četvrtak, 15.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 02.01.2009. u 22:00 M. Avakumović - A. Nikolić

Vaskrs „Agroživa”

„Агрожив” тренутно има 428 власника (Фото Л. Адровић)

Mnogo pre nego što su poverioci postali novi vlasnici „Agroživa”, radnici kojima je plata kasnila mesecima, u besu su smislili način kako da njihova firma nastavi da živi. „Direktorov imetak bismo razbucale kao pile”, rekle su novinaru „Politike”, prilikom letošnje posete fabrici, radnice dok su odvajale meso od kostiju. Bilo bi dovoljno, smatrale su one, i za pokrivanje dugova, ali i za isplatu zaostalih plata.

A za sedam meseci boravka u zatvoru Miroslava Živanova, nekadašnjeg vlasnika firme, na tržištu piletine desili su se tektonski poremećaji.

Prema rečima Radeta Škorića, predsednika Poslovne zajednice za živinarstvo, u međuvremenu su došle konkurentske firme. Slovenačka „Perutnina” iz Ptuja je još pre hapšenja rukovodstva „Agroživa” kupila „Topiko” iz Bačke Palanke, varaždinska prehrambena industrija „Vindija”, koja planira da investira u klanicu, kupila je Lajkovačku mlekaru, zatim je najveća farma jaja „Eko organik lajf” prodata „Svislajnu”.

– Tržišno učešće „Agroživa” pre odlaska u stečaj bilo je 25 do 30 odsto proizvodnje živinskog mesa, a u prerađivačkoj industriji njihov udeo bio je 50 procenata. Ne mogu sa preciznošću da tvrdim koji deo tržišta sada ima, ali je jasno da je ono smanjeno. Taj vakuum su nadomestili mali proizvođači. Zbog velike ponude piletine, ona sada košta od 180 do 220 dinara po kilogramu, što je potcenjena vrednost. To znači da živinari, pogotovo primarni proizvođači, posluju sa gubicima, a nerealno je da svinjsko meso bude dva i po puta puta skuplje od piletine – objašnjava on.

Poslednjih meseci se spekuliše o namernom pokretanju stečaja, da bi se, navodno, otvorila vrata za dolazak konkurencije. Upalo je u oko da je među bankama koje su odmah zatražile naplatu dugova i slovenačka NLB grupa, jedan od najvećih poverilaca. Od ukupnih potraživanja, više od petine otpada na ovu firmu. Ipak, prema Škorićevoj oceni, ta teza „ne pije vodu”.

– Da bi „Topiko”, koji je u slovenačkom vlasništvu, postao lider na tržištu trebalo bi da kupi „Agroživ”, a to se nije desilo. Fabrika iz Bačke Palanke nema tolike proizvodne kapacitete za osvajanje tržišta – objašnjava naš sagovornik.

Milan Prostran, sekretar Odbora za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije, takođe negira da je dolazak vodećeg slovenačkog proizvođača živinskog mesa uzdrmao poziciju „Agroživa”.

– „Perutnina” je došla relativno skoro i nije ni imala ambiciju da dominira tržištem. Liderska pozicija je nezavidna zato što takve proizvođače svi kontrolišu, počev od države, preko Komisije za zaštitu konkurencije, do potrošača – objašnjava Prostran.

Naš sagovornik ne misli da je „Agroživ” namerno gurnut u stečaj, ali priznaje da je bio šokiran spektakularnim hapšenjem, jer su se iza rešetaka našli rukovodioci firme koja je bila lider na tržištu, poslovala moderno i imala ozbiljne planove o novim investicijama.

Ni Prostran ne može sa sigurnošću da tvrdi koliki deo tržišnog kolača sada imaju novi vlasnici firme. Dobro je, smatra on, da su poverioci odlučili da „Agroživ” sačuva proizvodnju.

Međutim, Igor Lavš, koji će od 1. januara biti predsednik Izvršnog odbora nove firme, a koji nekada je radio u NLB grupi, ne krije da se u međuvremenu proizvodnja smanjila za trećinu.

– Sada imamo 30 odsto tržišta, što ne znači da je naš udeo prepolovljen, kao što se priča – kaže Lavš.

„Agroživ” trenutno ima 428 vlasnika od kojih je najveći pojedinačni poverilac AIK banka iz Niša, potom slede „Invej”, Republika Srbija, Nova Ljubljanska banka, Srpska banka, Pireus banka, „Žito mlin”…

Bez obzira na prozivke da je ojadio preduzeće, bivši direktor kompanije „Agroživ” Miroslav Živanov pre dva dana je, ipak, oslobođen dela optužbe pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu zazloupotrebe u privredi, odnosno lažno prikazivanje prodaje živinskih proizvoda, pribavljajući sebi materijalnu korist.

Pred tim sudom protiv njega i njegovih saradnika paralelno teče proces u kome su optuženi da su pribavljali dividende na bazi lažnog bilansa, prikazivali zaradu preduzeća koja pripada akcionarima i da su podigli više novca nego što im je pripadalo. Prema navodima optužnice, vlasnik „Agroživa”, suvlasnici Branko Vranješ, Rade Đurić, kao i bivši suvlasnik ZoranTrifuljesku terete se da su malverzacijamastekli imovinsku korist od 1,5milijardi dinara. Kako se navodi, podstrekavali su direktore drugih preduzeća dakupuju vlasnički udeo „Agroživa” i drugih firmi po cenamaznatno većim od knjigovodstvenih.Kupci, međutim, nisu bili platežno sposobni da izmire preuzeteobaveze, niti je bilo realnih očekivanja priliva novčanih sredstavaiz kojih bi ih izmirili, pa je „Agroživ”, kao poverilac,pokretao postupke pred sudom u kojima je izvršavano sudskoporavnanje.Tako je „Agroživ” postajao vlasnik preduzeća koja su nerealnokupovala njegove udele, a razliku između knjigovodstvene iprodajne cene je prikazivao kao kapitalnu dobit.Na osnovu toga su podnosili zahtev za odobrenje kredita bankama idobijali višemilionske iznose zajmova za koje nije bilo realnog pravnog osnova, niti realnih finansijskih sredstava.

Na taj način, stvorena je fiktivna kapitalna dobit koja je iskazivanau završnim računima „Agroživa” za 2004, 2005, 2006. i 2007. godinu,a Skupština kompanije, čiji je predsednik bio Živanov, usvajala jete završne račune.Na osnovu njih,Živanov i suvlasnici podizali sudividendu, a Živanov je, prema optužnici, naplatio ukupno 673.670.373 dinara, Đurić 367.448.659, Vranješ 385.578.659, a Trifuljesku 118.701.647 dinara.

Takođe,„Agroživ” je, koristeći nerealne završne račune i saprividom uspešnosti u poslovanju, dobio kredite od desetak poslovnih banaka izzemlje i inostranstva od 85.057.123 evra,2.388.459 švajcarskih franaka i 1.265.780.485 dinara. Tokom istrage utvrđeno je da su Živanov i drugi suvlasnici kompanije novac od dividende potrošili delom za redovno poslovanjekompanije, a delom za lične potrebe.Za tužilaštvo je to krivično delo pranja novca.

Međutim, advokat odbrane Vladimir Horovic tvrdi da analiza i revizija završnih računa koje je uradio „Diloit” nije utvrdila nikakve malverzacije, već potvrdila osnovanost završnih računa preduzeća i obračun zarada.

– Naknadnom analizom sudskog veštaka prof. dr Živana Nikolićautvrđeno je da je Živanov mogao legalno, po zakonu, da isplati dva puta veće dividende iz tekuće poslovne dobiti kompanijeda nije ni prodao niti kupio nijednu akciju između svojih firmi. „Agroživ” je u periodu od 2004. do 2007. zaradio 3,2 milijarde dinara i samo na osnovu toga je Živanov mogao sebi da isplati 200 miliona dinara više od onoga za šta ga optužuju. Zašto bi to Živanov radio – pita advokat Ljubiša Kesić, takođe branilac bivšeg čelnika „Agroživa”.

On smatra da do stečaja sigurno ne bi došlo da, po zahtevu tužioca, direktori nisu uhapšeni, jer je to uzrokovalo da banke traže prevremenu otplatu dugoročnih kredita. Živanov je, kaže, redovno isplaćivao svoje preuzete obaveze, ali u ugovoru sa bankama postoji klauzula da one zbog objektivnih razloga mogu da zatraže da se cela suma aktivira, što su i učinile. A to je firmu gurnulo u stečaj.

Komеntari4
aab53
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja