petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:21

Selo Petrovčić – spor život na rubu prestonice

Autor: D. Bukvićutorak, 10.02.2009. u 23:59
Сремско село у општини Сурчин (Фото Д. Урошевић)

Pojedini meštani Petrovčića, sremskog sela u opštini Surčin, tvrde da je Beograd „velika hobotnica koja pipcima pripija mlade iz okolnih mesta”. Ako je tako, onda se jedan od pipaka završava upravo ovde, jer se po izlasku iz Petrovčića, idući na sever, stupa na tlo Vojvodine, u atar opštine Pećinci. Poslednje područje gde je pozivni broj 011 živne samo dva puta godišnje – početkom jula, o Ivandanu, krsnoj slavi sela, i krajem avgusta za vreme tradicionalnog pesničkog festivala „Stihovi pod vedrim nebom”.

Tih dana, u dvorištu seoske crkve, pesnici recituju pesme o običajima i životu ljudi u Sremu. „Krivac” za postojanje jedinog kulturnog događaja u Petrovčiću je Radivoje Prokopljević, po struci agronom, po vokaciji poeta. Čika Proka, kako ga zovu, član je Udruženja književnika Srbije, a iza sebe ima pet zbirki pesama. On je ujedno najzanimljivija pojava u ovom mestu, gde je oko 2.000 žitelja, mahom starijih poljoprivrednika, uronjeno u kolotečinu sumornog života i još sumornijeg pejzaža.

Na svakih nekoliko zaparloženih, pa i napuštenih kuća, koje izgledaju kao da se ovde do juče ratovalo, izdiže se pokoja blistava i velelepna građevina, čije dvorište čuvaju mermerni kič lavići nasađeni na ogradu. Tu i tamo protutnji autobus GSP-a označen sa tri cifre, a vozni park ispred kuća više je nego skroman. Sivilo asfalta, ali i neba po tmurnom danu, samo pojačava jednolični utisak pejzaža u Petrovčiću, mestu gde, kako kaže Zoran Đak, vremešni zemljoradnik, „od Drugog svetskog rata kafana nije mogla da opstane”. „Najmlađi” poljoprivrednik u selu ima 46 godina. Mlađi od njega nisu zainteresovani za zemljoradnju. Đak sopstvenim primerom ilustruje da to ne treba da čudi.

– Imam traktor star 31 godinu, bez kabine, u kome radim i po suncu i po kiši. Nezaštićen, po hladnom vremenu često zaradim bolove i prehladu. Kako onda sinu da objasnim da ide mojim stopama, ako vidi da mu otac leži u krevetu posle svakog oranja – pita se Đak.

Pre nego što se suoče sa dilemom – otići u nesigurnu potragu za radnim mestom u gradu, ili ostati u selu i baviti se podjednako nesigurnom poljoprivredom – mladi su od detinjstva primorani na seljakanje. Kada završe četvrti razred, osnovno školovanje nastavljaju u susednom Bečmenu, gde se nalazi odeljenje viših razreda osmoletke „Dušan Vukasović Diogen”. Milutin Vujadinović, profesor, kaže da ime škole potiče od lokalnog partizanskog borca. Nadimak Diogen, koji je pre njega nosio antički filozof, poznat kao doživotni stanovnik bureta, Vukasović je zaradio zato što je, veli profa, bio pametan.

Bečmen je, istini za volju, bar malo zanimljiviji od Petrovčića. Od 19. veka ovo mesto masovno su pohodili Bavarci, koji su pred kraj Drugog svetskog rata „zbrisali” u tajnosti. U njihove kuće uselili su se kolonisti iz unutrašnjosti Srbije. Bečmen je danas duplo brojniji od Petrovčića, a ova dva sela nekada su spajali dudovi, za koje jedan meštanin veli da su bili tako veliki, da „dvojica nisu mogla da obuhvate jedno stablo”. Pre rata, svaka kuća imala je vinograd. Za zabavu, osim lovačkog društva i poneke kafane, tu je i fudbalski klub „Šumadinac” – i to usred Srema! Ponuda zanimljivih sadržaja, skromna, ali daleko brojnija od one u Petrovčiću, Bečmen čini „odskočnom daskom” za mlade iz Petrovčića. Sledeća stanica na njihovom životnom putu najčešće je Beograd.

– Iz moje generacije u selu su ostale samo dve-tri devojke. Ostale su se poudavale u Bečmenu ili Beogradu. Selo će biti sve manje, koliko god da se neko potrudi da nam pomogne. Ostaće samo nekoliko jakih poljoprivrednika koji imaju uslove za veću proizvodnju – kaže Igor Ilić (24), predsednik Mesne zajednice Petrovčić.

Na ulazu u zgradu gde radi zatičemo zanimljiv prizor – tik uz stepenište postavljena je platforma za osobe koje se kreću uz pomoć invalidskih kolica, kakve se ne sreću u mnogim prestoničkim poslovnim zdanjima, u koja tako rado hrle Petrovčani.


Komentari7
de78e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dosljakinja
Spor život je onima koji ne izbijaju iz sela i očekuju da im sve padne sa neba. Beograd nije daleko, pa ko voli nek' izvoli!
Vladimir Zivanovic
Pa nek drzava uzme da podeli placeve mladim parovima ili nek nekako podstakne. Ja bi rado menjao gradski zivot za seoski. Delili su izbeglicama a ja koji sam rodjeni Beogradjan i moji iz BG-a zivim kao podstanar jer sam se ozenio i necu zajednicu...NAPOMENA: Ne izazivam mrznju prema izbeglicama i oni su se jadni napatili i treba da dobiju. vec je drzava kriva! Zivi bili svi!
zdravko manojlović
malo selo mali ljudi, al velikog srca. pozdrav od zdravka iz republike srpske DOBOJA
zdravko manojlović
malo selo mali ljudi, al velikog srca. pozdrav od zdravka iz republike srpske DOBOJA
MARKO MATIC
moje selo lepse od pariza>>>>ali najveci problem je sto mi mlad nemamo gde da izlazimo kod nas u selu>>

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja