petak, 30.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 02.02.2009. u 22:00 S. Miletin

Samouki majstor za tambure

Радионица у којој је настало 270 инструмената: Душан међу својим тамбурама Фото С. Милетин

Kikinda – Iako je duboko zagazio u osmu deceniju, Dušan Brankov (77) još uvek pravi tambure sa istim entuzijazmom kao i pre četvrt veka, kada je počeo da se bavi ovim zanatom. Pre toga bio je nastavnik matematike i fizike, prevodilac i šef propagande u preduzeću „IDA – Opel vozila”. U mladosti se bavio i fotografijom i obradom drveta, a onda se opredelio za zanimanje koje ga fizički ne opterećuje, a pruža mu neizmerno zadovoljstvo.

– Sa tamburama se družim od rane mladosti. Moj deda je bio član jednog orkestra još pre Prvog svetskog rata. Pošto sam odrastao kod babe i dede, a oni u kući nisu imali struju, uveče sam, čekajući na večeru i grejući leđa uz seljačku peć, drombuljao tu dedinu tamburu. Kada sam odlučio da se bavim izradom tambura, nisam imao kod koga da izučim zanat. Sakupio sam neku literaturu o pravljenju gitara i violina i odatle sam učio. Izgradnja tambura je vrlo delikatan posao, zahteva upornost i mnogo truda. Drvo je takav materijal da nikad ne znate šta će od toga što radite ispasti. Graditelj ne zna kakav će kvalitet zvuka imati instrument sve dok ne bude gotov. U početku, instrumenti nisu bivali onakvi kakve sam želeo da napravim. Bez obzira na to, nisam bacio nijednu tamburu, ali sam neke morao i po tri puta da rasturam. To je jedini put učenja – kaže za naš list Dušan Brankov.

Svoje znanje i iskustvo ovaj samouki graditelj tambura pretočio je i u knjigu koja je, na inicijativu Udruženja tamburaša iz Sjedinjenih Američkih Država, prevedena na engleski jezik. Zahvaljujući tome, stigla je i do američkih univerziteta i tamošnjih javnih biblioteka.

U njegovoj radionici nastalo je više od 270 instrumenata. Malu bisernicu izradi za tri nedelje, a veće komade za mesec dana. Kaže da, pre nego što se upotrebi, drvo treba da se suši sedam godina. Za tamburu, kao i ostale žičane instrumente, najbolji je šareni javor, jer je lak za oblikovanje, daje odličan zvuk, a lepo i izgleda.

– Moji instrumenti našli su kupce u Americi, Izraelu, Nemačkoj, Makedoniji, Hrvatskoj, Mađarskoj, a u Kikindi sam prodao samo jedan. Najponosniji sam na dvadesetak tambura koje sam izradio za Osnovnu školu u mestu Jaša Tomić. Jednom prilikom pozvali su me na svoj koncert i ja sam bio presrećan slušajući muzička dela koja se izvode na mojim instrumentima – ističe Brankov.

Pre Drugog svetskog rata, samo u Novom Sadu i Subotici postojalo je po desetak majstora ovog zanata. Svako veće mesto imalo je ponekog zanatliju koji je mogao da popravi tamburu, a poznati senćanski graditelj Bocan je imao čak sedmoricu radnika i prodavnicu tambura u Beogradu. To je bilo zlatno doba tambura, pa su svi imali stalne mušterije i mogli su lepo da žive od toga. Brankov veli da je danas situacija neuporedivo drugačija. U Vojvodini je svega desetak graditelja, zarada baš i nije najbolja, pa majstori jedva da imaju kome da prenesu tajne izrade ovih plemenitih instrumenata.

Komentari2
439a3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

михаило илин
Поштовани колега. Ословио сам Вас са Колега, јер сам и ја био професор математике и физике у Темишварској гимназији. Мој бивши ученик, Поповић Драган, ми је фотокопирао и послао копије оне Ваше књиге о тамбурама, коју сте посветили покојном Милану Лукину. У Вашој књизи сам нашао врло сажете податке за израду војвођанских тамбура.Почео сам и сам да израђујем тамбуре, али са испупченим лицем и леђима, као гитаре оног америчког Италијана Роберта Бенедета. За сада морам да паузирам са израдом због проблема око простора. Иначе живим у Монтреалу, Канада. Од пар година сам у пензији. Сада ми је 69 година. Музиком се бавим тиме што учерствујем у раду нашег црквеног хора и певачке групе, која негује наш фолклор. Помало свируцкам на гитари. Мој ујак, Лазар Аћимов је био тамбураш (бегеш). Веома сам срећан што сам видео Вашу слику. Желим Вам здравља, среће и дуг и стваралачки живот. Бог Вам помогао. Михаило. Још нешто. Мој брат, Сава, је био композитор и професор музике у Темишвару, и колега Милана Лукина. Од југословенских композитора, сарађивао је са покојним Миланом Влајиним. Бавио са претежно сакупљањем фолклора и компоновао је у том духу. Сава је умро у својој 54. години 1989. године.
Postovalac graditelja
Zahvaljujem Politici za tekst o Tamburi, VOJVODJANSKOJ TAMBURI, ne o tamburuci i nekim drugim slicnim instrumentima. Sigurno da je Vojvodjanska tambura medju najboljima kao sto su Mandolina Balalajka. Jeste da je to kombinacija Istoka i Zapada, ali i sebi svojstvena po zvuku i narocito kako dobiti sto lepsi ton (na tu temu postoji i doktorat u SAD). Kao instrument V.tambura: od Prima (nije tamburica) pa bas-prima (nije bisernica, koja se drugacije stima) Kontre, Cela i tamburaskog Basa (koji nije Berde) instrumenti, su za koje se koristi isti matrijal za gradnju, bas kao i za violine i druge gudacke instrumenta. Imao sam srecu da sam upoznao mnoge graditelje vojvodjanih tambura (Kudlik,Bocan,Vidakovic,Beli, Krunic). Velika je nesreca,da se posle II sv.rata malo paznje posvecivalo ovom umetnickom zanatu, upropastili su ih zakonski propisi i formiranje preduzeca,kao sto su bila "Melodija Menges" "Muzicka Naklada" koja su pravil "tambure". Ono sto zelim reci, da smo bili pametni, mogli smo kao Italijani (koji i danas imaju skolu gradnje violina u Kremoni) Imati svake godine kurseve- tecajeve- seminare kako napraviti, na daleko cuvene Vojnodjanske tambure. Pored velike koristi od dolaska u skolu,(skolarina,smestaj i dr.) velika korist bila bi i za umetnost pa i za nase u dijaspori.Mozda ce neko,smoci snage i dobre volje, da pokrene skolu i radionicu, da udruzi strucnost, od Sumarstva, kako naci najbolje rezonac drvo i druge materijali, pa do svega sto je potrebno za nastavu i obuku.Pozdrav i hvala !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja