sreda, 15.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 01.12.2008. u 22:00 Nebojša Katić

PROSTO KAO MATEMATIKA

Koliko juče, Narodna banka Srbije (NBS) objašnjavala je neukim ekonomistima da je pitanje deviznog kursa „prosto kao matematika“. Kurs je određen ponudom i tražnjom deviza, pa kako tržište odredi, tako mora biti. To je bila preovlađujuća teorija kada je dinar jačao i išao naruku ciljevima NBS. Kada je dinar počeo da pada, teorija se promenila. NBS je odlučila da utiče na tržišne procese – gotovo iz dana u dan, i tako već dva meseca.

Centralne banke ponekad intervenišu na deviznom tržištu kako bi sprečile rast ili pad vrednosti domaće valute, zavisno od ciljeva ekonomske politike u određenom trenutku. Srbija je, po običaju, specijalan slučaj. NBS tvrdi da interveniše samo da bi „uticala na poboljšanje likvidnosti međubankarskog deviznog tržišta i sprečila prevelike dnevne oscilacije kursa“.

Likvidnost deviznog tržišta znači da svako ko kupuje ili prodaje devize, to može obaviti lako, i kada god to želi. Tržište može funkcionisati i na nižem nivou likvidnosti. Kada je cena evra koju su kupci spremni da plate niža od one koju prodavci evra očekuju, ponuda deviza i obim transakcija na deviznom tržištu će biti manji, a time i likvidnost. I prodavci i kupci mogu nakratko odlagati prodaju, odnosno kupovinu deviza, dok se ne uspostavi tržišna saglasnost u vezi sa cenom valuta. Kada se to dogodi, likvidnost deviznog tržišta se povećava, a sa njom i obim transakcija. Nema razloga da NBS interveniše i svoje devize prodaje jeftinije nego što to bi to radili privatni akteri, samo da bi povećala likvidnost tržišta.

Dnevne oscilacije deviznog kursa mogu biti razlog za intervenciju centralne banke. Da kurs u Srbiji zaista oscilira, to bi značilo da se dinar u kratkom periodu snažno kreće u oba smera, a da u tom kretanju nema jasnog trenda. Ako je tako, NBS bi kupovala evro kada dinar jača i prodavala ga kada dinar pada. U poslednja dva meseca NBS je isključivo prodavala evro, ne zato što je dinar oscilirao, već zato što je padao. NBS je tako prodala preko 600 miliona evra samo da bi usporila ili zaustavila pad dinara.

Intervencije na deviznom tržištu imaju smisla kada dolazi do kratkotrajnih poremećaja ponude i tražnje, izazvanih špekulativnim napadima na zdravu valutu. Međutim, odbrana nerealnog kursa uzaludno je traćenje deviznih rezervi i sprečavanje procesa platnobilansnog uravnoteženja.

Dinar je teško precenjen i platni bilans to jasno pokazuje. Deficit platnog bilansa je osnovni faktor ranjivosti srpske ekonomije i sinteza je svih promašaja ekonomske politike. Intervencijama od oktobra do danas samo se usporava nužan i preko potreban proces znatne korekcije kursa dinara. Nejasno je šta NBS zaista želi da postigne ovakvim intervencijama, ali su njihovi loši efekti jasno vidljivi.

Intervencijama na deviznom tržištu NBS kažnjava izvoznike – za zarađene devize oni dobijaju manje nego što bi dobili da NBS ne interveniše. To izvoznike može naterati da devize u Srbiju unose usporeno, čekajući bolji trenutak i veći kurs. To je loše za devizno tržište, a dodatno će pogoršati i ukupnu dinarsku likvidnost koja je već na ivici pucanja.

Trošenjem deviznih rezervi NBS subvencioniše i nagrađuje uvoznike. Omogućavajući im da evro danas kupuju jeftinije, NBS povećava njihov profit, ali ne utiče i na snižavanje budućih cena. Kada uvoznici budu prodavali robu koju danas kupuju, kalkulacija cena će se bazirati na kursu i kursnim očekivanja u trenutku kada roba bude u prodavnicama. Koliko NBS gubi prodajući devize jeftinije, toliko uvoznici zarađuju.

Pogrešnom antiinflacionom politikom, Srbija je postala magnet za privlačenje špekulativnog kapitala. Svojom kamatnom politikom i politikom kursa dinara, NBS uporno nastavlja da trpa novac u džepove njegovih vlasnika. Do početka oktobra taj kapital je mirovao (bio sterilisan) u dinarskim blagajničkim zapisima NBS. Imobilisan, i za Srbiju neupotrebljiv, ubirao je sebi fantastičnu kamatu po stopi od efektivnih 19,35 odsto godišnje (17,75 procenata nominalno). Kako to više nije dovoljno, špekulativni kapital sada beži iz dinarskih blagajničkih zapisa u evro.

Od početka oktobra do kraja novembra, ukupna vrednost blagajničkih zapisa smanjena je za 31 odsto – računato u evrima, taj pad je 40 odsto. Špekulativni kapital danas radije kupuje evro nego blagajničke zapise i ovaj novac vrši pritisak na devizno tržište. NBS mu svojim intervencijama predusretljivo omogućava da jeftinije kupi evro nego što bi to bio slučaj da intervencija nema. Koliko NBS izgubi prodajući devize jeftinije, toliko špekulativni kapital više zaradi.

Zaduženim građanima i privredi intervencije NBS neće mnogo pomoći – njihovi devizno indeksirani krediti su višegodišnji. Da li će se konačna korekcija kursa dogoditi danas, koju nedelju ili mesec kasnije, neće bitno promeniti njihovu tešku dužničku poziciju.

Subvencionisanje uvoznika i špekulativnog kapitala na kraju će platiti građani i budžet Srbije. Država će morati da se zaduži kako bi popunila devizne rezerve i pokrila gubitke NBS, a servisiranje duga biće trošak budžeta. Srbija nema nameru da subvencioniše svoje građane, ali izdašno subvencioniše vlasnike špekulativnog kapitala i uvoznike. To čini danas, na teret budžeta sutra.

finansijski konsultant

Komentari52
0f487
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko-2...,g. Katicu
...mnogo Vam hvala na veoma inspirativnom odgovoru!..
Jasna
Господине Катићу, хвала за Ваш одговор. Било би изузетно добро да напишете чланак о улозу долара без покрића и политике задуживања привреде и грађанства на рапидно богаћење САД после Другог светског рата. Као што претпостављамо, евро је уведен да буде нова светска валута, јер се доста дуго знало да је долар на издисају. Али евро пати од исте бољке јер нема златну подлогу. Хвала!
Драган Николић
Уз уобичајене похвале Аутору, пре свега на јасност његових излагања, молио бих за коментар везан за судбину малих предузећа у оваквим условима привређивања. Данас "велика" предузећа ултимативно уговарају са испоручиоцем услуга или роба, најчешће без аванса, са одложеним плаћањем, чак и са враћањем робе или услуге коју је користио. Претпостављам да ће у оваквом систему опстати велики системи "једући" мале. Шта је ту интерес Заједнице, односно треба ли овај процес да схатим као нормалан или не. Уколико је ова тема нека од будућих колумни Аутора са нестрпљењем ћу је чекати. Поздрав
Небојша Катић
За Јасну – Нерадо се удаљавам од теме чланка. Долар је изузетно комплексна тема за овакву врсту коментара.Улога долара као кључне светске валуте је угрожена, али оглашавити долар мртвим је преурањено. Долар је био инструмент светске ликвидности, и док нека друга валута не преузме то место, са доларом ће се морати живети. САД је најважније извозно тржиште за све земље у развоју и оне морају примати доларе - ако не узимају доларе, нема извоза. Снага долара је проистицала из огромне апсорпционе моћи америчког тржишта. Шта са акумулираним доларима, велика је тема и можда ћу о томе писати у неком од наредних текстова. Хвала на коментару.
Cvorak
Pre neki mesec sam bas u jednom komentaru na tekst Nebojse Katica (da je vise ovakvih tekstova!!!)rekao da ce dinar do nove godine biti presisati 90 dinara za jedan evro. Pozurio sam citavih mesec dana sa prognozom. Evo nove. Dinar ce na prolece vredeti izmedju 120 i 140 dinara i mislim da ce biti blizi ovoj cifri od 140 dinara za evro. Onaj ko uzme milijardu dolara deviznih rezervi da brani kurs koji je jednostavno neodbranjiv najobicniji je ekonomski diletant. Umislio da je Alan Greenspan i da se nalazi na celu federalne banke za rezerve umesto da ujutru kad krene na posao pogleda oko sebe. Mozda da svrati na pijac i ode kod nekog privrednika koji nesto prozivodi, izvozi i ostvaruje profit pa da ga pita sta bi to mogao da ucini sa svojom ekonomskom politikom da mu pomogne da poveca svoju prozivodnju i izvoz. Ovako sticuje kurs gde strane banke i spekulanti za veoma jeftine pare dobijaju gomile evra iz srpskih deviznih rezervi. Srbija ce doci do ekonomskog kraha i veoma brzim koracima ide ka istom. I valjda ce jednom u toj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu neko biti odgovoran za ono sto se desava i za to odgovarati. Meni je citav taj koncept srpske ekonomske i svakakve druge politike totalno nakaradan i nebulozan. A kakava politika takvi i rezulati. Nakaradni i nebulozni. jadni, bedni i nikakvi. Gde god se okrenete oko sebe. A sudeci po medijskim izvestajima kod nas samo sto nije poteklo med i mleko. A pice se case cemera i zuci. Decenijama posle haosa i ludila koje ce za sobom ostaviti "eksperti". Neka nam je Bog u pomoci.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja