subota, 05.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 25.01.2009. u 22:00 Dušan Telesković– Života Matić

Bujanovačke šajkače i keče

Bujanovac – U gradu u kojem je svadba događaj, kako se na svoj račun šale Bujanovčani, ovih dana napetost polako splašnjava. Prošlomesečno hapšenje članova „Gnjilanske grupe” takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i smena lokalnih Srba s čelnih mesta opštinskih preduzeća, koji su u velikoj meri podigli tenziju u gradu, sada su samo bajate vesti, nešto što se već desilo i nešto što neće unormaliti život. Uostalom, i oružani sukob između Srba i Albanaca je događaj koji je zadesio Bujanovčane, opasniji je od ovih nedavnih dešavanja, pa ipak sada niko više o tome i ne priča. Ali, baš kao i taj sukob, poslednje događaje neće zaboraviti ni lokalni Albanci niti Srbi. Čak se čini da će ih i te kako koristiti u daljem političkom razračunavanju.

Neko će možda da zameri što se već u prvoj rečenici šalimo na račun Bujanovčana, ali posle nekoliko dana upoznavanja sa odnosima u samom gradu shvatili smo da ta šala ima mnogo veće i šire značenje nego što se to u prvi mah čini. Ona zapravo ukazuje na probleme koji tište meštane i ujedno oslikava situaciju, onako kako je sami Bujanovčani vide. A vide je, između ostalog, tako što svaki potez, pa bila to fiktivna svadba ili realna smena lokalnih funkcionera, izaziva povode za stvaranje dodatne napetosti između Srba i Albanaca. Kada se shvati drugi smisao iste stvari, a to je da u Bujanovcu zaista nema nekih društvenih i kulturnih događaja koji bi odvukli misli građana od politički zatrovanih odnosa, ispada da u ovoj šali ima pomalo i šale, ma kako to čudno zvučalo.

(/slika2)U ovom gradu, u kojem ne radi bioskop, muzej, ne postoji pozorište, čini se da su ljudi okrenuti samo lokalnim političkim događajima. A meštani, svesni toga, na lokalne političare gledaju kao na ljude koji ne žele da reše njihove socijalne i kulturne probleme, već kao na ljude kojima je cilj da sednu u fotelju, posle čega zaboravljaju sve ono što su ranije obećavali.

To se zapravo i ne razlikuje od ostatka Srbije, zar ne? Samo što ovde, za razliku od drugih gradova, problemi nisu isti. Čak su mnogo komlikovaniji. Ovo je, jednostavno, grad u kojem se za međusobne ljudske odnose Srba i Albanaca ne može tvrditi da su izraženo zatrovani, baš kao što se ne može reći ni da su uobičajeni, ovo je grad u kojem najobičniji noćni izlazak ima neki izvrnut i čudan smisao, pa mladi Albanci izlaze do 22.30 časova, posle čega lokalne kafiće i diskoteke „osvajaju” oni čije se prezime završava na ić, ovo je, što je najvažnije, grad u kojem 7.000 od 24.000 radno sposobnih nema posao.

Sima Gezikalović, potpredsednik Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu, misli da je u Bujanovcu bolje nego što je ranije bilo. Uostalom, kako kaže, ne bi osam godina proveo ovde. Mada ga nekoliko lokalnih političara iz Bujanovca smatraju za čoveka koji je u ovaj grad došao samo zbog navodne velike plate i dnevnica, sam Gezikalović, inače rođeni Beograđanin, deluje iskreno dok objašnjava svoje motive za ostanak na jugu Srbije. Ne želi da nijedan posao, pa ni ovaj, dopola završi. Dosta kritički i objektivno vidi situaciju u ovom mestu.

– Jedni sebe smatraju gospodarima prostora, drugi guraju sebe u građane drugog reda, iako za sve to nema nikakve potreba. Problem nije samo višegodišnji, nego je višedecenijski. Otvaranje radnih mesta je rešenje – objašnjava on.

S druge strane, Jonuz Musliju, sadašnji zamenik predsednika Opštine, koji je u našoj javnosti poznat kao politički lider Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe, nije toliko objektivan kada govori o odgovornosti lokalnih političara i Srba i Albanaca za stanje stalne napetosti, koliko je kritički nastrojen prema srpskoj policiji.

– Hapšenje članova „gnjilanske grupe” je izrežirano „jer je to bilo potrebno političarima u Beogradu, zarad ostanka na vlasti i usvajanja budžeta” – kazao je Musliju.

Dok je pričao o tome da bi trebalo ukloniti Žandarmeriju s juga Srbije, jer ona izaziva tu napetost i o drugim, već poznatim temama koje nesporno muče albansku zajednicu na jugu Srbije, Musliju je s nama razgovarao na albanskom, uz pomoć opštinskog prevodioca. A onda kada smo završili intervju, počeo je da govori srpski. Ispričao je i kako ima problem da zaposli jednu Bujanovčanku koja je završila fakultet s prosekom ocena 9,6.

„Ona je genije, a mi ne možemo da je zaposlimo”, rekao je. Ispostavilo se da je reč o devojci srpske nacionalnosti.

Živeti bez napetosti, pa bilo ona politička, životna ili potpuno bezazlena, u ovoj sredini izgleda nije moguće. To se najbolje možda pokazuje u Sportskom centru „Mladost”, objektu koji u Bujanovcu ima status svetilišta. U zatvorenu halu ovog centra svake subote i nedelje dolazi više hiljada „vernika” da se pomoli Bogu ili pokloni Alahu, samo za pobedu rukometnog kluba BSK ili lokalnog futsal tima AS. Zapravo, to je mesto na kojem se princip multietničnosti pokazuje kao funkcionalan, a zajednički život postaje i te kako moguć. Nije bitno ko si, nije bitno odakle si, nije bitno da li ti je komšija Albanac, Srbin ili Rom, nije bitno da li će Kosmet ostati deo Srbije ili će funkcionisati kao nezavisna država, ma nije bitno ni da li kasni plata, važno je da BSK pobedi i da mali Sava, kadetski reprezentativac u rukometu, zabija golove.

Ali, takvo mesto, dakle „hram multietničnosti”, osim što je centar napetosti u trenucima kada se lomi tok rukometnog ili futsal meča, postalo je centar poslednjih previranja. Zorana Dimitrijevića zvanog Paja, sportskog menadžera, koji u šali za sebe kaže da je težak 0,14 tona, mada objektivno ima nekoliko kilograma manje, smenilo je lokalno albansko rukovodstvo i na njegovo mesto je postavilo Ekrema Isufija, bivšeg nastavnika hemije u osnovnoj školi. Koloritni Dimitrijević jedan je od najzaslužnijih što je Bujanovac uopšte dobio sportsku halu. Sanja da u Bujanovcu osvane dan kada će političke promene zavisiti isključivo od ljudskih i profesionalnih kvaliteta, a ne zbog nacionalne pripadnosti.

On sam nema nikakvih problema sa svojim komšijama i prijateljima Albancima, čak mu mnogi od njih otvoreno prilaze i pružaju mu podršku. U to smo se uverili dok nam je pokazivao samu sportsku halu. Iako smenjen, uveo nas je u ovaj „hram multietničnosti”, čak i u samu direktorsku kancelariju, koja je zvrjala prazna, pošto Pajin naslednik nije bio na poslu. Sve se to dešavalo u trenutku dok su lokalni albanski političari, dakle oni koji su ga smenili, u zakupljenom terminu pikali loptu, relaksirajući se posle dana provedenog u kancelariji. Dok je stajao na tribinama hale, mnogi od albanskih „političara fudbalera” su se u dresovima Mesija, Figa i ostalih svetskih zvezda, isključivali iz igre kako bi ga pozdravili. Srdačno je uzvraćao.

Šajkača i keče, dakle, mogu zajedno.

Komentari5
ecd5a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Slavisha Dj
Hocemo u EU, a pali smo na ispitu Kosova. Sad nam prestoje jos tri ispita. Juzna srbija, Sandzak i Vojvodina. Da li se spremamo da ih polozimo, ili nas bas briga?
Zikica P
Ziveo sam dole,a moja ogromna familija i danas je na Kosovu, i samo u glavama srpskih novinara postoji vizija da "Sajkaca i kece" mogu zajedno. Ne oni ne mogu nikada biti zajedno niti razumeti jedni druge, u to sam uveren.To sto sada zive jedni pored drugih nista ne znaci i prva prilika koja se pruzi bilo kojoj strani bice kraj za one druge da tu ostanu, samo sto su Srbi daleko naivniji i jos uvek veruju u neko bratstvo i jedinstvo.
Данијел - Бања Лука
Може заједно али са оваквим људима као што је овај Муслију који је у својству замјеника предсједника општине Бујановац која је у Србији разговара на Албанском (уз преводиоца!) нема шансе! Не знам само зашто сте пристали разговарати са њим, тј. увлачити се у његове прљаве игре! Ако му је до разговора на Албанском зна гдје је Тирана!
milana
Srdacno i prijateljsko rukovanje, kojim peru svoje prethodne nacionalisticke i smisljene akcije. Pikaju loptu bezbrizno..
Igre bez granica
Mislim,malo ste se prevarili u Vasoj prognozi tojest sajkaca i kece ne mogu nikada biti zajedno.U doba komunizma tojest SFRJ bili su zajedno a zatim se ispostavilo da su vekovni ne prijatelji...Setimo se da je nekada na Kosovu za razliku od bivsih clanica tadasnje drzave bio ogroman broj komunista koji su zatim mutirali u nacionaliste,zatim dolaskom USA u demokrate a ako kojim slucajem neka od islamskih zemalja bude dominirala svi ce slediti istu.Takav je slucaj i sa Srbima...U igrama bez granica svi su zajedno ali sa maksimalnim uvazavanjem svih,dok kod nas na Balkanu to nije moguce...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja