petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:03

I naučnici prepisuju

Autor: J. Beokovićponedeljak, 08.12.2008. u 22:00

Po broju objavljenih studija u međunarodnim naučnim časopisima Srbiju su prestigle gotovo sve zemlje u okruženju, iz državne kase za nauku izdvaja se samo 0,3 odsto, neretko se dešava da se naučni radovi prepisuju i falsifikuju, po citiranosti radova naših naučnika u drugim studijama nalazimo se na poslednjem mestu u regionu, a nijedan srpski univerzitet nije se našao na listi prvih 500 univerziteta u svetu. Ovim podacima učesnici okruglog stola „Vrednovanje naučnoistraživačkog i istraživačko-razvojnog rada”, koji je organizovan juče u Beogradu, dočarali su samo deo toga kako se vrednuje naša nauka i kakav je njen položaj u društvu.

Jedan od načina procenjivanja kvaliteta radova i naučnog istraživanja nudi Srpski nacionalni citatni indeks, baza podataka domaćih naučnih časopisa na Internetu, dopuna međunarodnoj Tompson-ISI citatnoj bazi. Zahvaljujući posebnom načinu formatiranja teksta, SCI indeks omogućava da podatke iz studija naših autora preuzimaju međunarodne baze podataka i servisi, a pomoću nje meri se i uticajnost studije, odnosno citiranost, za naše Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj jedan od važnijih pokazatelja vrednosti naučnog dela.

– Najviše radova objavljuje se iz prirodnih nauka i medicine, studije iz ovih oblasti su najviše izložene svetu, dok je to nešto manje kod tehničkih nauka, koje se ipak u poslednje vreme popravljaju. Društveno-humanističke nauke još diskutuju o kriterijumima za vrednovanje – rekao je prof. dr Miloš Nedeljković, državni sekretar u Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj.

Profesori i istraživački koji se bave društveno-humanističkim naukama upozorili su da su i sami osnivači međunarodne Tompson-ISI baze upozorili da ona nije podesna za društveno-humanističke nauke i da citiranost ne treba da bude kriterijum za vrednovanje naučnoistraživačkih radova iz ove oblasti.

– Najveći deo nauke se ne stvara u institutima, nego na fakultetima, za studente i javnost, i to treba da se meri – koliki je uticaj naučnika u javnosti, na koji način on utiče na pokretanje razvoja u društvu, kakav je njegov odnos prema studentima. Poznato je da je više od 50 odsto naučnih časopisa u rukama svega četiri vlasnika, da oko 25 odsto autora recenzija lično poznaje urednika, da studije iz medicine ili farmacije u 96 odsto slučajeva finansira farmaceutska industrija koja na taj način propagira svoje interese. Tompson-ISI je privatno, komercijalno preduzeće koje se ponaša tržišno i ne vidim zašto bi oni trebalo da budu uzor u vrednovanju naučnoistraživačkog rada – rekao je prof. dr Ljubiša Rajić sa Filološkog fakulteta.

Dok profesor Rajić smatra da povezanost nauke i privrede nije toliko značajna, jer „mi privredu nemamo”, prof. dr Đuro Kutlača, iz Centra za istraživanje razvoja nauke i tehnologije Instituta „Mihajlo Pupin”, ističe da upravo ove veze treba jačati.

– Sistem nauke sam za sebe je beskoristan i trebalo bi da nas zabrine što su kod nas nauka i ekonomija gotovo bez ikakvog uticaja jedna na drugu. Naučna istraživanja trebalo bi da učestvuju u poslovnom sektoru sa više od 60 odsto, a kod nas je to svega šest odsto. Sve više naučnih radnika odlazi sa instituta na fakultete, gde je sigurnija plata i ne treba se boriti za projekte, samo 40 odsto sredstava fakulteti i naučne institucije sakupljaju zahvaljujući istraživanjima i naučnom razvoju, a ostalo nadoknađuju iznajmljujući prostorije ili na druge načine – kaže Kutlača.

Osim što kubure sa novim, primenljivim idejama, patentima, novcem, prostorom, nemogućnošću da prate razvoj nauke u svetu, domaći istraživači i predstavnici naučnih institucija ukazali su i na problem falsifikovanja naučnih radova, zbog čega, po Zakonu o naučnoistraživačkoj delatnosti, naučniku može biti oduzeto zvanje. Tako je prof. dr Pero Šipka, iz Centra za evaluaciju u obrazovanju i nauci, istakao da je njegova organizacija nekoliko puta utvrdila da odluke matičnih naučnih odbora, stručnih tela zaduženih za određene naučne oblasti koje obrazuje ministar, nisu utemeljene.

– Utvrdili smo da su u oblasti društvenih nauka neke odluke apsurdne jer se ista stvar ocenjivala na dva različita načina, nagrađivani su istraživači za koje smo pouzdano utvrdili da su njihovi radovi plagijat, a među društvenim naukama najnagrađivanija je bila grupa profesora sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu koja je sada na optuženičkoj klupi – kazao je Šipka.


Komentari7
1644a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Verica Dimitrijevic
Autor teksta ili ne zna gotovo nista o temi o kojoj pise, ili je zlonameran kao neki od njegovih sagovornika. Naucna zajednica zna kakve interese ti sagovornici zastupaju i zasto su maliciozni, ali mi nije jasno u cemu je to ovaj list, objavljujuci ovakav tekst, prepoznao svoj, ili siri drustveni interes. Sto je pomalo cudno, jer je "Politika" vec pisala i prenela niz komentara o ovim problemima. Hajde, sad, probajte ponovo.
natalija
Da bi Milošević bio doveden na vlast i da bi se na njoj uspešno održavao trebalo je, između ostalog, DEVALVIRATI intelektualni rad, da bi se onda lakše relativizovalo STRUČNO mišljenje, koje bi bilo protiv politike Slobe i Voje. Ratovi i socijalna beda su samo još više ubrzali urušavanje naših univerziteta. Naravno da je „urušavanje“ naizraženije na pravnom fakultetu (i ostalim društvenim naukama) i vuče korene iz ere „komunističkog prava“ koje su stundenti učili iz na brzinu „sklepanih“ skripti od 1946 godine. Nažalost kad se devalvira moral i etika, i na fakultetima, kao što se to nama desilo, Srbija se nalazi pred svojevrsnom „nemogućom misijom“...
Петар Миловановић
Е вала, свашта нам испричаше поједини учесници у овој дискусији о стању науке у Србији. Како је могуће преписати и фаслификовати научни рад, када научни рад подлеже рецензији до петоро анонимних рецензената, плус едиториал борд плус одлучујућа реч главног уредника? Како могу да се налазим на последњем месту у региону по цитираности научних радова, када су моји радови и мојих колега цитрани више од 50 пута у еминентним страним часописима? И како је могуће да се највећи део науке не ствара у институтима, него на факултетима, када до јуче на факултетима нису имали обавезу да пишу научне радове, већ су живели од докторске и професорске славе (свака част изузецима)? Када професори и асистенти на факултету стижу да се баве науком поред предавања, вежби, колоквијума, испита, па они чак и не поседују потребну опрему и апарате (свака част изузецима)?! Бољи чланак од овога за срозавање угледа науке нам не треба и поред нашег великог труда да подигнемо углед наше науке штампајући научне радове у најелитнијим светским часописима, а за мизерну плату и највећу контролу која уопште постоји према неком занимању!
Jovan
Srpsko "naukovanje" je najcesce puko sarlatanstvo. A ovaj tekst to poprilicno potvrdjuje. Ovo nije nista novo. Vic na tu temu star je nekoliko decenija. Pitali malog Pericu sta ce biti kad poraste, a ovaj k'o iz topa: naucnik u institutu. Na pitanje zasto on jednako spremno odgovara: zato sto niko nece razumeti sta on to radi dok ustvari on nece raditi nista...
Ненад
У Србији се играмо науке, а не бавимо се науком нити применом њених резултата у привреди и друштву. Да би се то постигло потребно је много више рада, а новац је најмањи проблем. Једноставно, у науци влада нерад и криминал можда већи него у неким другим областима друштва. Купују се дипломе, нема редовне провере знања и способности, конкуренције,вредновања резултата рада, пркатичне имплементације научних резултата, као и кривиног закона за ту област друштвеног живота.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja