utorak, 13.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:49

Beogradski sajam – između kulturnog spomenika i poslovnog centra

Autor: D. Mučibabić – S. Despotovićutorak, 27.01.2009. u 23:59
Модернизација али и очување препознатљивости Фото Бета

U roku od nedelju dana dobio je i izgubio status spomenika kulture, ali sudbina Beogradskog sajma kao kulturnog dobra još je neizvesna. To znači da se postupak vraća na početak jer, kako kažu u Ministarstvu kulture, predlog je povučen da bi se precizirale mere zaštite ovog javnog preduzeća koje će uskoro biti privatizovano.

– Moraju se pojasniti mere, kako bi se tačno znalo šta će biti zaštićeno. Ne sme doći do toga da država i novi vlasnik kasnije ovo različito tumače – šturo su prokomentarisali u Ministarstvu kulture.

Prema nezvaničnim informacijama, zbrka je nastala zbog navodnih nijansi u interpretaciji predloženih mera zaštite koje su bile sastavni deo odluke o utvrđivanju spomenika kulture koju donosi vlada.

Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture, na čiju je inicijativu sajam proglašen za značajno kulturno dobro, ne odustaje od toga da kompleks objekata na desnoj obali Save bude spomenik kulture.

– Održaćemo sastanak sa Republičkim zavodom pa ćemo videti šta nam je činiti. Sajam ima sve istorijske, arhitektonske i urbanističke vrednosti neophodne za dodeljivanje tog statusa – ističe Lidija Kotur, pi-ar zavoda i dodaje da se možda preteralo u nameri da sajam bude pod zaštitom od eventualne samovolje novih vlasnika.

Koturova smatra da je najbolje rešenje za ovu celinu takozvani „održivi razvoj”, koji podrazumeva minimalne intervencije u modernizaciji objekta, ali uz očuvanje prepoznatljivog izgleda.

– Stav zavoda je da procesi privatizacije i utvrđivanje sajma kao spomenika kulture nisu kontradiktorni, da se autentični kompleks mora očuvati ali i da se pruži mogućnost za razvoj ove celine – naglašava Koturova.

Po mnogim kriterijumima arhitektonske javnosti, sajam zaslužuje da bude kulturno dobro bez obzira na nijanse u tumačenju njegove zaštite. Akademija arhitekture Srbije tim povodom održaće sastanak ove nedelje, a Mihajlo Mitrović, njen predsednik, objašnjava da je ukidanje statusa spomenika kulture prvorazredni kulturni skandal.

– Beogradski sajam nije samo značajno arhitektonsko nego i konstruktorsko delo. Na uskom delu između prometne ulice i reke ukomponovan je niz hala u savršenu arhitektonsku celinu. Branko Žeželj, jedan od graditelja, pojam je u građevinarstvu. Primenjivao je sistem gradnje od prefabrikovanih montažnih elemenata i ništa tako monumentalno kao halu jedan nije napravio – objasnio je Mitrović.

Đorđe Bobić, bivši gradski arhitekta, smatra da je nedopustivo da hale jedan, dva i tri ne budu zaštićene kao spomenici kulture.

– Ne verujem da će bez zaštite ostati tri hale do Bulevara vojvode Mišića. One su arhitektonska dragocenost za razliku od upravne zgrade koja ne bi trebalo da bude predmet zaštite. Unutrašnjost hala može se menjati, ali oblik i izgled deo su lica Beograda i ne bi trebalo da budu promenjeni ili ne daj bože porušeni. Ali u novom kontekstu arhitekture u kome je trgovina preovladala, i to je moguće ako vlada podrži – istakao je Bobić.

Skidanje zaštite sa sajma za Branka Bojovića, arhitektu, pogrešna je odluka jer je reč o delu genijalnih srpskih inženjera.

– Kada su građeni, objekti sajma su se našli u svim svetskim časopisima o urbanizmu i arhitekturi. To je bio svetski projekat i treba da bude zaštićen kao remek-delo srpskog građevinarstva – istakao je Bojović.

Anđelko Trpković, direktor Beogradskog sajma, s druge strane, zadovoljan je promenom mišljenja članova Vlade Srbije. On je nedavno za „Politiku” izjavio da privatizacija sajma mora da bude završena do 27. marta i da bi uvršćavanje sajamskih hala u kulturnu baštinu bilo pogubno.

– Ne želim da se u javnosti stekne utisak da sam u sukobu sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture. Ja ne sumnjam u njihove dobre namere, ali uveravam sve sumnjičave da nikome ne pada na pamet da ruši hale Beogradskog sajma. Ali proglašenje sajma spomenikom kulture može sprečiti neophodnu sanaciju i modernizaciju – zaključuje Trpković.

-----------------------------------------------------------

Mere zaštite

Merama zaštite koje su sastavni deo odluke o utvrđivanju Beogradskog sajma za spomenik kulture gradski zavod je predvideo sledeće: očuvanje autentičnog izgleda kompleksa sa najstrožim režimom zaštite za prostor na kojem se nalaze hale jedan, dva, tri i četiri. Na ovoj lokaciji dozvoljene su jedino intervencije koje ne narušavaju integritet i način korišćenja prostora, odnosno koje prvenstveno unapređuju sajamske funkcije. Nova gradnja dopuštena je u zoni hala sedam, osam i devet, na prostoru između pruge i unutrašnje sajamske saobraćajnice, kao i na površini od hale 14 do jugozapadnog dela sajma. Svi novoizgrađeni objekti moraju imati sajamsku namenu. Zabranjena je izgradnja objekata koji svojom namenom, gabaritom, volumenom i oblikom mogu ugroziti i degradirati spomenik kulture i njegovu zaštićenu okolinu.

-----------------------------------------------------------

Remek-delo jugoslovenske arhitekture

Beogradski sajam je jedno od najvrednijih dela posleratne arhitekture. Izgrađen je između 1954. i 1957. godine prema projektu tima koji su činili arhitekta Milorad Pantović i inženjeri Branko Žeželj i Milan Krstić. Ovim kompleksom povezanih objekata dominira centralna hala sa kupolom raspona 97,5 metara koja je izgrađena dotad neprimenjenim tehnikama. Hala 14 je najnovija i podignuta je 1977. godine.


Komentari1
0fa94
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ostoja Ilić
Poštovani, Beogradski sajam nije "javno preduzeće koje će uskoro biti privatizovano" .Beogradski sajam ima status društvenog preduzeća koje će biti privatizovano. Značajna je razlika.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja