utorak, 10.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:51

Sandići bez Sandića

Autor: Slaviša Sabljićnedelja, 14.12.2008. u 22:00
(Фото С. Сабљић)

Sandići kod Brčkog – Sandići su desetak kilometara daleko od Brčkog i dva puta dalje od Bijeljine. Seljani vele da nisu ni Posavci ni Semberci, već Gedže, kako ih i Posavci i Semberci, odmilja zovu.

Na podmajevičkoj zemlji, uz desnu obalu Save, pitominom se rasuli Zimonjići, Kostići, Maksići, Bukići, Panići, Simikići... Nigde prezimena Sandić, iako naseobina nosi to ime. Jedino se zna da su preci današnjih seljana, desetak kolena unazad pod Majevicu došli iz Crne Gore. Ispod Durmitora.

Tokom zimskih noći ponekad se zapodene priča o šumi Mađarici i mađarskom groblju. A zapravo o Mađarima koji su nekada davno živeli u ovom kraju, kaže Jovo Božić. Najviše je priča iz ratova. Prvog i posebno Drugog svetskog rata.

„Otac, deda i stric vojevali su u Prvom svetskom ratu. Borili se za zemlju Srbiju. Kažu da su uvek pevali kada bi polazili u borbu. A kada je rat završen do 1938. majka i otac izrodili su osmoro dece. Svi su još uvek na pravom putu”, ponosno kaže Jovo.

On je dvadeset i kusur godina arbajtovao u Austriji. Ali rodni kraj nikada nije zaboravio. Jovo priču počinje od 1937. godine kada je u Sandićima osnovana Pravoslavna narodna hrišćanska zajednica u kojoj je njegova majka bila prvi član... Jovin sin i tri njegova unuka danas su sveštenici, a sestre Petra i Anica, monahinje u Pećkoj patrijaršiji. Starija Petra, odnosno Igumanija Fevronija, sa osamdeset i sedam godina, među najstarijim je monahinjama u krilu Srpske pravoslavne crkve.

Sa saborovanja kod manastira Žiča, gde je služio vladika Nikolaj Velimirović, Petra se više nije vratila kući. Zamonašila se i otišla u manastir Jovanje, a 1956. je došla u Pećku patrijaršiju. Sedamdeset i devet godina nosi manastirsku odoru. Kada se završio Drugi svetski rat u monahinje je otišla i druga sestra Anica. I ona je danas sa Petrom, nastavlja Jovo Božić.

Seoska crkva posvećena Ognjenoj Mariji, bogomolja je uz koju se tokom svetkovina svijaju seljani... Dvadeset pet metara visoka vojna trigonometrijska tačka podignuta za vreme Kraljevine Jugoslavije uoči samog rata... Ceo zaseok jedinaca, neženja... Samo tri učenika seoske osnovne škole... Sve bi to u Sandićima da podare namernicima.

Kada su, u jesen 1995. kolone nesrećnika krenule sa Ozrena, prvi u pomoć priskočili su meštani Sandića. Šezdesetak porodica i danas je u selu. Jovo Božić i mlinar Milorad Bukić, poklonili su im šezdesetak placeva. Tu su srpske izbeglice sa Ozrena podigli kuće i svili nova gnezda.

Sandiće nikada i niko od njegovih nije napuštao. A i kad se ode, to je nakratko i ne tako daleko. Mlinovi u kojima se melje ono što daje podmajevička zemlja, a što traži Evropa, farme svinja i krava u kojima se stoci daje samo ono što rodi na zemlji i što je bez bez hemijskih supstanci, suvomrazica ni semberska ni posavska koja je lepa iako minusima zna da otera sa njiva toplim pećima, veliko srce malih i vrlo pobožnih ljudi... Sve su to razlozi zbog kojih se u Sandićima održao život.

U Sandićima, obično na rastanku, namerniku ispričaju priču o pogibiji Jove Simikića seoskog kneza i kulaka, ali i šereta koji je znao često zalomiti kod tuđih žena. Supruga mu, a i kako bi, to nije mogla podnositi zbog čega je godinama tražila nekog ko će smaknuti Jovu da ga, i pesma to kaže, „više sunašce ne grije zbog nekakve dilber Nikolije”. A ta Nikolija, kaže pesma, „čudesa je stvarala i ljude okom sa konja obarala...” Elem Jovo je, na kraju, ubijen, posle čega su„u žalosti ostale i supruga mu, i još nesrećnija Nikolija”.


Komentari3
ed68d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar Sandic
Skup Sandića je ponovo odrzan 28. i 29. avgusta na Rajcu bilo je prisutno preko 100 (103) Sandića. Sa raznih strana EX YU , Srbije, Crne Gore, Republike Srpsek, Čak i jedan iz Australije.
Goran Sandic
Dobar dan. Ja sam Goran Sandic, procitao sam vas clanak,mogu reci da je odlican. Ja vodim poreklo iz sela Sandici u Rastosnici(planina Majevica) Republika Srpska, ali ne znam mnogo o tom selu, nas Sandica ima sirom Srbije i jako bismo voleli da napisete clanak i o ovom selu. Usput, na Rajcu se od 1-3 maja ove godine odrzala ''sandicijada no. 1'', ako vas bas zanimaju sandici, mogu pomoci.
Ljbisa Sandic
Hvala Vam gospodine Sabljic Napisaliste za mene vrlo zanimlji clanak,zato sto sam po prezimenu Sandic.Roden sam u Crkvenoj, zaseok Drenjik,opstina Prnjavor. Nije mi poznato odakle su se doselili moji preci ,mozda upravo iz tog sela. Takode na podrucju opstine Srbac zive porodice Sandica a i na Vlasicu postoji selo Sandici, mozda su i oni iz tog sela. Znam za teoriju da smo poreklom sa Durmitora.Ako neko vise zna onasem poreklu molim ga dami se javi. Hvala

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja