Podgorica – Tvorci crnogorskog jezika od jezičkih zakonitosti Vuka Karadžića sada jedino priznaju onu maksimu „čitaj kako je napisano – na crnogorskom”, kao pravilo kojeg se bez pogovora u školama moraju pridržavati deca Srba, a njih je prema poslednjem popisu u ovoj državi oko 33 odsto. Ali, roditelji srpske dece i Srpski nacionalni savet poručuju da njihova deca neće čitati to „što je napisano nepoznatim i nepriznatim jezikom”.

Crnogorski ministar prosvete i nauke Sreten Škuletić nedavno je podsetio da su sve škole u Crnoj Gori u procesu reformi i da se „ubrzo očekuju rezultati prvog ciklusa”. On je saopštio da je u toku 2008. usvojen veliki broj obrazovnih programa, objavljeno je 39 udžbenika na crnogorskom jeziku za osnovne škole i 17 za gimnazije, 59 naslova na albanskom jeziku, kao i 64 nova školska obrasca.

Kako su pomenuti udžbenici štampani na crnogorskom jeziku nikome nije jasno jer je reč o jeziku koji još nije standardizovan a time i nepriznat od nauke i struke. Uostalom i sam ministar Škuletić je to priznao.

„Savet za standardizaciju crnogorskog jezika radi na novom pravopisu, rečniku i gramatici. Očekujem da će taj posao biti završen početkom februara i da ćemo u narednu školsku godinu ući sa tim udžbenicima”.

Srpski nacionalni savet, kako nam je juče rekao njegov predsednik Momčilo Vuksanović, zatražiće sastanak sa ministrom prosvete Sretenom Škuletićem kako bi se pronašao model po kojem bi sve obaveze prema srpskom narodu u prosveti, koje garantuje Ustav, bile ispoštovane. A u Ustavu Crne Gore precizirano je u članu 79 da je zagarantovana upotreba „svog jezika i pisma u privatnoj, javnoj i službenoj upotrebi”. Ustavom se, nadalje, garantuje „školovanje na svom jeziku i pismu u državnim ustanovama i da nastavni programi obuhvataju i istoriju i kulturu pripadnika manjinskih naroda i drugih manjinskih nacionalnih zajednica, da u sredinama sa značajnim učešćem u stanovništvu organi lokalne samouprave, državni i sudski organi vode postupak i na jeziku manjinskih naroda, da osnivaju prosvetna, kulturna i verska udruženja, da sopstveno ime i prezime upisuju i koriste na svom jeziku i pismu u službenim ispravama i da u sredinama sa značajnim učešćem u stanovništvu tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica i naselja, kao i topografske oznake budu ispisani i na jeziku manjinskih naroda …”

„Povodom izjave Škuletića da će od naredne školske godine svi školski udžbenici biti štampani na crnogorskom jeziku, želimo na vreme napomenuti ministru prosvete da po važećem Ustavu srpska deca u Crnoj Gori ne moraju da se školuju po tim udžbenicima”, rekao je juče za „Politiku” potpredsednik Saveta Vojin Grubač. On pojašnjava da Srpski nacionalni savet mora dati dozvolu Ministarstvu prosvete da udžbenici namenjeni Srbima zadovoljavaju sve neophodne kriterijume da bi mogli biti korišćeni u nastavnom programu na srpskom jeziku.

„U tom smislu, potrebno je da osim razdvajanja školskih odeljenja u sledećoj školskoj godini na jezičkoj osnovi, Ministarstvo prosvete omogući srpskim istoričarima i profesorima srpskog jezika, koje predloži Srpski nacionalni savet, učešće u koncipiranju i obradi udžbenika za Srbe”, rekao nam je Grubač. „Srpski udžbenici iz književnosti, istorije i geografije moraju da u svojoj osnovi najkvalitetnije obrade predmetnu materiju iz svoje oblasti ravnopravno tretirajući prostore Crne Gore, Srbije i Republike Srpske”, dodao je on.

Grubač ističe i da je neophodno da Ministarstvo prosvete u svoj sastav uključi eksperte srpske nacionalnosti, da bi taj problem bio adekvatno rešen dostizanjem proporcionalne zastupljenosti srpskih kadrova u radu ministarstva.

„Želimo posebno napomenuti ministru Škuletiću, da nacionalna struktura njegovog ministarstva nije u skladu sa normama Ustava”, poručio je Grubač.

Srbi nisu samo u školskim programima izopšteni iz države. Nema ih ni među „živim profesorima” i retko zaposlenim u crnogorskom obrazovanju, a njih je oko 13.000. Minoran je procenat zaposlenih Srba u 21 vrtiću, 161 osnovnoj školi i u 49 srednjih škola. Na državnom univerzitetu, govori se da ima Srba, ali da „su se ućutali kako ne bi trpeli sankcije”.

Zanimljivo je da je u Njegoševoj Crnoj Gori ćirilica proterana sa državne televizije, neke dnevne novine se tim pismom štampaju, pa je tako i list „Pčelar” počeo da se gotovo ceo štampa latinicom. Kako nam je reko jedan od njegovih saradnika, „moralo se to, jer trutovi ne vole ćirilicu”.