subota, 21.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:20

Perika kroz vekove

ponedeljak, 02.02.2009. u 22:00

Drevni Egipćani su imali zanimljive običaje. Njihovi sveštenici su verovali da je maljavost nehigijenska i uklanjali su je sa svih delova tela. Većina običnih Egipćana brijala je glavu od detinjstva. U to vreme, imućniji muškarci i žene su se retko pojavljivali na ulici bez perike od prave ili veštačke kose. Dok su razlozi za te stavove prema kosi dosta zamršeni, činjenica je da je okruženje sigurno imalo veliku ulogu: u izuzetno toploj klimi, imati što manje kose značilo je njeno lakše održavanje; sa druge strane, bilo kakvo pokrivalo za glavu je odlična zaštita od opasnih sunčevih zraka koji nemilosrdno biju po stanovnicima doline Nila.

Perike su prvi put zabeležene na reljefima i crtežima u grobnicama krajem 3. dinastije (oko 2600. pre n. e.), ali nema sumnje da je eksperimentisanje sa umecima i samim perikama počelo mnogo ranije. Kako su faraoni naimenovali posebne funkcionere da nadgledaju kraljevske vlasuljare, tvrdilo se da je nošenje perika u početku bilo kraljevski prerogativ. U svakom slučaju, one su postale moda za svakog Egipćanina visokog roda, muškog ili ženskog. Tokom vekova perike su rasle i po veličini i po složenosti, naročito one koje su se nosile prilikom svetkovina ili u zvaničnim prilikama. Perike su tokom 21. dinastije dostigle vrhunac. Iz jedne grobnice tog perioda sačuvan je lep, iako pretežak primerak, za koji se isprva smatralo da je pripadao dvorskoj dami Istemheb, a kasnije da je pravljen za njenog muža, velikog sveštenika Menkepera (oko 1000. pre n. e.). Kao i druge ceremonijalne perike pomenute dinastije, ona se sastojala od mase uvojaka sa dugim, tankim kikama koje vise pozadi. Spoljašnji deo perike napravljen je od smeđe ljudske kose a unutrašnjost je punjena crvenkastosmeđim vlaknima koja okružuju osnovu od grančica palme urme.

Egiptolog Džoan Flečer iz mančesterskog muzeja u Engleskoj radi na velikoj studiji o egipatskoj kosi i perikama. Ona je uz pomoć nekoliko laboratorija došla do više rezultata, uključujući i onaj da su najveće i najbolje perike nosili muškarci a ne žene. Ostavljajući na stranu one jeftine perike, pravljene od biljnih vlakana ili trave (popularne među siromašnijim klasama), sve perike koje je Flečer do sada proučila bile su napravljene od ljudske kose. Mnoge od njih još sadrže ostatke vaši koje su živele u toj kosi još dok je bila na glavi vlasnika. Prema tome, sugestija da su Egipćani pravili perike od vune, koju su često iznosili raniji komentatori, sada je dovedena u pitanje. Većina analiziranih perika takođe pokazuje i tragove pčelinjeg voska koji se grejao i nanosio na periku kao učvršćivač za uvojke.

Do sredine prvog milenijuma pre n. e. izrada perika se proširila iz Egipta na Bliski istok i Mediteran. Kao i faraoni, vladari drevnog kraljevstva Medija nosili su perike kao deo zvanične odeće. Kirovo persijsko carstvo je kasnije preuzelo Mediju, pa je njegova imperija prihvatila mnoge nove običaje – kod Aristotela čitamo da su perike unete u Anadoliju (Tursku) iz Persije. Perike su sigurno preko Persije prenete i u Grčku, ali su tamo najviše bile poznate u pozorištu, obojene tako da odgovaraju različitim karakterima: zlatne za mlade heroje, crne, zajedno sa bradama, za negativce, a crvene za komične uloge.

Perike su bile izuzetno moderne među ženama carskog Rima. I rimski plemići su nosili perike, obično da sakriju ćelavost. Perike su ostale popularne po celom rimskom svetu dok rana hrišćanska crkva nije pokušala da ih ukine. Ona ih je smatrala direktnom pretnjom vrlini, naročito ženskoj, jer su imale za cilj da uvećaju žensku privlačnost. Papa Klement iz Aleksandrije oko 200. godine pisao je da niko ko nosi periku ne može da očekuje blagoslov od sveštenika – božiji blagoslov ne može da prođe kroz lažnu kosu.

Godine 692, crkveni koncil u Konstantinopolju je ekskomunicirao jedan broj hrišćana zato što su nosili perike. Usled sve glasnijih negodovanja crkve, nošenje perika tokom srednjeg veka je nestalo, pa se čak i na dugu kosu gledalo popreko, naročito kod muškaraca. Perike su se i dalje koristile u pozorištu. Kad je engleska kraljica Elizabeta u 16. veku počela da skriva svoju sedu kosu perikama, one su se brzo vratile u modu.


Komentari0
da4f1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja