nedelja, 22.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:39

Nikud bez kompasa

Autor: N. T.ponedeljak, 23.02.2009. u 22:00

Otkriće kompasa (busola, magnetska igla) olakšalo je putovanje, jer mornari nisu više morali da se drže obale i zvezda, nego su se smelo otiskivali i na morsku pučinu, zbog čega su i otkrivene nepoznate zemlje.

Pre dve hiljade godina Kinezi su već imali primitivan kompas: komad prirodnog magnetnog kamena obrađen u obliku kašike i postavljen na kamenu ploču glatke površine, gde se uvek okretao tako da njegova „ručica” pokazuje na jug (zato što je širi deo „kašike” privlačen magnetskom severu). Oblik kašike je izabran da predstavlja konstelaciju sazvežđa Veliki medved – kao što je dobro poznato, dve zvezde levo od ove konstelacije u istoj su liniji sa Severnjačom, glavnim astronomskim saveznikom moreplovaca. Ova sprava čudnog oblika pod imenom sinan pominje se u jednoj knjizi iz oko 80. godine, sa drugim referencama koje verovatno datiraju od 4. veka pre naše ere.

Veza sa žadom je ovde značajna. Magnetni kamen je čvrst materijal – iako ne toliko koliko neke vrste žada – pa je izrada magnetne „kašike”, kao i veoma uglačane kamene ploče, zahtevala veliku veštinu. Ovo ukazuje na to da su kompas izumeli zanatlije drevne Kine koji su obrađivali žad.

Budući da je većina drevne nauke neraskidivo povezana sa okultnim, ne iznenađuje što Kinezi sledeći veliki napredak u tehnologiji kompasa pripisuju čarobnjacima. Jedan rad, koji je 1906. napisao Šen Kua, najveći od srednjovekovnih kineskih naučnika, opisuje kako „čarobnjaci natrljaju vrh igle magnetskim kamenom, čime se osposobi da pokazuje na jug”.

Još u 2. veku Kinezisu znali da se ravni magnet postavlja u smeru sever–jug i da se tako postavljen može okretati. To njegovo svojstvo su kineski pomorci koristili za orijentaciju na moru. Prvi kompas napravili su upravo Kinezi u 11. veku, dok se u Evropi koristi od 12. veka. Kompas je dobio naziv prema italijanskoj reči compasso – šestar.

Dakle, Kinezi su prvi znali za magnetnu iglu, a u Evropu su je doneli Arapi. Dugo se smatralo da je Flavio Đoja iz Đenove (živeo je oko 1300. godine) izmislio busolu. Kako se ni danas ne zna ko se dosetio da magnetnu iglu postavi u kutiju, moguće je da je to učinio baš on. Inače, reč busola vodi poreklo od latinske reči buxula koja znači kutija od šimširovog drveta.

Ipak, otkriću kompasa prethodili su vekovi. Naime, Grcisu blizu grada Magnezija pronašli crni mineral koji privlači komade gvožđa i nazvali ga magnetit. Smatra se da je to privlačenje prvi zapazio Tales.

Prvi poznati primer primene magneta bio je pokušaj egipatskog arhitekte Kinokrata.

Magnetni kompas ima lagani magnet, najčešće u obliku igle, koji se može slobodno kretati oko vertikalne ose pokazujući smer magnetnih polova Zemlje. Ali, takav uređaj nije sasvim pouzdan zbog promenjivih odnosa magnetnih i geografskih meridijana.

Međutim, danas postoji više vrsta kompasa: radio-kompas, solarni, astrokompas…


Komentari0
48018
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja