petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52

Stari zanati u Beogradskoj tvrđavi

subota, 13.12.2008. u 22:00

Radionica starih zanata, galerija i suvenirnica u obnovljenim prostorima unutrašnje Stambol kapije u Beogradskoj tvrđavi sutra će otvoriti vrata posetiocima. Osim izložbe unikatnih stolova, stolica i škrinja od drveta, Beograđani će moći da vide kako majstor duboreza delje drveni stub koji drži trem na moravskoj kući.

Radionica će ubuduće okupljati majstore gotovo izumrlih starih zanata. Oni će u ovom prostoru građanima pokazivati veštine u obradi drveta, gline, kamena, stakla, a zainteresovanima će uskoro biti dostupni kursevi na kojima će izučavati neke od njih. Cilj JP „Beogradska tvrđava” je da novim sadržajima oplemeni prostore koji su donedavno bili zatvoreni za javnost.

– Dugoročni plan našeg preduzeća je da oživimo stare zanate. Radionica će proizvoditi nekoliko umetničkih predmeta na kojima će u toku godine raditi desetak zanatlija. U stvaralačkom procesu drvodelja će, na primer, napraviti nekoliko stolica, kovač će okovati njihove delove, ukrasiti plemenitim metalom… Takvi predmeti mogli bi da posluže ne samo za izložbe već i za prodaju – objašnjava Vuk Maksimović, pi-ar „Beogradske tvrđave” i jedan od autora izložbe.

Isti prostor dele suvenirnica i informativni centar za turiste. Police će ulepšavati ručno rađeni suveniri tematski vezani za tvrđavu i Beograd, razglednice, mape, vodiči... U galeriji će 2009. godine biti predstavljena dela 13 umetnika izvedena različitim tehnikama na papiru.

Jedan od planova za sledeće leto je i otvaranje dečje etnokućice u Gornjem gradu. U njoj će uz pomoć veštih majstora i pedagoga mališani i deca sa posebnim potrebama učiti stare zanate.

– Ideja je da deca od pet do 12 godina u junu i julu 2009. godine besplatno razvijaju stvaralačke sposobnosti i prave posude, crtaju, vezu, pletu. Projekat realizujemo sa etnosalonom „Zdravo živo” – ističe Maksimović.

Beogradska tvrđava i Kalemegdanski park kao mesto održavanja koncerata klasične, rege, džez muzike, viteških borbi, pozorišnih predstava, izložbi na otvorenom, raznovrsnih sadržaja u okviru manifestacija „Dani Beograda”, „Dani evropske baštine”, „Noć muzeja”, „Belefa” svake godine privuku oko 2.000.000 posetilaca.

Sređivanje kule Nebojša u Donjem gradu počeće na proleće. Zahvaljujući grčkoj donaciji od oko 1,4 miliona evra ona će biti pretvorena u kulturni centar. Unutrašnjost kule zadržaće postojeća četiri nivoa sa stepeništem. Na tri sprata biće izložbena postavka o Prvom srpskom ustanku i Beogradu pod turskom vlašću. Jedan nivo rezervisan je za sećanje na Rigu od Fere, grčkog rodoljuba koji je u kuli pogubljen 1798. godine. Izložbene postavke menjaće se, a kopije eksponata biće pažljivo birane kako bi dočarali i približili viševekovni suživot dva naroda.

Naredne dve godine, kažu u preduzeću „Beogradska tvrđava”, obeležiće popravka objekata u kompleksu i njihovo prilagođavanje modernim, komercijalnim sadržajima. Dosadašnji radovi bili su usmereni na sređivanje bedema, pre svega Gornjeg grada i sprečavanje rušenja kompleksa koji se prostire na 30 hektara. Poboljšana je komunikacija unutar tvrđave popravkom mostova kod Kralj kapije, Karađorđeve, Sahat, Zindan i Dizdareve kapije. Obnovljen je Carigradski drum, Veliko savsko stepenište, uređene pešačke staze u Donjem gradu i iznad Kazamata. Izgrađene su vratnice na svim kapijama Gornjeg grada, rekonstruisana je česma Mehmed paše Sokolovića… Za javnost su sada otvoreni samo Sahat kula, Vojni muzej i galerija Prirodnjačkog muzeja.

Daliborka Mučibabić

-----------------------------------------------

Svedok uspona i propasti

Život na grebenu iznad ušća Save u Dunav traje duže od dva milenijuma. U tom periodu tvrđava je bila poprište brojnih sukoba, svedok uspona i propasti naroda i civilizacija. Kroz istoriju mnogo puta je rušena i ponovo podizana. Između dva svetska rata počela su prva arheološka istraživanja i traju do danas, a 1946. godine Beogradska tvrđava i gradsko polje zaštićeni su kao spomenici kulture od izuzetnog značaja.


Komentari3
136ca
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Православац
Не чуди ме што је М.Контић против веронауке,обзиром на његово презиме.
Mр. Р.Новаковић
Будући да на интернет уздању нема данашњег прилога ПОЛИТИКЕ о обележавању 2О2. годишњице ослобођења Београда у Првом српском устанку,молим Вас да објавите овде овај мој коментар.Због много чега нисам изненађен али сам тужан тако скромним обележавањем годишњице тако значајног догађаја из историје наше државе и српског народа. Само венац испред Скупштине Београда и то из руку ,никог другог, само одборника у тој Скупштини. Београд и Србија се не могу похвалити ни последњим обележавањем јубилеја, 9О:годишнице, ослобођења Београда и Србије у рату у којем је Србија изгубила,као ни једна друга земља у својој историји, више од трећине становника. Том приликом је венац положио заменик градоначелника Београда. Без обзира што бранитељи своје истине о НОР и Револуцији стално протествују због ,за њих незадовољавајућег начинаобележавања годишњица догађаја из тог периода,годишњица ослобођења Београда 2о.октобра 1944. прослављена је ,поготову на горе поменуте две, величанствено. БИо сам присутан. Орткестар Гарде и почасна чета Гарде , више венаца које су положили председник Србије Б.Тадић, градоначелник Београда Ђилас и начелник Генералштаба Војске Србије. У односу на ово и овакво обележавање,против којег немам ништа против (чак сам и присуствговао истом),али поменуте и недостојно обележене две годишњицњ су за Србију још значајније,а обележене су како наведох. Још једном молим да објавите овај коментар,као мој и Политике доприносс тим двема годишњицама,односно херојима и мученицима та два изузетно значајна догађаја.
Мирко Контић
Ова идеја је одлична. То треба увести у школе уместо и веронауке и грађанског и сличних "бубања". Стари занати не смеју никако да нестану и мислим да би требало навелико промовисати исте уза све нове уметничке и еко алтернативе.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja