Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 16. januara – „Čuda su nas i ugrozila i spasla”, jednoglasni su preživeli putnici jučerašnjeg prinudnog sletanja „Ju-Es ervejzovog” aviona u reku Hadson, nekoliko minuta po poletanju sa njujorškog aerodroma „La Gvardija”.
U nevolju su ih ih uvalili udari ptica (pretpostavlja se kanadskih gusaka) koji su oštetili motore „erbasa A-320”, a izbavljenje je došlo u vidu vrlo veštog manevra pilota i brze intervencije spasilačkih ekipa.„Izvukli smo premiju na lutriji života”, protumačio je dramatično poigravanje sudbine Karl Bazarian (62), bankar sa Floride. Njegovi saputnici se slažu, na različite načine. Elizabet Mekhju (64) iz Severne Karoline zahvaljuje molitvama Bogu. Džef Kolodjej (31) iz Konektikata smatra da je do „sreće u nesreći” došlo prvenstveno zbog pribranosti i vičnosti kapetana (iz Kalifornije) posade Česlija Salenbergera (57) zvanog Sali.
Poznavaoci i zvaničnici odaju Saliju – vrhunsko priznanje. Njegova umešnost pri ateriranju sprečila je katastrofu, tvrde povodom udesa u kome niko od 150 putnika i pet članova posade nije poginuo niti zadobio opasne povrede.
Pilota mediji proglašavaju za „heroja”. Hroničari ističu da se od njega mogao i očekivati spasonosni poduhvat, kad se u vidu ima kroz šta je on lično prošao i kako se okvalifikovao.
Ima 40 godina letačkog iskustva, od kojih poslednjih 29 u „Ju-Es ervejzu”, a prethodno kao pilot ratnog aviona „F-4” (fantom 2). U međuvremenu – angažovan je i kao ekspert za avionsku bezbednost pri Nacionalnoj vazduhoplovnoj i svemirskoj upravi (NASA) i stekao diplome magistra javne administracije i industrijske psihologije.
Preokret od nesreće ka sreći počeo je Salijevim manevrom. To, međutim, ne bi bilo dovoljno, da Hadsonom nije „zajedrio” u blizini mnoštva interventnih plovidbenih jedinica koje su pritekle u pomoć čamcima i helikopterima iz kojih su spuštani gnjurci.
Da one nisu brzo stigle, kažu stručnjaci, došlo bi do „spore” tragedijesmrzavanjem, jer je temperatura vazduha bila minus 10, a vode plus dva. Nekoliko desetina putnika je, i u povoljnijim uslovima, moralo da dobije medicinsku pomoć zbog hipotermije. Među njima je, verovatno, i neimenovani putnik koji je, po „Njujork postu”, 15 minuta plivao do obale Nju Džersija.
(/slika2)Pojedini građani Njujorka su, i na čvrstom tlu, doživeli stres. Gledajući avion na „neuobičajenom kursu”, obuzela ih je strepnja da će se dogoditi repriza tragedije – kada su 11. septembra 2001. udari otetih putničkih aviona u „kule bliznakinje”, odneli više od dve hiljade života i poslužili za vašingtonsko proglašavanje globalnog rata protiv terorizma, pri čemu je, na osnovu netačnih informacija, napadnut Irak, što je dovelo do poremećaja odnosa u svetu…
Nadležni su se, stoga, potrudili da brzo izdaju saopštenja da „nema indicija da se radi o terorističkom napadu”. Krive su, izgleda – guske.
Ni takva konstatacija nije naivna. Federalna uprava avijacije, prema navodima televizije Em-Es-En-Bi-Si, računa da su od 1995. do 2005. godine ptice u SAD udarile u avione 65.000 puta, ili – jednom u 10.000 transportnih letova.
Jučerašnja drama na Hadsonu uklopila se, posredno, i u tekuću finansijsku krizu. Među putnicima je bilo, prenosi se, 20 službenika „Benk ov Amerika” – čije je sedište u Šarlotu gde je trebalo da sleti malerozni avion – kojoj je upravo dodeljena dodatna državna potpora u iznosu od 20 milijardi dolara.
Ali prevladava humanitarni pristup. Ističe se, tako, da je prilikom rizičnog sletanja aviona u reku i „ulaska reke u avion” najvažnije da su spaseni svi životi, među kojima i devetomesečne bebe i 85-godišnje žene. Kao i putnika, od koji je jedan krenuo da s društvom igra golf, drugi na venčanje…
