subota, 07.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:59

Čitaj kako piše, na crnogorskom

Autor: Novica Đurićponedeljak, 05.01.2009. u 22:00
Војин Грубач; Сретен Шкулетић

Podgorica – Tvorci crnogorskog jezika od jezičkih zakonitosti Vuka Karadžića sada jedino priznaju onu maksimu „čitaj kako je napisano – na crnogorskom”, kao pravilo kojeg se bez pogovora u školama moraju pridržavati deca Srba, a njih je prema poslednjem popisu u ovoj državi oko 33 odsto. Ali, roditelji srpske dece i Srpski nacionalni savet poručuju da njihova deca neće čitati to „što je napisano nepoznatim i nepriznatim jezikom”.

Crnogorski ministar prosvete i nauke Sreten Škuletić nedavno je podsetio da su sve škole u Crnoj Gori u procesu reformi i da se „ubrzo očekuju rezultati prvog ciklusa”. On je saopštio da je u toku 2008. usvojen veliki broj obrazovnih programa, objavljeno je 39 udžbenika na crnogorskom jeziku za osnovne škole i 17 za gimnazije, 59 naslova na albanskom jeziku, kao i 64 nova školska obrasca.

Kako su pomenuti udžbenici štampani na crnogorskom jeziku nikome nije jasno jer je reč o jeziku koji još nije standardizovan a time i nepriznat od nauke i struke. Uostalom i sam ministar Škuletić je to priznao.

„Savet za standardizaciju crnogorskog jezika radi na novom pravopisu, rečniku i gramatici. Očekujem da će taj posao biti završen početkom februara i da ćemo u narednu školsku godinu ući sa tim udžbenicima”.

Srpski nacionalni savet, kako nam je juče rekao njegov predsednik Momčilo Vuksanović, zatražiće sastanak sa ministrom prosvete Sretenom Škuletićem kako bi se pronašao model po kojem bi sve obaveze prema srpskom narodu u prosveti, koje garantuje Ustav, bile ispoštovane. A u Ustavu Crne Gore precizirano je u članu 79 da je zagarantovana upotreba „svog jezika i pisma u privatnoj, javnoj i službenoj upotrebi”. Ustavom se, nadalje, garantuje „školovanje na svom jeziku i pismu u državnim ustanovama i da nastavni programi obuhvataju i istoriju i kulturu pripadnika manjinskih naroda i drugih manjinskih nacionalnih zajednica, da u sredinama sa značajnim učešćem u stanovništvu organi lokalne samouprave, državni i sudski organi vode postupak i na jeziku manjinskih naroda, da osnivaju prosvetna, kulturna i verska udruženja, da sopstveno ime i prezime upisuju i koriste na svom jeziku i pismu u službenim ispravama i da u sredinama sa značajnim učešćem u stanovništvu tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica i naselja, kao i topografske oznake budu ispisani i na jeziku manjinskih naroda …”

„Povodom izjave Škuletića da će od naredne školske godine svi školski udžbenici biti štampani na crnogorskom jeziku, želimo na vreme napomenuti ministru prosvete da po važećem Ustavu srpska deca u Crnoj Gori ne moraju da se školuju po tim udžbenicima”, rekao je juče za „Politiku” potpredsednik Saveta Vojin Grubač. On pojašnjava da Srpski nacionalni savet mora dati dozvolu Ministarstvu prosvete da udžbenici namenjeni Srbima zadovoljavaju sve neophodne kriterijume da bi mogli biti korišćeni u nastavnom programu na srpskom jeziku.

„U tom smislu, potrebno je da osim razdvajanja školskih odeljenja u sledećoj školskoj godini na jezičkoj osnovi, Ministarstvo prosvete omogući srpskim istoričarima i profesorima srpskog jezika, koje predloži Srpski nacionalni savet, učešće u koncipiranju i obradi udžbenika za Srbe”, rekao nam je Grubač. „Srpski udžbenici iz književnosti, istorije i geografije moraju da u svojoj osnovi najkvalitetnije obrade predmetnu materiju iz svoje oblasti ravnopravno tretirajući prostore Crne Gore, Srbije i Republike Srpske”, dodao je on.

Grubač ističe i da je neophodno da Ministarstvo prosvete u svoj sastav uključi eksperte srpske nacionalnosti, da bi taj problem bio adekvatno rešen dostizanjem proporcionalne zastupljenosti srpskih kadrova u radu ministarstva.

„Želimo posebno napomenuti ministru Škuletiću, da nacionalna struktura njegovog ministarstva nije u skladu sa normama Ustava”, poručio je Grubač.

Srbi nisu samo u školskim programima izopšteni iz države. Nema ih ni među „živim profesorima” i retko zaposlenim u crnogorskom obrazovanju, a njih je oko 13.000. Minoran je procenat zaposlenih Srba u 21 vrtiću, 161 osnovnoj školi i u 49 srednjih škola. Na državnom univerzitetu, govori se da ima Srba, ali da „su se ućutali kako ne bi trpeli sankcije”.

Zanimljivo je da je u Njegoševoj Crnoj Gori ćirilica proterana sa državne televizije, neke dnevne novine se tim pismom štampaju, pa je tako i list „Pčelar” počeo da se gotovo ceo štampa latinicom. Kako nam je reko jedan od njegovih saradnika, „moralo se to, jer trutovi ne vole ćirilicu”.


Komentari22
6e736
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Djordje Gajovic
Neprijatelji nas sa strane posmatraju i smeju se na sav glas. Uspeli su da pronadju medju nama, njima odgovarajuce ljude i da ih upute sta treba da rade. Cini mi se da su za sve ovo najodgovorniji srpski naucnici i politicari, jer se nigde nisu oglasili da zastite Srpski jezik i naciju, dok su ovi razni odpadnici stvarali nove nacije i nove jezike, odnosno prisvajali Srpsko. Englezi su primer broj jedan, jer su zastitili svoj jezik, pa Amerikanci stvorise novu naciju sastavljenu od mozda sto nacija ali nekazu da govore americki jezik nego engleski. Isti je slucaj sa Kanadom, Australijom, Novim Zelandom i jos njih koji govore engleski jezik. Spanski jezik koriste gotovo sve drzave Juzne Amerike. Portugalski jezik se govori u Brazilu, znaci da je svak zastitio svoj jezik, osim Srba. Ovde se radi o javnom falcifikovanju a Srbi mirno posmatraju i postepeno nestaju. Slazem se sa >Simonidom< i ostalima koji ovo ne posmatraju hladnokrvno. Kad ovo sve cine uz nase prisustvo koji smo dosad bili isto, kako ce neko objasniti buducim generacijama sta je prava istina? Licni interes je veliko prokletstvo, a sada takvih ima neograniceno. Doduse bilo ih je i prije pa se mnogi nasi preci poturcise, pa rodjenoj braci postadose najvisi neprijatelji.
Gazitelj licemerja
Nacionalnim manjinama -- narocito tako velikim nacionalnim manjinama kao sto je sprska u Crnoj Gori sa 38% stanovnistva -- MORA se obezbediti pravo da koriste SVOJ jezik = SRPSKI u skoli, i u odnosima sa SVIM drzavnim organima, bolnicama, isl. kao i DVOJEZICNE natpise u svim opstinama gde Srba ima vise od 15%.
sara p -suisse
SRPKINJA iz inostranstva- svi balkanski narodi govorili su SRPSKO-HRVATSKI ILI HRVATSKO-SRPSKI i to bi tako trebalo i da ostane. gluposti crnogorski pa bosnjacki. jednostavno jedna sramota
Aleksandar P
Ja sam iz Crne Gore i stvarno nijesam uočio problem o kojem tako uporno pišu dopisnici Politike iz CG.Uglavnom je sve ostavljeno na volji pojedinca,tj. da piše pismom kojim želi. Ja sam npr. uvijek pisao ćirilicom i to radim na poslu,kući,svuda sem na internetu jer mi je to malo tu komplikovano.Štaviše,i moj pasoš i lična karta po mojoj volji sadrže i moje podatke na ćiriličnom pismu.E sad stvarno ja neću niti želim ubjedjivati bilo koga da piše pismom kao i ja,nek radi svak kako misli da treba i želi,tako da navedenu temu ne treba povezivati sa politikom i bilo čim sličnim....
Prosrpski Hrvat
Petre Gojkov@ Da ali Austrijanci govore i pisu njemackim jezikom, a ne austrijskim iako kako sami kazete ne vole da ih se poistovjecuju sa Njemcima. Tako isto Belgijanci pisu i govore francuskim odnosnom holandskim, Svajcarci francuskim, italijanskim, njemackim i retro-romanskim itd.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja