petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:57

ALAJBEGOVA PREDUZEĆA

Autor: Nebojša Katićponedeljak, 26.01.2009. u 22:00

Vlada Srbije obradovala je građane i privredu i za sada odustala od povećanja cena struje i gasa. Svoju socijalnu i antiinflacionu politiku vlada nastavlja da sprovodi na teret državnih preduzeća. Time se potkopava njihova finansijska pozicija i ugrožava energetska budućnost zemlje. U tome nema strategije – to je linija manjeg otpora oko koje su, svako iz svojih razloga, ujedinjeni vlast i opozicija, vlada i Narodna banka, građani i dobar deo stručne elite.

Stvarna inflacija i njena žarišta se skrivaju, a krivica za inflaciju se rutinski prevaljuje na vladu, kada god dođe do korekcije cena javnih preduzeća. Pri tome se zanemaruje činjenica da inflacija u Srbiji buja i kada cene struje, gasa ili telefonskih usluga, na primer, ostaju nepromenjene. Mirovanjem ovih cena otvara se prostor ostalim sektorima da povećaju svoje cene. Ako građani manje plaćaju struju, gas ili komunalije, ostaje im više za kupovinu robe i usluga koje nudi privatni sektor, za zaduživanje i otplatu kredita.

Kada su energenti relativno jeftini, oni se više i nepažljivije troše. Nije slučajno da je broj domaćinstava koja se u Srbiji greju na struju van mere i pameti. Ovakva politika u kratkom roku podiže standard građana, ali stvara neodržive potrošačke navike.

Kada posle dugog odlaganja dolazi do nužne i velike korekcije cena, to postaje socijalni i politički problem. Tada je nebitno na kom nivou su cene i da li su, i koliko, niže od onih u susednim zemljama. Za građane je ova vrsta usluga uvek preskupa. Domaćinstva ne mogu u kratkom periodu amortizovati veliki skok cena, ne mogu promeniti svoju energetsku orijentaciju, niti mogu kućne budžete prilagoditi novoj realnosti. Uz to, u delu javnosti se već odomaćio opasan manir po kome se usluge državnih preduzeća ne moraju plaćati.

Odlaganjem ili odustajanjem od nužne korekcije cena subvencionišu se i privreda i građani, uključujući i one kojima pomoć nije potrebna. Pri tom se zaboravlja da kod ovakvog načina „socijalne pomoći“ ne profitiraju najsiromašniji već najbogatiji – oni koji energiju najviše troše.

Ovakva cenovna politika šalje lošu poruku privredi – u Srbiji se isplati svaka proizvodnja koja arči energiju i podstiče zagađivanje. Gubitak javnih preduzeća se preko nižih troškova energenata preliva u dobit privatnih preduzeća. Za povećanje energetske efikasnosti ili uvođenje alternativnih izvora energije politika cena ne daje nikakav ekonomski podsticaj. Srbija potpuno ignoriše snažne signale koji upućuju na energetsku oskudicu u vremenu koje dolazi, i ne stvara uslove da se privreda i građani tome na vreme prilagode.

Kako se sa korekcijom cena uvek kasni, državna preduzeća se zadužuju i guraju u gubitke. Kompanije, koje su po logici delatnosti moćne, i koje su stubovi svakog privrednog sistema, u Srbiji su na prosjačkom štapu. Novca za investiranje nema, Srbija nije izgradila nove energetske kapacitete i njena energetska budućnost danas zavisi isključivo od stranaca.

Ovakva politika cena energenata, sva je prilika, odgovora i stranačkim rukovodstvima državnih preduzeća. Kako se u tom procesu gubi svaki ekonomski račun, teško je utvrditi da li su loši rezultati preduzeća posledica lošeg upravljanja ili niskih kontrolisanih cena. Za gubitke i loše poslovne rezultate odgovornost se uvek može prebaciti na depresirane cene nad kojima preduzeće nema nikakvu kontrolu. Za rukovodstvo je to ugodna situacija, sudeći po tome što niko ne podnosi ostavke zbog loših poslovnih rezultata. Za profesionalne menadžere bi takvo stanje bilo nepodnošljivo – za aparatčike to ne predstavlja problem.

Deo stručne javnosti će skočiti kao oparen na svaku najavu rasta cena usluga državnih preduzeća, ali će uvek imati razumevanja kada privatni sektor poveća svoje cene, s razlogom ili bez njega. Cene bankarskih usluga u Srbiji, superiorno najviše u regionu i Evropi, ne sekiraju gotovo nikoga; povećanje cene struje (jedne od najnižih u regionu) izaziva žestoku reakciju. (Ilustracije radi, bankarske marže u Srbiji veće su od ostalih u regionu od 53 do 344 odsto.)

Svi ovi problemi delom su u vezi i sa nerazumevanjem logike poslovanja državnih preduzeća kojima društvo, još iz vremena socijalizma, dodeljuje ulogu dobrotvornih ustanova. Državna preduzeća to nisu i njihove cene ne mogu biti instrument socijalne politike. Kao i privatno preduzeće, i državno mora voditi računa samo o sopstvenom bilansu i razvoju. Budući da su ova vrsta preduzeća u pravilu vezana za strateške privredne grane, država može intervenisati samo u domenu strateškog usmeravanja, kontrole i suzbijanja zloupotrebe monopolske pozicije.

Socijalna politika i socijalna davanja moraju ići samo na teret budžeta. Ona ne smeju biti skrivena, niti prevaljena na državna preduzeća. Samo će tada socijalna politika biti prepoznatljiva, a pomoć usmerena ka onima kojima je najpotrebnija.

Za rast cena usluga državnih preduzeća ne postoji dobar trenutak. Ovaj danas je najgori i bolji je samo od onoga koji će doći u aprilu, kada tema korekcije cena struje i gasa ponovo bude na dnevnom redu.

finansijski konsultant


Komentari39
77561
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

james bond
Ja sve nesta mislim tolko inistiranje na odgovorima o prestrukturiranju privrede i onda kad se dobije jedan vako temeljan kako ga nudi GosnKatic prica okrene u vilozovskom pravcu kako treba razumit suvremeni svijet u temelju prije svake akcije a narocito onu njegovu ciglu o cetnicima i partizanima...cudno kako je Serbija jena napredna zemlja...Jakako do bilo kakve promjene mora doc uz neke muke samo cije pitam se pitam se...Vlada odlucila da odobri srestva za siroku potrosnju namjesto da gradi henergetku...daleko cete vi stic drogi drugovi serbijanaci doleko cak do mora...
Костолац
Можда је и багателна цена струје порсредно у вези са приватним сектором и то преко једног од највећих потрошача електричне енергије у Србији - Сартид-а Смедерево.
au mile
Zahvaljujem gospodinu Katiću na odgovoru. U jednom svom odgovoru komentatorima, izneo je ključni problem energetike u nas, a to su poremećeni dispariteti energenata, zbog kojih potrošači masovno napuštaju gas, drva i ugalj i okreću se jeftinijoj struji kojom se greju. Ako se prođe kroz naša sela, videće se da se dimnjaci ne puše. I tamo gde nema gasa. A tamo gde ima gasa takođe se masovno prelazi na struju zato što je jeftinija. Da podsetimo da je mnogo lakše pretvoriti drvo, ugalj, gas, naftu u toplotnu energiju nego što je to slučaj sa strujom gde je prvo potrebno hemijsku energiju uglja eprvoriti u toplotnu, koja se opet konvertuje u kinetičku energiju turbina, koja se opet u generatorima pretvara u električnu energiju, pa se ta energija prenosi stotine kilometara posredstvom trafostanica i dalekovoda da bi se kod potrošača opet preobratila u toplotnu. Tu su nezaobilazni gubici u prenosu, distribuciji i transformatorima, koji idu do nekoliko desetina procenata. Nema logike da struja bude jeftinija od gasa, zar ne. Za primer sam uzeo termoelektrane koje čine 2/3 izvora u Srbiji. (Voda iz hidroelektrana je besplatna, ali su investicije u hidroelektrane mnogo veće u odnosu na ostale elektrane). Potrebno je vreme da bi se te investicije povratile. Zato je električna energija plememnita energija i treba je trošiti za suptilne namene umesto za grejanje. Jedini način da se potrošači odvrate od trošenja ovog skupocenog energenta je veća cena. Inače, ova vlada, kao i sve ostale vlade pre nje, doživljavaju EPS kao servis za ubiranje para, i sve ostalo: revizije, remonti,investicije, razvoj mreže, poboljšanje upravljanja, je podređeno ostvarenju "naplatnog zadatka". Elektroprivreda je jedna od retkih firmi koja realno vredi i nju treba čuvati kao najveću dragocenost i po mogućstvu u državnom vlasništvu.Gospodin Katić je naveo primer uspešnog češkog (u državnom vlasništvu)ČEZ-a, koji se pojavljuje kao jedan od zainteresovanih za privatizaciju EPS-a. Nije li to apsurdno.
Воја
Г. Катићу, у потпуности се слажем са вама али у читавој причи постоји један проблем на који се нисте осврнули - читаво пословање државних предузећа је затворен круг. С обзиром на ниво услуге које државне фирме данас нуде, мислим да је било какво подизање цена неоправдано, ма колико то било потребно. Из угла муштерије гледајући, прво нека запослени у тим предузећима почну према мени да се опходе као према грађанину а не као мајмуну, па тек онда дизање цена постаје дискутабилна тема. Дочекати муштерију с осмехом на лицу не кошта ништа више него дочекати муштерију на нож. За такве промене у пословању кориговање цена није потребно. Дакле, категорично сам против кориговања цена услуга све док у тим предузећима неандерталци седе за шалтерима, телефонима, у фотељама...
Anastasia
Hvala za odličan komentar. Nije čudo da se krivica za aktuelnu krizu veže za banke, Ipak primećujem da su banke sve manje posećene, uglavnom se plaćaju računi .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja