sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 15.12.2008. u 22:00

Turski intelektualci izvinjavaju se Jermenima

Сведочанство о турском геноциду над Јерменима; Коначно помирење: пред почетак фудбалске утакмице између Турске и Јерменије

Specijalno za „Politiku”
Istanbul,15. decembra – Turski intelektualci su povukli nesvakidašnji potez: pokrenuli su akciju za potpisivanje peticije u kojoj se izvinjavaju Jermenima zbog stradanja i patnji u vreme raspada Otomanske imperije u drugoj deceniji prošlog veka.Tako nešto do juče je bilo nezamislivo.

„Mi hoćemo da se izvinimo jermenskoj braći i sestrama što smo morali da ćutimo o ovom pitanju gotovo sto godina”, kažu inicijatori ove peticije i ističu da ne prozivaju nikoga, da je ovo samo lični stav svakog pojedinca koji stavi potpis ispod nje.

Stradanje Jermena je, već devet decenija, u Turskoj bila tabu-tema. Najnoviji potez 200 intelektualaca odmah je izazvao oštra reagovanja među domaćim nacionalistima. Oni su ih, čim se za to čulo, optužili za nacionalnu izdaju. Tako nešto se moglo i očekivati, pošto je to dosad bila tabu-tema koja je decenijama gurana pod tepih. Pre dve godine na udaru paragrafa se čak našao i jedini turski nobelovac Orhan Pamuk samo zato što je jednom listu izjavio da je u Turskoj „pobijeno milion Jermena i 30.000 Kurda”. Pod pritiskom svetske javnosti, proces je prekinut iz „tehničkih razloga” kako bi se sačuvao obraz. Mnogi novinari i publicisti, međutim, ne prezivaju se Pamuk pa nisu bili njegove sreće: završili su iza rešetaka.

Peticija će se u toku dana pojaviti na Internetu, kako bi mogli da je potpišu svi oni koji se slažu sa ovom inicijativom. Iza nje stoje u Turskoj poznati pisci, novinari, akademici, glumci, istoričari, intelektualci.

„Moja savest ne prihvata bezosećajnost i opovrgavanje velike katastrofe kojoj su bili izloženi otomanski Jermeni 1915. godine. Odbacujem tu nepravdu i u moje ime saučestvujem u bolu jermenske braće. Ja se njima izvinjavam”, predstavio je deo peticije jedan od njenih inicijatora profesor na istanbulskom univerzitetu Bahčešehir dr Džengiz Aktar.

Ovo izvinjenje je palo u trenutku kada su na Araratu počeli da duvaju neki mirniji vetrovi, kada su zvaničnici konačno otvorili proces za normalizaciju odnosa. U septembru je predsednik Abdulah Gul posetio Jerevan gde je sa domaćinom Seržom Sargasjanom gledao utakmicu dve reprezentacije u kvalifikacijama sa svetsko prvenstvo.Sada se najavljuje drugo poluvreme te „fudbalske diplomatije“: jermenski predsednik će u Ankari posmatrati revanš meč. U Istanbulu su prošlog meseca šefovi diplomatija dve zemlje izrazili spremnost da konačno uspostave odnose. Ali, to neće ići ni brzo niti glatko.

Glavni kamen spoticanja će biti dešifrovanje testamenta koji im je u nasleđe ostavio raspad Otomanske imperije i stvaranje turske republike. Jermeni kažu da je nad njihovim narodom u Maloj Aziji izvršen genocid: 1915. i kasnije smišljeno je likvidirano milion i po duša. Turci o tome decenijama nisu želeli da razgovaraju, samo su velikosilski odmahivali rukom. To pitanje unutar zemlje niko nije smeo da pomene. Jermeni su uspeli da taj problem isture na međunarodnu arenu, i dosad su parlamenti petnaest zemlja, među kojima Rusije, Kanade i Francuske,potvrdili da je to bio genocid. U Ankari su tek tada shvatili da više ne mogu da zatvaraju oči, da to pitanje konačno mora da se raščisti.

U Turskoj uporno tvrde da to nije bio genocid. U poslednje vreme, doduše, priznaju da je možda stradalo„nekoliko stotina hiljada Jermena”.Tada su, u društvenom košmaru,objašnjavaju, ginuli svi: i Turci, i Grci i Jevreji.Premijer Tajip Erdogan je nedavno ponudio kompromis: „To pitanje treba prepustiti istoričarima”.On je predložio da se formira zajednička komisija kako bi istoričari dve zemlje, na osnovu dokumenata, doneli verodostojan sud. Za Turke ovo je korak napred, kao i pokretanje današnje peticije. Ali, u Jerevanu ćute: ne kažu da, ali ne kažu ni –ne.Oni su dosad smatrali da tu nema šta da se dokazuje: to je bio – genocid.

Vojislav Lalić

---------------------------------------------------

Priznanje i odmazda

Turska je bila među prvim zemljama koje su, posle raspada sovjetske imperije, priznale Jermeniju. Ali, sticajem okolnosti, Ankara i Jerevan nikad nisu uspostavili diplomatske odnose. U znak podrške „braći” u Azerbejdžanu, u sporu oko NagornoKarabaha, Ankara, ne samo da nije uputila svog ambasadora u susednu zemlju, nego joj je, u znak odmazde, hermetički zatvorila zapadnu granicu. Ukleštena između Azerbejdžana i Turske, Jermenija se našla kao u kavezu, zbog čega ekonomski jedva preživljava.

Komеntari14
dfb29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kreni od sebe prvo...
bas da vidimo koliko ce vremena trebati Srbiji i njenim intelektualcima da smognu snage pa da ucine slicno
Мата Лабор
Ова страшна слика масакрираних мученика који се нису хтели одрећи Христовог имена већ одвише говори. На жалост, то је само мали делић оног што се стварно дешавало. Предлажем да "Политика" објави детаљан фељтон о овом геноциду и да на тај начин нашем народу стави до знања праве размере овог злочина над недужном браћом нашом, Јерменима.
Pele
Pitam se da li i Srbi treba nekom da se izvine ? Srebrenica, Kosovo... Nije još došlo vreme, šta li ?
timoti mekvej
Mozda se izvine i Srbima za nedela koja su pocinili za vreme otomanske vlasti. Na zalost, cak se i na zapadu poricu zlocini turske, cak se i govori da je hriscanima bilo bolje pod njihovom vlascu nego kad su bili slobodni.Dobro je da se turska pocela suocavati sa prosloscu.
boris
Nešto na temu usporedbe Turske i Hrvatske. Svakako se slažem da su Ustaše vršile genocid nad Srbima (da Židove i Rome uopće i ne spominjem). Drugo je sad pitanje, jesu li Ustaše bile predstavnici političke vlasti u Hrvatskoj tada, a netko će možda reći - i danas? Ja smatram da nisu; u Hrvatskoj je bio na djelu vrlo jak antifašistički pokret (ne mislim onaj sa Dražom Mihajlovićem na čelu) jer da nije tako bilo i da su Hrvati većinski željeli politiku koju su provodile Ustaše, onda od Srba ne bi ostao ni jedan jedini, bez obzira koliko se trudili da prežive. Činjenica je da je jedan mali dio Hrvata aktivno sudjelovao u Ustaškom pokretu (koji su došli transportom u režiji Musolinija), isto je tako činjenica da je veći dio Hrvata bio izrazito nesklon srpskoj politici koja se provodila u Prvoj Jugoslaviji pa se to hoćeš-nećeš odrazilo i u odnosu prema običnom srpskom čovjeku, koji je uglavnom niti luk jeo niti ga mirisao. Ali vrlo je brzo većinski dio hrvatskog naroda "progledao" nakon velikih zločina od strane Ustaša, dio se aktivno uključio u borbu (Hrvatska je imala vrlo razvijen radnički pokret u staroj Jugoslaviji i Hrvati su činili većinski dio komunista-antifašista u Hrvatskoj, jer je taj pokret najviše simpatizera sticao u industrijski razvijenim sredinama, a to su bila područja većinski nastanjena Hrvatima), a dio je pomagao na razne načine tu borbu, među ostalim i pomažući solidarno svoje susjede Srbe. Zato ne znam tko bi se trebao ispričati u ime Ustaša za počinjen genocid, osim njihovih iskrenih simpatizera. Ja sigurno ne, jer je u ovoj sobi na mjestu s kojeg pišem svih četiri godine rata uspješno skrivana Židovka od Ustaša i nacista. Mnogi ljudi van Hrvatske ne znaju da su Ustaše vrlo rijetko napuštale kasarne, i to ne samo u nacionalno mješovitim krajevima nego i u područjima sa stopostotnim hrvatskim stanovništvom, kao što je Hrv. Zagorje. Razlog je ležao u nihovoj nesigurnosati; nisu imali podršku većine Hrvata, održavali su se samo uz pomoć Nijemaca.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja