četvrtak, 13.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 06.02.2009. u 22:00

Portret naučnika u mladosti

Милутин Миланковић у ђачким данима

„Vladimir Varićak bio je prava srećna zvezda Milankovićevog života. Ako se u središtu njegovog duševnog života nalazi majka Jelisaveta, u osnovi intelektualnog uspona je njegov učitelj, Vladimir Varićak, koji je došao kao nastavnik matematike u realku u Oseku”, piše Aleksandar Petrović u najnovijoj knjizi posvećenoj životu i delu velikog naučnika „Ciklusi i zapisi: opus solis Milutina Milankovića”, koja se ovih dana pojavila u izdanju Srpske akademije nauka i umetnosti.

Podsećajući da je glavni junak odmalena pripreman da bude „radan, umeren, strpljiv”, što je započeo rano umrli dečakov otac Milan, blizak idejama Svetozara Miletića, ugledajući se na pouke iz „Emila” Žan-Žaka Rusoa, pisac nadahnutog naučno ličnog životopisa podseća da je „divan sticaj okolnosti ili promisao” učinio da se budući velikan obre u jedinoj generaciji koju je Vladimir Varićak vodio do same mature.

Učionica bez zidova

Susret s nastavnikom s doktorskim zvanjem, koji je u pristiglom srednjoškolcu prepoznao matematički dar, Milutin Milanković označava presudnim za svoj budući naučnički uzlet, što iskreno ispoveda u „Uspomenama, doživljajima i saznanjima”:

„Varićak je imao na mene najveći uticaj od svih mojih nastavnika. On je pronašao u meni moje stvarne sposobnosti i razvio ih s puno ljubavi i truda... On me je načinio samostalnim i ja sam se, ne obazirući se više na školske programe, razvijao u onom pravcu koji su mi moje sposobnosti određivale ne prezajući pri tom od prvih teškoća; moj rad dobio je jedan pravac i sistem, a neočekivani uspesi u njemu stvarali su u meni samopouzdanje, potrebno za takav uspeh. U meni se razvila ljubav za nauku i ambicija da joj služim”.

I u tom uzrastu odlučio je da postane naučnik, a mlađem bratu Ljubiši prepusti poljoprivredno imanje (57 hektara rasutih u 113 njiva) u Dalju i okolini. Milankovići su, inače, pristigli pod Arsenijem III Čarnojevićem u poslednjoj deceniji 17. veka, predvođeni glavom porodice Milankom po kojem su dobili prezime.

U roditeljskoj kući, „učionici bez zidova”, stekao je najranija saznanja iz srpske starine, jer mu je otac čitao narodne pesme, od kojih ga je najviše potresao dvoboj Marka Kraljevića i Muse Kesedžije, pa nije ni čudno što je mališan mnoge znao naizust i pre polaska u školu. Uostalom, poslednji tekst koji je napisao nije bila naučna rasprava, već ogled o pesmi „Smrt Marka Kraljevića”, decenijama čuvan u Arhivu SANU, a tek ove godine objavljen.

Rana očeva smrt (umro kada je dečak imao sedam leta) ostavila je neizlečiv ožiljak, osećao se kao da je „naglo probuđen iz svog sna”, i stalno ga je podsećala na prolaznost života. Zato mu se, valjda, neizbrisivo u dušu urezala slika Dunava koji „otkida komad po komad zemlje”, duboka i široka reka, uvek postojana, svojevrsna Arijadnina nit njegovog postojanja. Kud god je odlazio, pogledom ga je tražio: kao dečak u Dalju, kao visokoškolac u Beču, kao zarobljenik u Pešti, kao univerzitetski nastavnik u Beogradu (prozor u radnoj sobi u Kapetan-Mišinom zdanju gledao je na veliku reku).

Na dunavskim obalama zagledao se prvi put u zvezdano nebo, i to se neće promeniti celog života.

Sanjarenja u tami

Oca je odmenio ujak Vasa Muavčević, zajedno sa sestrom Jelisavetom, preuzevši staranje i nad imanjem i nad porodicom. Pored najuže porodice još u detinjstvu saznao je za svoje slavne pretke (već u trećem naraštaju novodoseljenici su počeli da pohađaju visoke škole). Pradeda Todor završio je pravne nauke i bio saradnik učenog mitropolita Stefana Stratimirovića, a sin Uroš najpre filosofiju, potom prava, a na kraju se posvetio vojnom pozivu. Kada je skinuo uniformu napisao je dve knjige: „Svetski organizam ili polarni sistem prirode” i „Svetski organizam i sistem celokupnog života”.

U „Uspomenama” se očigledno vidi da su uticale na Milutina Milankovića.

Priče drugog ujaka, Andrije Radovanovića, glavnog inženjera fabrike „Škoda” i uspešnog pronalazača, netremice je gutao, kako sam pripoveda, jer je on umeo satima da se zabavlja s dečakom u radionici, pokazavši mu, pored ostalog, kako da Morzeovim telegrafom pošalje telegram iz jedne u drugu sobu. „Ako želiš da budeš inženjer, moraš se naviknuti da sve što nacrtaš bude promišljeno, tačno i egzaktno. Ima da se slaže sve na dlaku”, govorio je ujak. Saveti od neocenjive koristi koji su mladića uputili u svet znanja i budućeg zanimanja. Zato je počeo da sanjari kako bi bilo divno da postane inženjer ili izumitelj kao Andrija Radovanović ili Nikola Tesla.

Na portretu naučnika u mladosti postupno su se izoštravali obrisi. „Dok su se moja braća igrala u dvorištu, klizala na ledu, vešala na gimnastičke sprave, razvijala i vežbala svoje telo, ja sam sedeo u sobi, gradio svoje kućice, čitao knjige i rešavao rebuse. A dok su ona slatko spavala, ja sam blenuo u tamu i razmišljao o bogzna čemu”, zabeležio je u „Uspomenama”.

Ali konačan pečat utisnuo je Srbin Vladimir Varićak, sin austrijskog oficira, „lep čovek a stidljiv kao devojka, dopao se svim osečkim Srpkinjama, udavačama, no on se oženi Hrvaticom, ali izrodi s njom četiri kršna pravoslavca”. Savremenici su govorili da je imao zavidno znanje matematike, fizike i književnosti, a voleo je narodne pesme, folklor i guslare.

Realka nije ni izdaleka bila elitna škola koja bi se mogla porediti sa Akademskom gimnazijom u Beču, ali Vladimir Varićak je učinio da Milutin Milanković dobije bolje matematičko obrazovanje no da je pohađao tu školu. Nije se zadržavao na izlaganju matematičkog gradiva, već je učenicima ukazivao na povezanost nauke i života, matematike i ličnosti.

Stanko Stojiljković

------------------------------------------------------

 Zemlja se tetura, zato je hladno

Po dolasku u Beograd 1909. godine, Milutin Milanković otpočeo je izučavanje astronomskih uzroka iz čega je proizišlo nezaboravno delo „Kanon osunčavanja Zemlje”, u kojem je sve rastumačio. Kada će ovaj velikan ući u školsku lektiru, kao u Nemačkoj?

Prisustvovao sam jednom raspravi na temu ko je najveći srpski naučnik: Nikola Tesla, Mihajlo Pupin ili Milutin Milanković. Izneti su mnogi razlozi u prilog svakoga ponaosob, ali mi je posebno zvučala činjenica da su prva dvojica svoja velika dela ostvarili u Americi i da ih neko može zvati američkim naučnicima srpskog porekla, a da je treći sve po čemu je poznat uradio u Beogradu, u svojem kabinetu u Kapetan Mišinom zdanju na Studentskom trgu.

(/slika2)Milutina Milankovića (Dalj, 28. maj 1879 – Beograd, 12. decembar 1958), potpredsednika Srpske akademije nauka, direktora beogradske Astronomske opservatorije i profesora Beogradskog univerziteta, zna svaki stariji obrazovani Nemac, pošto je njegovo remek-delo popularne nauke, knjiga „Kroz vasionu i vekove” bilo godinama lektira u tamošnjim školama. U istoriju nauke ušao je kao naučnik koji je objasnio pojavu ledenih doba, sporim promenama u osunčavanju Zemlje izazvanih različitim uticajima zbog kojih ona menja nagib ose i odlike kretanja oko Sunca.

Milutin Milanković započeo je karijeru u Beču, gde je ubrzo postao viši inženjer u jednom građevinskom preduzeću. Na poziv da dođe u Srbiju i doprinese obrazovanju svoga naroda, napustio je ovu evropsku prestonicu, a ukaz o postavljenju za vanrednog profesora primenjene matematike, koju su činile racionalna mehanika, nebeska mehanika i teorijska fizika, potpisao mu je ministar prosvete i crkvenih poslova Ljubomir Stojanović 9. septembra 1909.

Tri glavna uzroka

Početkom 20. veka naučnike je uveliko kopkala zagonetka četiri velika ledena doba u Evropi u minulih 600.000 godina. Poslednje se završilo pre nešto više od 10.000 godina, a u najvećim naletima hladnoće na mnogim mestima bilo je kao danas na Antarktiku. Po dolasku u Beograd, Milutin Milanković otpočeo je izučavanje astronomskih uzroka koji utiču na nastanak ledenih doba smatrajući da do ovakvih pojava mogu da dovedu tri uzroka:

1. Promene nagiba Zemljine ose između 22 i 24,5 stepeni s periodom od 41.000 godina, usled čega se menjaju uslovi osunčavanja na nekoj izabranoj tački na površini.

Da biste razumeli zašto je ova promena bitna, zamislimo šta bi bilo kada takav nagib ne bi postojao. U toku cele godine na svakoj tački bilo je uvek isto godišnje doba. Na severu večita zima, što bi dovelo do širenja ledenog pokrivača i prodiranja ka jugu, a u Evropi bi zavladalo večito ledeno doba.

2. Precesija zbog koje se prolećna ili gama tačka (tačka na nebu u kojoj se prividno nalazi Sunce na početku proleća) pomera duž prividne godišnje Sunčeve putanje, s periodom od 22.000 godina, što utiče na trajanje godišnjih doba.

Na svome putu oko Sunca Zemlja se ponaša kao čigra koja se sporo vrti i osa opisuje površinu kupe, i ova pojava se naziva precesija. Mesec dodatno utiče na „teturanje” naše planete koje astronomi nazivaju nutacija. Kako to može da menja količinu toplote koja dolazi sa Sunca?

Ako bi neko postavio pitanje kada je naša planeta najbliža Suncu, koliko bi ih odgovorilo da je to zimi (ove godine 3. januara)? Upravo zbog toga, ona se brže kreće nego leti kada je najdalja (4. jula), pa u Evropi najhladnije godišnje doba traje sedam dana i 14 sati kraće nego najtoplije. Usled precesije to će se menjati i nastupiće vreme kada će trajati duže. Naime, topliji deo godine u Evropi je vreme kada se Sunce prividno kreće od prolećne do jesenje tačke, od prolećne do jesenje ravnodnevice. Prolećna tačka se kreće duž prividne putanje Sunca, u stvarnosti se pomera mesto na eliptičnoj putanji Zemlje kada počinje proleće. Ukoliko proleće počinje kada je Zemlja najbliže ili najdalje od Sunca, toplija i hladnija polovina godine su iste dužine. Ako je ona najbliža Suncu usred zime, kao što je to sada, ili leta, razlika u trajanju toplije i hladnije polovine godine je najveća.

3. Promena ekscentričnosti Zemljine putanje oko Sunca s periodom od 100.000 godina, zbog čega se menja udaljenost od Sunca, a to ima uticaj i na trajanje godišnjih doba.

Pomeranje pola

Milutin Milanković se našao pred nedoumicom kako posmatrati ove uticaje ili, drugim rečima, šta meriti. Uočio je da su za nastanak ledenih doba važnija hladna leta nego hladne zime. U Sibiru temperatura se zimi spusti do 50 Celzijusovih stepeni ispod nule, a leti naraste do 30 stepeni iznad, i zato nema glečera (visoke letnje temperature istope sneg). A veliki deo Grenlanda, na kojem je zimi oko deset ispod, a leti osam iznad nule, nalazi se pod snegom i ledom. Zato je naš naučnik izračunao kako se u proteklih 600.000 godina menjala geografska širina tačke koja u toku leta primi određenu količinu Sunčeve toplote (zračenje). I tako je dobio svoju čuvenu krivu osunčavanja Zemlje, čiji su se minimumi potpuno poklapali s geološki ustanovljenim ledenim dobima!

Glavna pitanja osporavalaca bila su: Zbog čega su se dugotrajna i izrazita ledena doba u Evropi javljala samo u poslednjih 600.000 godina, a ne i ranije i zašto su trajala veoma dugo (a minimumi osunčavanja, nastali preklapanjem astronomskih uzroka, bili kratkotrajni)?

Da bi odgovorio na prvo pitanje, Milutin Milanković je 1932. smislio čuvenu diferencijalnu jednačinu kretanja Zemljinih polova. Našao je da je pre oko 300 miliona godina Evropa bila u takvom položaju da se Severni pol nalazio u Tihom okeanu, a danas se kreće prema svojem krajnjem, ravnotežnom položaju u Sibiru, blizu mesta gde reka Pečora utiče u Severni ledeni okean.

Svoje rešenje tajne ledenih doba imao je razasuto u 28 članaka i uvideo je potrebu da naučnoj javnosti stavi na raspolaganje jedinstven rukopis.Tako je nastalo najznačajnije delo, „Kanon osunčavanja Zemlje i njegovog uticaja na problem ledenih doba”, napisano na nemačkom jeziku, u kojem je izložio celokupno rešenje zagonetke.

Da li će jednoga dana i kod nas knjiga „Kroz vasionu i vekove” postati školska lektira?

Milan S. Dimitrijević

-----------------------------------------------------

Milanković i Tesla

Na čudesan način isprepleli su se stvaralački putevi, dva najsjajnija srpska naučnika, iako se nijednom u životu nisu sreli

Na čudesan način isprepleli su se stvaralački putevi Milutina Milankovića i Nikole Tesle, svakako dva najsjajnija srpska dragulja među naučnicima, iako se nijednom u životu nisu sreli. Počivši akademik Nikola Pantić napisao je u povodu duhovnog ukrštaja Milutina Milankovića i Johana Volfganga Getea: „Veliki duhovi se sreću”.

(/slika3)Na naučnom savetovanju, upriličenom pre jedne decenije na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, samostalni tragalac i istraživač Mirko Kutlača (u međuvremenu preminuo) u svojem izlaganju je obelodanio nekoliko zanimljivih podataka.

U sedmom razredu Osječke gimnazije mineralogiju i geologiju Milutinu Milankoviću predavao je Mojo Medić, cenjeni znalac jestatvenice (prirodopis), školski drug Nikole Tesle iz gospićke Ćesarsko-kraljevske realke i Karlovačke realne gimnazije. (Mojo Medić bio je prvi, a Nikola Tesla drugi đak u razredu.)

Na Bečkoj tehnici Milutin Milanković slušao je reči hvale i divljenja kojima su negdašnji profesori obasipali Nikolu Teslu. Prvi pisani trag da su ta dvojica velikana stupila u vezu potiče iz 1931. godine. Među brojnim telegramima slavnih mislilaca i ustanova, upućenim Nikoli Tesli povodom obeležavanja 75. rođendana, nalazi se i onaj potpisan imenom Milutina Milankovića u kojem, pored ostalog, stoji: „...Nikli ste, ali daleko izrasli iz naše sredine. Vi ste naš ponos i nebeski znak koji će naš narod, uvenčan bojnom slavom, dostojno poneti i zastavu misli koju ste Vi razvili u svetlost dana i visoko je uzdigli…”

Milutin Milanković je bio na studijama u austrijskoj prestonici, kada je Visoka tehnička škola 1922. imenovala nekolicinu velikana, među kojima i Nikolu Teslu, za dodelu počasnog doktorata na otvaranju Elektrotehničkog instituta. U svojim „Uspomenama” i drugim spisima on ne navodi da je prisustvovao svečanom uručenju, na koje se Nikola Tesla depešom ljubazno zahvalio, jer je verovatno bio na nekom gradilištu u inostranstvu.

Ali, pogledajte to neobično poklapanje: Nikola Tesla bio je prvi Srbin s počasnim doktoratom, a Milutin Milanković prvi Srbin s doktoratom iz tehničkih nauka u toj visokoškolskoj bečkoj ustanovi!

Milutin Milanković je, prema kazivanju Mirka Kutlače, gledao u Beču jednu od tri u to vreme najslavnije glumice sveta, Saru Bernar, čije je brzoreko pričanje poredio s Nijagarinim slapovima, na čijim obalama je izgrađena hidrocentrala prema zamisli Nikole Tesle, s kojim je žarko želela da se upozna dok je u Parizu držao opčinjavajuća predavanja.

Na predlog nekolicine predavača Tehničkog fakulteta u Beogradu i mnogih elektroinženjera, 26. januara 1926. osnovano je društvo za širenje naučnih saznanja „Nikola Tesla”, u čijem se upravnom odboru nalazio Milutin Milanković. Iste godine u Srpskoj kraljevskoj akademiji održano je svečano zasedanje, uz prisustvo odabranih zvanica, u čast osamdesetog rođendana Nikole Tesle, a govorio je Milutin Milanković.

U vreme proslave Nikola Tesla bio je dopisni član, a 15. januara sledeće godine, u ime pet akademika, Milutin Milanković je napisao preporuku da bude izabran za redovnog člana, što je učinjeno na svečanom skupu 7. marta 1937. u Kolarčevoj zadužbini. Opet na podsticaj Milutina Milankovića, a uz podršku Slavka Bokšana, nešto docnije profesor Feliks Erenhaft iz Beča uputio je predlog Nobelovom komitetu da Nikolu Teslu ovenča najdragocenijim naučnim odličjem.

Milutin Milanković nije propustio zgodu da, pišući svoje „Spise iz istorije nauke” (izdavač Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1997), u nisku gorostasa koji su zadužili čovečanstvo ne uvrsti Nikolu Teslu: „...No da bi se ta energija, prenesena na daleko, mogla upotrebiti, potrebno ju je motorom pretvoriti u mehaničku. Prvi takav motor, pokretan naizmeničnom strujom, izumeo je naš veliki sin Nikola Tesla…”

U nadahnutom pripovedanju potanko je opisao najpresudnija naučno-tehnička dostignuća svog proslavljenog zemljaka (obojica su rođeni i izvesno vreme se školovali u Austro-Ugarskoj).

Stefan Vukašin

Komentari7
41091
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Anastasia
Hvala Politici za divan tekst o velikom Milutinu Milankoviću.
Осек је српско име
И ја сам хтео да приметим за Осек, тако се увек говорило у српском језику, до социјалистичке Југославије. Знао сам једног старијег човека из тог краја, који је увек говорио тако. Осијек је кроатизовано име тог некада очигледно српског града, и ми не морамо да и даље користим то име. Као што кажемо Бели Манастир.
branko miokovic
Milutin Milankovic je isao u gimnaziju u Oseku. Osjek je kasnije ime istog mesta. Proces menjanja imena mesta na tim prostorima se nastavlja i danas.
Tatjana
Cini mi se da je kuca u Dalju obnovljena.
Danka Vasovic
Krajnje je vreme da se obnovi kuca Milankovica u Dalju i u Beogradu bar u sklopu ETF otvori galerija posvecena ovom svetskom i srpskom naucniku. Kad kriza prodje,mozda i muzej-naucnu radionicu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja