ponedeljak, 16.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:04

Vojna industrija Srbije preporođena

Autor: Miroslav Lazanskinedelja, 08.02.2009. u 22:00
Оклопно борбено возило „Лазар“

U vreme kada se privreda Srbije suočava sa svetskom ekonomskom krizom i kada je politika očuvanja dogovorenih poslova, a samim tim i očuvanja radnih mesta, zapravo, uslov kakvog-takvog socijalnog mira, vojna industrija Srbije beleži velike uspehe. U stvari, ona bi mogla da bude taj tehnički i tehnološki zamajac koji bi zemlju povukao napred, nešto kao svojevremeno francuski program „Eureka”, koji je celokupnu francusku privredu podigao na mnogo viši nivo i izvukao zemlju iz tadašnje recesije.

Deset godina posle napada NATO-a na Jugoslaviju, „vojna industrija Srbije pravi je feniks”, konstatuju ovih dana mnogi svetski vojni listovi i stručne publikacije koje su preplavljene fotografijama novog srpskog borbenog oklopnog vozila „Lazar”, samohodnog artiljerijskog sistema „Nora-B/52” i školskog klipnog aviona „Lasta-95”. Neki listovi podsećaju, većina ipak prećutkuje, da je 1999. godine za vreme agresije NATO-a na Jugoslaviju vojna industrija Srbije bila teško bombardovana i oštećena, da su neke fabrike poput pančevačke „Utve” bile bombardovane već prve noći, da su sve fabrike vojne industrije, osim tri, doživele i preživele žestoke vazdušne napade. Fabrika „Prva petoletka” u Trsteniku nije gađana jer je verovatno imala prethodno već sklopljene ugovore sa nekim zapadnim firmama, „Prva iskra” u Bariču nije gađana jer bi to bi bila ekološka katastrofa za ceo Balkan, a fabrika municije „Prvi partizan” u Užicu svoje glavne pogone ima duboko ispod zemlje, pa joj NATO bombe i rakete ionako ne bi mogle ništa. Svi ostali su teško oštećeni, posebno fabrike „Krušik” u Valjevu i „Sloboda” u Čačku koje su na prethodnim tenderima za izvoz u Južnu Ameriku pobedile neke zapadne kompanije. Pa su onda godinu dana kasnije iznad „Krušika” i „Slobode” došli američki F-16 da raketama pokažu šta je to Monroova doktrina: „Amerika Amerikancima” .

Dakle, posle deset mučnih godina, uz ogromno naprezanje zaposlenih u svim tim fabrikama vojne industrije i uz pomoć Vlade Srbije, proizvodnja je potpuno obnovljena, osvojeni su novi proizvodi i nova tržišta, izvoz raste. U svemu tome, kompanija „Jugoimport SDPR” postala je integrator srpske odbrambene industrije, ali ta kompanija od 2007. ima dozvolu i za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, gde ulaže sopstveno znanje i sredstva pa je u toku realizacija sledećih sistema: samohodno artiljerijsko oruđe „Nora-B/52”, modernizovana haubica od 105 mm, minobacač od 60 mm, municija kalibra 105 mm povećanog dometa, municija kalibra 155 mm ERFB/BB, bacač granata BGJ 40, minobacački balistički računar KIS M07/M07-G, školski klipni avion „Lasta-95”, borbeno oklopno vozilo „Lazar”, prsluk zaštitni balistički i prsluk taktički, višenamenski raketni sistem velikog dometa „Alas”... Može se slobodno reći da je „Jugoimport SDPR” preporodio srpsku vojnu industriju, i da je nastavio razvoj domaćih vojnih projekata čak i u vreme kada su neki političari zagovarali isključivo uvoz naoružanja i vojne opreme iz inostranstva. Otuda ovih dana i pohvale „Jugoimportu SDPR” u inostranoj vojnoj štampi, a vozilo „Lazar” na svim je sajtovima kuće „Džejns”.

Kakav je izvozni devizni efekat srpske vojne industrije? Osim posla sa Irakom, vrednog oko 235 miliona dolara, u izgledu je i novi veliki posao oko prodaje borbenog oklopnog vozila „Lazar” Iraku. U okviru prvog posla Irak je već kupio 20 školskih aviona „Lasta-95”, diskretno najavljujući da bi taj broj mogao biti i veći. Irak kupuje i nove srpske minobacače i municiju, a budući da je bivša SFRJ gradila i pogone za proizvodnju i remont iračke artiljerije, to su oni naše „stare mušterije”. Osim toga, upravo je artiljerija brend srpske vojne industrije, što dokazuje i izvoz samohodnog artiljerijskog sistema „Nora-B/52” u Mjanmar, a sada i u jednu afričku zemlju. Dobiti posao u Africi prodajom dalekometnog samohodnog artiljerijskog oruđa, u konkurenciji sa vojnom industrijom Francuske, Izraela, Švedske i posebno Južnoafričke Republike, koja inače pravi najbolje topove u svetu, to je zaista uspeh vredan svakog čestitanja.

Jedno vreme mislilo se da je naša jedina izvozna šansa zdrava hrana. Ajvar, rakija i tome slično. Srećom, bilo je i onih koji su forsirali oporavak vojne industrije. I u tome uspeli.


Komentari70
b20f0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Grk Zorba
Smisao ulaska u Partnerstvo za Mir (tj. rat) je bio da se zaposli domaca INDUSTRIJA, pre svega proizvodjaci municije i da Srpski proizvodjaci udju u sistem nabavki NATO-a, jer su po kvalitetu i ceni konkurentniji od Turaka, Bugara i drugih. Da dobijaju podugovore, pozive za desetine hiljada tendera iz zemalja NATO pa neka se pokazu. Neka ponude dobar metak jeftiniji od Turaka i SRBIJA moze od toga da zivi sledecih 30 godina! Medjutim neko u ovoj zemlji u vrhu vlasti to NE ZELI jer bi izgubio mogucnost masnih provizija, vise voli da prodaje krs po Africi, a prica o radnim mestima. Zabole njih za radna mesta, jedino ih interesuju provizije, a toga u sistemu kao sto je NATO nema ili oni tu nemaju sta da traze. Ne treba da udjemo u NATO, ali nas nista ne sprecava da trgujemo i imamo koristi kao drzava (osim nesposobnih i korumpiranih funkcionera?). Dokle vise? Sve bi ih trebalo staviti u jedan |Lazar| zakljucati vrata i izgubiti kljuc!
Ljuba
Vojna industrija ce istinski biti preporodjena samo kada razvije ono sto joj je trebalo da se istinski odbrani od NATO, kao moderne radare, rakete i protivvazdusnu odbranu uopste. To je stoga sto je to ono sto svet istinski hoce i zeli da kupi. Uzgred, to zahteva znanje elektronike, elektromagnetike, materijala i matematike(za sofisticiranu obradu podataka od radara)sto je sve dobro za nasu nauku. Nazalost nema drzavne mudrosti da finansira dugogodisnji razvojni program, da se osvoje sve komponente, mada koliko je meni poznato, strucnjaka imamo, ne mnogo ali dovoljno.Pri tom, mudrost i svetska praksa nalazu, da se razvoj vodi u najmanje dve konkuretne grupe, kako bi se obe "stimulisale" - jedna drzavna a druga privatni kapital. Kladim se da bi za dve godine imali proizvode koji se mogu prodati za daleko vece pare i lakse nego nekakva oklopljena borna kola( ne da ih potcenjujem ali kad dodje dotle da ih koristite, racunajte da ste rat vec izgubili-sa nekim velikim). Uz to Srbija bi imala i politicki adut, da je u stanju da proda oruzje "kriznim" podrucijima ako joj se ne izadje u susret.Da Srbija ima neki efikasan raketni protivavionski sistem koji moze da proda, vec bi odavno bila "integrisana" a mozda i to Kosovo ne bi bilo to sto je.
Goran Veljković
Gospodine Lazanski, očigledno ste zaboravili šta ste pisali o mogućnosti da se Kuvajtu prodaju modernizovani tenkovi M-84, počeli sa cifrom od 300 miliona dolara, došli do 150 pa se to završilo sa time da se sada i Hrvati spominju kao ozbiljan partner da urade to što nismo mi. A počelo je „privatnom inicijativom“ SDPR-a, čak bez učešća VTI-a, i sve ovo oko „Lazara“ mnogo liči na tu situaciju. Sada je međutim doba „tranzicije“ i tržišnih zakona pa je SDPR ovlašćen da proizvodi, i onda bez stida i gospodin Miloradović može da se isprsi kao „konstruktor“ Lazara, a VTI može da se uračuna kao „ispomoć“ glavnima. SDPR ima dodir sa mogućim kupcima a VTI ih nema, otuda sada može da otima i krade posao VTI-u. Da dobro ste pročitali, Lazar je više krađa od VTI-a nego bilo šta drugo. Tamo gde je organizacija kakva treba da je, SDPR ne bi bio nikakav integrator već bi imao zadatak da u kontaktu sa kupcima a uz tehničku podršku VTI-a nalazi poslove za VTI i naše fabrike namenske. To je najjeftinija organizacija i tako rade firme koje na tržištu prave pare, nema tu velike nauke. Oni isti koje ste kritikovali u ranijim tekstovima su se potrudili da naprave papazjaniju od firmi koje se bave naoružanjem, tako da se praktično jedna grupa ljudi koja se bavi naoružanjem podelila na više firmi i radi zasebno umesto da budu u jednoj organizaciji i IZVOZE! Taj učinak je daleko štetočinskiji jer će dugoročno unazaditi naše potencijale i nastup na trećim tržištima. Sve je to daleko od dobre namere i organizacije, ali šta se radi da se to eliminiše i negativni efekti otklone, i da li u tome i Šutanovac treba da učestvuje? Ne zaboravite da je i Davinić podržavao Lastu, ali je i pravio afere sa satelitom i pancirom o kojima ste pisali. Tačno je da Šutanovac podržava Lastu, ali sam siguran da ga ne brine ni najmanje zašto i koliko projekat kasni, kao i materijalo-tehnička osnova tima koji u VTI-u radi na tom projektu. Niti zašto naši ljudi iz dijaspore ne rade na G-4 već i taj projekt kasni.
Miroljub Jovanović
Posle pročitanog, ovog značajnog kratkog teksta, razmišljao sam da li da dajem komentar. Posebno zato što sam jedan od onih koji je pomogao opstanak projekta LASTA, a decenijama sam radio za vazduhoplovnu industriju. Blo bi korisno upoznati javnost da smo, serijski proizvodili dva tipa gasoturbinskih motora po licencama ROLLS-ROYCE i TURBOMECA, što sam lićno vodio. Stečena znanja, i činjenica da su ključni kapaciteti vazduhoplovne industrije locirani na području Beograda, nameću ideju o iskorišćenju postojećih pogodnosti. Formiranje stručnih timova, uz ukljućivanje nezaposlenih kapaciteta donosi isplatiljive razvojne projekte “sa malim investicijama”, uz brzo vraćanje uloženog. Prirodni gas, je ekološko gorivo za pogon energetskih podstrojenja, koje omogućava minimiziranje troškova proizvednje jedinice energije. Zato sam i pokrenuo projekat MEK (prvi domaći Mobilni Ekološki Kogenerator sa pogonom na gas) jer smo u stanju da ga potpuno samostalno realizujemo. Za MEK sam na takmičenju INOVACIJA 2008 dobio nagradu. Realizacija MEK zahteva promišljenost, dobru organizaciju i finasijsku podršku koja će obezbediti Iskorišćenje tehnoloških znanja, radi ekonomskog i tehnološkog napretka društva. Energetika je najznačajna, jer obezbeđuje zaradu zbog izvoza i uštedu zbog nepotrebnog uvoza. Danas su «neproizvodni sistemi» (poslovne zgrade, trgovinski centri, skladišta, hladnjače, hoteli, sportske hale, bazeni...) veliki potrošači i idealni korisnici kogenerativne energije (istovremena potreba za električnom i toplotnom energijom). Poslednji je trenutak da pokrenemo konkretne razvojne programe, efikasno povežemo finansijere, korisnike i dokazane stručnjake, na zajedničkom poslu ostvarivanja Strategije razvoja energetike Srbije do 2015, međutim za to je neophodano i adekvatano informisanje preko medija. Rado bih sa autorom stupio u kontakt i razmenio ideje o iskorišćenju potencijala našeg vazduhoplovstva. Miroljub Jovanović 063-8223865 Udruženje inženjera vazduhop
Bakiju
"Prva iskra" je nekoliko puta i u vreme mira doživela da joj pogoni lete u vazduh. Što bi je onda NATO dodatno rušio? I što bi vas gađali kada ste sve "one stvari" lepo i na vreme ispustili u obližnju reku. I o tome ni reči sve ove godine.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja