Specijalno za „Politiku”
Istanbul,15. decembra – Turski intelektualci su povukli nesvakidašnji potez: pokrenuli su akciju za potpisivanje peticije u kojoj se izvinjavaju Jermenima zbog stradanja i patnji u vreme raspada Otomanske imperije u drugoj deceniji prošlog veka.Tako nešto do juče je bilo nezamislivo.

„Mi hoćemo da se izvinimo jermenskoj braći i sestrama što smo morali da ćutimo o ovom pitanju gotovo sto godina”, kažu inicijatori ove peticije i ističu da ne prozivaju nikoga, da je ovo samo lični stav svakog pojedinca koji stavi potpis ispod nje.

Stradanje Jermena je, već devet decenija, u Turskoj bila tabu-tema. Najnoviji potez 200 intelektualaca odmah je izazvao oštra reagovanja među domaćim nacionalistima. Oni su ih, čim se za to čulo, optužili za nacionalnu izdaju. Tako nešto se moglo i očekivati, pošto je to dosad bila tabu-tema koja je decenijama gurana pod tepih. Pre dve godine na udaru paragrafa se čak našao i jedini turski nobelovac Orhan Pamuk samo zato što je jednom listu izjavio da je u Turskoj „pobijeno milion Jermena i 30.000 Kurda”. Pod pritiskom svetske javnosti, proces je prekinut iz „tehničkih razloga” kako bi se sačuvao obraz. Mnogi novinari i publicisti, međutim, ne prezivaju se Pamuk pa nisu bili njegove sreće: završili su iza rešetaka.

Peticija će se u toku dana pojaviti na Internetu, kako bi mogli da je potpišu svi oni koji se slažu sa ovom inicijativom. Iza nje stoje u Turskoj poznati pisci, novinari, akademici, glumci, istoričari, intelektualci.

„Moja savest ne prihvata bezosećajnost i opovrgavanje velike katastrofe kojoj su bili izloženi otomanski Jermeni 1915. godine. Odbacujem tu nepravdu i u moje ime saučestvujem u bolu jermenske braće. Ja se njima izvinjavam”, predstavio je deo peticije jedan od njenih inicijatora profesor na istanbulskom univerzitetu Bahčešehir dr Džengiz Aktar.

Ovo izvinjenje je palo u trenutku kada su na Araratu počeli da duvaju neki mirniji vetrovi, kada su zvaničnici konačno otvorili proces za normalizaciju odnosa. U septembru je predsednik Abdulah Gul posetio Jerevan gde je sa domaćinom Seržom Sargasjanom gledao utakmicu dve reprezentacije u kvalifikacijama sa svetsko prvenstvo.Sada se najavljuje drugo poluvreme te „fudbalske diplomatije“: jermenski predsednik će u Ankari posmatrati revanš meč. U Istanbulu su prošlog meseca šefovi diplomatija dve zemlje izrazili spremnost da konačno uspostave odnose. Ali, to neće ići ni brzo niti glatko.

Glavni kamen spoticanja će biti dešifrovanje testamenta koji im je u nasleđe ostavio raspad Otomanske imperije i stvaranje turske republike. Jermeni kažu da je nad njihovim narodom u Maloj Aziji izvršen genocid: 1915. i kasnije smišljeno je likvidirano milion i po duša. Turci o tome decenijama nisu želeli da razgovaraju, samo su velikosilski odmahivali rukom. To pitanje unutar zemlje niko nije smeo da pomene. Jermeni su uspeli da taj problem isture na međunarodnu arenu, i dosad su parlamenti petnaest zemlja, među kojima Rusije, Kanade i Francuske,potvrdili da je to bio genocid. U Ankari su tek tada shvatili da više ne mogu da zatvaraju oči, da to pitanje konačno mora da se raščisti.

U Turskoj uporno tvrde da to nije bio genocid. U poslednje vreme, doduše, priznaju da je možda stradalo„nekoliko stotina hiljada Jermena”.Tada su, u društvenom košmaru,objašnjavaju, ginuli svi: i Turci, i Grci i Jevreji.Premijer Tajip Erdogan je nedavno ponudio kompromis: „To pitanje treba prepustiti istoričarima”.On je predložio da se formira zajednička komisija kako bi istoričari dve zemlje, na osnovu dokumenata, doneli verodostojan sud. Za Turke ovo je korak napred, kao i pokretanje današnje peticije. Ali, u Jerevanu ćute: ne kažu da, ali ne kažu ni –ne.Oni su dosad smatrali da tu nema šta da se dokazuje: to je bio – genocid.

Vojislav Lalić

---------------------------------------------------

Priznanje i odmazda

Turska je bila među prvim zemljama koje su, posle raspada sovjetske imperije, priznale Jermeniju. Ali, sticajem okolnosti, Ankara i Jerevan nikad nisu uspostavili diplomatske odnose. U znak podrške „braći” u Azerbejdžanu, u sporu oko NagornoKarabaha, Ankara, ne samo da nije uputila svog ambasadora u susednu zemlju, nego joj je, u znak odmazde, hermetički zatvorila zapadnu granicu. Ukleštena između Azerbejdžana i Turske, Jermenija se našla kao u kavezu, zbog čega ekonomski jedva preživljava.