četvrtak, 04.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 12.01.2009. u 22:00 Nebojša Katić

ZLI DUH 2009.

Politička, poslovna i akademska elita Srbije ignorisala je, ili nije razumela, stvarno stanje domaće ekonomije u godinama koje su prethodile svetskoj krizi. Propustila je i da uoči njene nagoveštaje, ne samo tokom 2007. godine kada je sve počinjalo već i tokom jeseni 2008, kada se Srbija već na svakom koraku o krizu saplitala. Na isti način njena dubina i trajanje se i danas dramatično potcenjuju, pa se ona doživljava kao prolazan i kratkoročan fenomen. Aktuelne zapadne analize ne daju osnova za takvu vrstu optimizma.

Ugledni američki ekonomisti Karin Rajnhart i Kenet Rogof objavili su u decembru 2008. dve zapažene studije koje sistematizuju iskustva i iznose niz uznemiravajućih podataka u vezi sa velikim finansijskim krizama poslednjih decenija.

Analize pokazuju da su krize praćene, ne usporavanjem rasta, već padom bruto domaćeg proizvoda (BDP). U proseku, taj pad traje oko dve godine, i BDP se smanjuje za preko devet odsto. Tokom krize dolazi i do ogromnog rasta javnog duga koji u periodu od tri godine nakon njenog izbijanja poraste u proseku za oko 86 procenata.

Cene nekretnina znatno padaju. Pad prosečno traje oko pet godina, i u tom periodu nekretnine gube preko 35 odsto vrednosti. Prosečno trajanje krize na tržištu akcija je najmanje tri godine, a kumulativni gubitak kreće se oko 60 odsto njihove vrednosti.

U periodima krize nezaposlenost kontinuirano raste u proseku pet godina, što je znatno duže od samog trajanja recesije. U tom dugom periodu, nezaposlenost se dodatno povećava za sedam procenata u odnosu na nivo pre početka krize.

Današnja ekonomska situacija je potencijalno još opasnija. Sve dosadašnje krize bile su lokalne i regionalne. Uvek su postojali veći delovi ekonomskog univerzuma koji nisu bili zahvaćeni i koji su mogli apsorbovati viškove robe i obezbediti kapital ugroženim državama. Ovoga puta taj prostor je drastično sužen i kriza je prvi put zaista globalna.

U svetlu prethodne analize i loših domaćih ekonomskih trendova, projektovani privredni rast Srbije od 3,5 odsto za 2009, ili budžetski deficit od samo 1,5 odsto, nerealni su. Nerealna su i očekivanja da je moguće izbeći masovna otpuštanja – ako bi se analizirani pokazatelji primenili na Srbiju armija nezaposlenih bila bi povećana za dodatnih 200.000 ljudi.

Bila bi opasna zabluda poverovati da se prethodna analiza ne može primeniti na Srbiju. Pogubno je verovanje da je Srbija samo žrtva tuđe krize i da će se brzo oporaviti, jer nije dovoljno integrisana u sistem globalne ekonomije.

Svetska kriza je samo okvir u kome je zli duh srpske ekonomije konačno izašao iz boce. Srbija prolazi kroz klasičnu, sopstvenu, platnobilansnu krizu. Ova kriza je prerasla u valutnu – i sada postaje dužnička. Država će se vrlo brzo suočiti i sa budžetskom krizom. Kada bi kriza u Srbiji bila posledica samo spoljnih faktora, njena dubina i trajanje bili bi znatno manji, a izlaz iz krize mnogo lakši.

Geneza i uzroci krize još uvek ne dopiru do najvažnijih ekonomskih aktera u Srbiji. Kada poslovna elita traži da se država zaduži kako bi se nastavilo sa politikom precenjenog dinara, ona zapravo zahteva kontinuitet ekonomske politike koja je uništila Srbiju. Srpska elita verovatno poznaje lokalni politički milje, ali kao da ne razume svet u kome živi. Da li neko zaista veruje da će MMF pozajmiti novac Srbiji kako bi se spasli vlasnici prezaduženih i preinvestiranih domaćih imperija? Krize se ponekad i namerno izazivaju, ili bar pojačavaju, kako bi lokalne poslovne imperije promenile vlasnike. Kriza u jugoistočnoj Aziji krajem devedesetih imala je takve elemente.

Država danas ima malo prostora da utiče na trajanje i dinamiku krize u kojoj se našla. Za to je uglavnom kasno. Temelji krize građeni su od 2002. godine do juče, a rezultati se sada vide u „punom sjaju“. Mere koje budu preduzete postaviće temelje za period koji će doći verovatno 2011, ili 2012. godine.

Da bi krenula putem oporavka, Srbija mora dopustiti veliku i brzu deprecijaciju dinara, jer će svaki dan odlaganja koštati sve više. To je način da se sačuvaju devizne rezerve, obori uvoz i potrošnja, otkloni veliki deo dispariteta na domaćem tržištu i da se Srbija pripremi za period obnove. Oskudna sredstva koja se budu dobila od inokreditora moraju se uložiti u infrastrukturu i energetiku, a ne u spasavanje imperija koje se ne mogu spasti. Narodna banka Srbije je već proćerdala oko milijardu evra braneći kurs koji nije odbranila.

U najgorem trenutku Srbija mora da radi ono što nije činila dok je novac obilato priticao – da živi od onoga što zaradi, a da u oskudici štedi i investira. Ako se i ovaj trenutak propusti, ogromne žrtve koje predstoje i koje se ne mogu izbeći – biće uzaludne. Srbija će u tom slučaju ostati u stanju permanentne krize i onda kada najveći deo sveta bude iz nje izašao.

Finansijske krize su duge i razorne, imaju svoju neumitnu logiku i ritam. Srbija se mora pripremiti, ne za nekoliko meseci, već za nekoliko godina krize. U tom periodu kupovna moć građana će drastično opasti, doći će do velikog rasta nezaposlenosti, a neke od velikih domaćih imperija dobiće strane vlasnike. Za veliki broj građana ovaj period će povremeno imati gorak ukus devedesetih. Srbija je preživela devedesete, preživeće i ovo. 
www.nkatic.wordpress.com

Finansijski konsultant

Komentari90
97c1e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Rade NBgd
@Mirko Katić, 15/01/2009, 00:18 - Hvala lepo na odgovoru. Cini se, sadasnja kriza je toliko atipicna i kompleksna da je potrebo da prodje neko vreme da se sagledaju svi vazniji uzorci i posledice. Slicno kao sto niko od mladjih i srednjih generacija nije mogao pocetkom 1990-tih da sagleda svu pogubnost i slojevitost posledica rata na ex-yu prostorima. Laicki posmatrajuci, vlade u mnogim zemljama nisu uspele na vreme da sagledaju gde vodi stalni disparitet rasta plata zaposlenih i cena nekretnina. Na globalnom nivou, cini mi se olako se prelo preko ogromnog dispariteta troskova proizvodnje na Dalekom Istoku i na primer Americi. I onda je generator razvoja u Americi trebalo da bude finasisjki sektor koji bi kompenzovao veliki robni deficit.
Mirko Katić
Za Rade NBgd. Što se tiče prvog pitanja navodim Vam citat iz saopštenja FED-a od 15. oktobra 2008 godine: "From the Fed: The following statement was made by Treasury Secretary Henry M. Paulson, Jr, Federal Reserve Chairman Ben Bernanke and FDIC Chairman Sheila C. Bair: Today we are taking decisive actions to protect the U.S. economy, to strengthen public confidence in our financial institutions, and to foster the robust functioning of our credit markets.........Today we are implementing our strategy with three important actions: First, Treasury is announcing a voluntary capital purchase program. A broad array of financial institutions is eligible to participate in this program by selling preferred shares to the U.S. government on attractive terms that protect the taxpayer. Second, after receiving a recommendation from the boards of the FDIC and the Federal Reserve, and consulting with the President, Secretary Paulson signed the systemic risk exception to the FDIC Act, enabling the FDIC to temporarily guarantee the senior debt of all FDIC-insured institutions and their holding companies, as well as deposits in non-interest bearing deposit transaction accounts. Regulators will implement an enhanced supervisory framework to assure appropriate use of this new guarantee." Što se tiče lojalnosti menadžera prema dugoročnim ciljevima firmi čijim poslovanjem upravljaju, praksa pokazuje da su menadžeri nevlasnici lojalniji od menadžera vlasnika. Pri tome morate imati u vidu da izbor nije ili.. ili jer je pojava menadžera nevlasnika nastala silom prilika, obzirom da poslovanjem firmi koje imaju veliki broj dioničara od kojih ni jedan nema zlatnu dionicu, mogu upravljati samo menadžeri nevlasnici. Problem koji se s tim u vezi javlja jeste u tome da takva lica ne mogu iz objektivnih razloga slijediti ciljnu funkciju maksimizacije profita, dok menadžeri vlasnici mogu. Nesporazumi koji se iz tog osnova pojavljuju zamagljuju vidike. U nekapitalizmu nema tih problema.
Aleksandar Mihailovic
@Mirko Katic. Sa pravom ste potencirali pitanje viska vrednosti, raspodele, amortizacije i akumulacije, bez koje nema prosirene reprodukcije. Kod nas je to, posebno u JP, zadnja briga, ili, prava "alajbegova slama". Nema ni amortizacije, niti akumulacije, sve je "profit" i sve se deli kao "plen". A do cega to dovodi? Do propadanja firmi i grickanja od samog njenog bica. To u privatizovanim na pravi nacin i od pravih ljudi i domacinskim firmama, bez obzira na to da li su vec privatizovane, nije moguce. Jednostavno, svaki dinar koji se ugradjuje u obnovu ostecenog, u amortizaciju i akumulaciju, a ona je kod dobrih domacina i do 30%, je prioritet, pa se tek ostalo moze da podeli po zaslugama. Nasa JP i brojne firme su najveci gubitasi, a plate su im i do 15.000 evra, a uz sve su i monopolisti. Vlada ih cak i podrzava i hvali kako su "dobre", naravno, "dobri" su i njihovi stranacki vojnici koji ih "vode", bolje receno, vodaju. Da se Vlasi ne bi dosetili, izdvaja se i za amortizaciju i akumulaciju, ali, samo simbolicno. Dakle, rasipnici trose i samu fabriku, ili bilo kakvo preduzece, dovode ga do velikih gubitaka i stecaja, a onda ih neko kupi za 1 ili 2 evra cak. Strasno je sta se radi poslednjih 8 godina sa nasom privredom. Rasprodato je na stotine firmi, uzeto i procerdano 4 milijarde evra, a da ni jedan dinar nije ulozen u nove proizvodne pogone. Dakle, odgovornost ce se kad, tad, sto pre to bolje, ispostaviti, pre svega "eliti", pa joj je sada neophodno da se dobro usanci i napravi bilo kakvu koaliciju i po bilo kojoj ceni, a koja ce joj obezbediti da potraje sto duze. Ipak, ova godina je godina istina i razgolicivanja iste. Sve sto je trulo ce se pokazati, sve sto je jalovo, rasipnicko, alavo i nesposobno, takodje. A kod nas je zavladala prava epidemija toga, uz korupciju, birokratizaciju i sve ostalo sto "elitu" cini "elitnijom".
Rade NBgd
@MIRKO KATIC 16:55 - Zamolio bih za objasnjenje vaseg komentara: Kazete 1)američka centralna banka (FED) krajem ove godine jednu veliku sumu novca iz svoje emisije direktno investirala u svoju privredu kako bi spriječila njen neminovni kolaps. Pitanje: Kako je to FED direktno uradio? Dalje kazete 2) Ključni igrači u američkoj privredi su velike firme čijim poslovanjem upravljaju lica koja nisu njihovi vlasnici niti pretežni suvlasnici. Pitanje: Da li mislite da su ovakvim firmama i ostvarenjima njihovih dugorocnih ciljeva vije lojalni menadzeri 'nevlasnici' ili menadzeri vlasnici. Hvala.
M.Kovian
Hvala g.Katicu na odgovoru! Vama ne bih ni postavio "postavljeno" pitanje da niste u svom tekstu pomenuli i "poslovnu elitu". Medjutim, g.Katicu, hajde da sasvim otvoreno progovorimo o nasoj poslovnoj eliti i nama samima pa da onda nekim uporedjenjem dodjemo do stanovista KOGA ZAPRAVO TREBA KAZNITI. Krenucu od nezaobilaznih cinjenica. Na Zapadu svi znaju poreklo svojih poslovnih elita i sankcionisu ih (kada treba) na osnovu proverenih i dokazanih cinjenica, ne na nagadjanjima ili "moralnim" kriterijumima; danas se desava nesto sto je dosad bilo skoro nezamislivo - tamo drzava/politicka elita pokusava da pomogne poslovnoj, ali samo odredjenoj! - onoj koja zaposljava najveci broj radnika, jer zna da ne treba seci granu na kojoj sedi: potkresivanje dolazi u obzir!. Na Istoku, a ovde mislim na Rusiju, "preostala" poslovna elita je etablirana u "nacionalnu" ili "patriotsku", ne svojom voljom nego cistom prisilom, drzavnom prisilom, i sada imamo situaciju (iluziju) da svi pevaju istu pesmu! Imamo samo privid da znamo o cemu se radi, u sustini nemamo pojma o njihovim medjusobnim odnosima. Tamo se IPAK nesto PROMENILO, a koliko ce to i da traje - videcemo. Kod nas, ni na nebu ni na zemlji, imamo stanje koje nije iluzija vec stvarnost - poslovna elita je mocnija od politicke, I JOS DUGO CE TAKO BITI! Ovo znaju i Zapad i Istok. Kada Zapad (a sve cesce i Istok) pomazu Srbiju, oni istovremeno pomazu i njenu poslovnu i politicku elitu, istovemeno nas upozoravajuci da sami razmrsimo zapretena crevca ukoliko ocekujemno neku vecu pomoc. Zato se ne slazem sa Vasom konstatacijom da Evropa NECE POMOCI SRBIJI u ostvarenju "nekog" povoljnijeg kredita za prevazilazenje krize. Jos uvek hoce, a to ce biti verovatno i poslednje jer ce, po sili prirodnih zakona, svima biti sasvim jasno da se bitno ne razlikujemo od Bugarske. Poceci geneze nase poslovne elite su isti kao i bilo gde u svetu: sve ovakve elite izniknu iz istih korenova.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja