petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:57

Kvalitet ispliva na kraju...

nedelja, 04.01.2009. u 22:00
Ванвременски глас – најјачи адут: Јелена Томашевић (Фото Л. Адровић)

Počela je još od malih nogu, u kragujevačkom Kulturno-umetničkom društvu „Abrašević”, nastavila sa pobedom na takmičenju „3K dur”, zapaženim učešćima na mnogim domaćim i internacionalnim festivalima i saradnjom sa velikim imenima domaće muzičke scene. Ove godine Jelena Tomašević na najbolji način je predstavljala našu zemlju na izboru za pesmu Evrovizije, ali i objavila svoj prvi album. Sve su to dovoljno dobri povodi da sa popularnom pevačicom porazgovaramo tokom jednog od prazničnih popodneva.  

Nedavno se u prodaji pojavio Vaš studijski prvenac. Stiče se utisak sa ste dosta čekali do njegovog objavljivanja?

Da, moglo bi se reći da je tako. Znamo svi kakva je situacija u našoj zemlji i jako je teško da mladi talentovani muzičari uopšte dobiju priliku da objave samostalni album. Imala sam puno posla poslednjih godina i mogu reći da je ovaj album kruna mog napornog rada. Vredelo je čekati. Po reakcijama ljudi, svih onih koji su čuli album, zaista su dobri komentari. Upravo me je danas na ulici zaustavio neki dečko, koji je samo hteo da mi kaže da mu se album mnogo dopada. To mi najviše znači, kad mi obični ljudi iz svakodnevnog okruženja udele iskrene komplimente.

Koliko su Vam nastupi na mnogobrojnim festivalima pomogli da izgradite svoj muzički identitet?

Moja pobeda u „3K duru” 2002. godine predstavljala je ulaznicu u svet profesionalne muzike. Velika imena koja sam upoznala i sa kojima sam radila, poput Vlada Georgijeva i Kornelija Kovača, otvorila su put mog muzičkog sazrevanja. Kornelije me je upoznao sa Rastkom Aksentijevićem iz grupe „Biber”, sa kojima sam sjajno sarađivala. Zrenjaninski festival, Budvanski, festivali u Belorusiji i Češkoj, „Beovizija” – to su nemerljiva iskustva, upravo na tim festivalima uspela sam da skrenem pažnju na svoj glas i talenat, ali i na pesme koje izvodim. Kvalitet ispliva na kraju, bez obzira na plasman. Od „Beovizije” 2005. datira i moja saradnja sa Željkom Joksimovićem. On je neverovatan umetnik i sjajan saradnik od koga sam puno naučila o muzici i bavljenju ovim poslom. Njegovi saveti su izuzetno dragoceni.

Album „Panta Rei” čini kombinacija novijih pesama, ali i velikih hitova?

Tako je. Neke od tih numera dobro su poznate, a neke će ljudi tek zavoleti. Mnoge zanima hoću li ga koncertno promovisati. Samo jedan album nije dovoljan za samostalni nastup, međutim, ja imam i pesama od ranije, tako da bi se od toga mogao napraviti jedan dobar koncert. Bila bih presrećna da već tokom sledeće godine nastupim u Beogradu, kao i širom Srbije i regiona. To je najlepši vid komuniciranja sa publikom i predivna razmena emocija. Nedavno sam nastupila u Podgorici na promo koncertu, i bila oduševljena činjenicom da publika zna bukvalno sve pesme napamet, a od izlaska albuma prošlo je veoma malo vremena.

Na „Evrosongu” ste pokazali da uspeh Joksimovića i Šerifovićeve nije slučajan. Kako ljudi u svetu prihvataju naše pesme?

Interesantno, mnogi su me posle „Evrosonga” već unapred pitali hoće li i sledeće godine Srbiju predstavljati neki zanimljiv autor i dobra pesma. Ljudima u svetu jako se dopada taj zvuk našeg podneblja, ta mešavina tradicionalnog sa pop-muzikom. Recimo, „Oro” je Englezima zazvučala kao neka tradicionalna keltska pesma. Svi su pozitivno iznenađeni kreativnošću autora sa ovog područja. Mislim da je prošle godine ipak nerealno bilo očekivati da ponovo pobedimo, iako smo figurirali kao jedan od najvećih favorita.

Da li je po Vama muzička saradnja dobar način zbližavanja autora i publike u regionu?

– Gostovala sam na mnogim bosanskim, hrvatskim, slovenačkim medijima, makedonskim, crnogorskim, praktično ceo region. Imponuje mi da me mnogi iz okruženja hvale. A recept je vrlo jednostavan: biti svoj, skroman i jednostavan, uporno i vredno raditi i istaći se svojim primarnim kvalitetima, a u mom slučaju to je glas. Nadam se da će ovaj album, sve što mi se desilo u proteklih par godina, kao i budući projekti biti dobar povod mojim gostovanjima u zemljama bivše Jugoslavije i afirmaciji pravih muzičkih vrednosti sa ovih prostora. Ako makar malo uspem u tome, biću veoma zadovoljna.

Smatrate li da će najavljena promena načina glasanja uticati na buduće plasmane naše i zemalja u regionu?

Svakako da će uticati, doduše ne znam u kolikoj meri. Do sada su odlučivali glasovi publike i često su najviše glasova dobijale zemlje koje su imale najbrojniju dijasporu. Mada to ne mora da bude pravilo, ja sam, recimo, od Holandije dobila veliki broj poena, gde i nema toliko naših ljudi u poređenju sa Nemačkom ili Švajcarskom. Ali ne verujem da će nas to previše pogoditi, jer mislim da će kvalitet pesme kao takve i dalje biti presudan, a mi u njemu ne oskudevamo.

Nedavno ste se vratili iz Izraela. Kakva iskustva nosite iz svete zemlje? I koji Vam krajevi privatno najviše „leže”?

Poznanstva stečena na „Evrosongu” krunisana su nedavnom saradnjom sa Sirušo, ovogodišnjom predstavnicom Jermenije, i Boazom Maudom, predstavnikom Izraela. To je divna pesma mira, koju je lično napisao bivši izraelski premijer Šimon Peres. Snimili smo i spot u gradu Eilat, pevamo na engleskom, a i svako od nas po jednu strofu na maternjem jeziku. I pored puno obaveza, uspela sam da obiđem Jerusalim, Hristov i Bogorodičin grob, Zid plača... To je fascinantno iskustvo. Tamo se osećate produhovljeno i posebno. Zaista, teško je to rečima opisati. Ja sam tek po povratku kući shvatila gde sam bila.

A ovako, recimo, volela bih da vidim Kubu i Južnu Ameriku. Takođe mi prijaju mediteranske zemlje i njihova kultura.

Na koji način se „odmarate” od muzike?

Dobar san je jedan od isprobanih recepata. S obzirom na brojne obaveze, često poželim samo da se dobro naspavam. Nekada svoj mir pronalazim u samoći i tišini. Mora da se nađe vremena za privatni život, u protivnom postajemo preumorni i sve nas manje ispunjava to što radimo. Lično, gledam da sve izbalansiram. Žao mi je što nemam dovoljno vremena da se češće viđam sa svojom porodicom i nekim dragim ljudima. Ali kad god se sretnemo, tad najbolje „napunim baterije”.

Adrijan Čolaković


Komentari1
e3f72
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

MUKNAVI
Talog je na dnu,zabokrecina na vrhu,sredina je naj bolja!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja