlade da nije kulturno ljubiti se na javnom mestu ili flekati stolnjake. Sada se tu nalazi picerija „Pica hat”, gde mladi posle radnog vremena često dolaze na ručak.

Sličnu sudbinu doživelo je i nekoliko drugih poznatih kafana kao što su „Domovina” (pretvorena u kafeteriju poznatog lanca „Speak Easy”)  i „Smederevo” (prvobitno bio džez-klub „Sinatra”, a sada fiš-bar).

Kultni restoran „Trandafilović”, u kojem su dane provodili stanovnici Vračara družeći se sa čuvenim Minimaksom, glumcem Draganom Nikolićem, Momom Kaporom, Oliverom Katarinom, ali i drugim ličnostima iz javnog života, zatvoren je.

Generacijama Beograđana, koji su ovu kafanu smatrali drugim domom, ona će biti samo deo uspomena na dane u kojima su slobodno vreme provodili uz hladno pivo i dobru hranu.

Komеntari3
7fced
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rustem Berisa
izuzetno mimje drago da procitam o Mojim Starim Kafanama, ali pisav je ispustio i one nase kafane koje su bile i dusa nase mladosti, Pa gde je mala kafana sa dusom i ljubavlju narocito prema nama studentima, koji su vreme provodili u narodnoj Biblioteci 70tih godina. mala kafana velikog srca i imena "Orac".Cujem da je srusen i da sada neka druga kafana nosi ime isto ali za nas gde smo bili mladi i gladni i bili docekani kao da smo bogatasi iako smo narucivali" Jagnjecu Corbu',pa peceno Jagnjece glavu i dobijes veliku porciju kiselog kupusa sa tucanom ljutom paprikom i jos pola kile hleba. Jo ljudi pa to je za nas bila bogovdka hrana a i nase "mame" kuvarice i nasi 'ocevi" sa svojim recima " jedite deco treba vama puno snage, vi ucite da postanete Doctori, profesori, vi ste oni sto ce jednog dana sve to nama vratiti". Tesko mij ali nisam stigao da puno uradim u mom gradu. Odavno sam bio prinudjen da ostavim moj rodjeni Veliki i jedini Beograd ali nisam zaboravio ni Kafanu "Mars na Drini" na Dorcolu i cuveni "Vojnocki Pasulj" u velikoj Manjerci, Sta reci za Kafanu "Skadarliju" gde smo mi studenti plitkog djepa dolazili kasno navece posle prakse na Instituta uPalmoticevoj.Tu smo mi svi stavljali novac na sto i trazili sta mozemo dobiti da popijemo i da pojedemo. jeli smo i pili i siguran sam da smo vise dobili nego sto smo imali para ali i pevaci i osoblje je bilo sa nama pa i kada je Fajront bio daleko iza nas i dok smo u kafani cekali prve tramvaje za odlazk direktno na predavanje.Miris starog drvenog pods,miris piljevina, duvanskog dima, one tople peci kuvane rakije, mislim da ce to ostati u mojoj glavi do kraja zivota. Eh kako je to prokleto, dok smo mogli jesti" I citavog vola" a nismo jer nismo imali para a danas nas prokletstvo tera Da imamo para i jedemo po citavom svetu ali, nije to, lepo je imati "Curaskariju" u Brazilu, ali rostilj iz Oraca" Ma bio je najbolji u Beogradu,nemoze se porediditi, Sad hrana u najboljim restoranima u Kini, ma
miroslav kolarevic
Odlican tekst i kao rodenom beogadaninu zao mije sto polako ali sigurno taka mesata nesaju
s.z.
Odlican clanak! Pod hitno se mora nesto uraditi da se spreci unistavanje ovih kao i drugih spomenika kulture, nesto sto se kod nas i te kako desava. I oni koji su zaduzeni za zastitu spomenika kulture moraju da shvate da nisu samo spomenici kulture od izuzetne vaznosti, poput decana, sopocana, niske tvrdjave i.t.d., bitni, vec i oni manje zapazljivi i mladji, poput kuca tamo iz 50-ih, 60-ih, koje na prvi pogled mozda ne izgledaju tako bitno, ali one to sigurno jesu, jer govore o tome kako se zivelo i kako su se nasi gradovi razvijali (i samim tim trebaju bitni smatrani od izuzetne vaznosti). Kod nas, nazalost, to izgleda retko ko vidi, i zbog toga mi polako zaboravljamo svoju istoriju i gubimo svoj identitet. A sto se tice ovih Mc Donalds-a i Pizza Hut-ova, njih treba zabraniti na osnovi da ugrozavaju zdravlje gradjana (nesto sto se zapravo desava u zamljama u kojima glavni razlog za sve odluke nije osnovan na profitu).

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja