utorak, 21.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43

ISTOČNO PITANjE

Autor: Nebojša Katićponedeljak, 23.02.2009. u 22:00

Finansijski sistemi država centralne i istočne Evrope u velikoj su krizi i to više nije tajna. Mudis (Moody’s Investors Service), jedna od vodećih agencija za procenu finansijskih rizika, upozorila je prošle nedelje da će sniziti rejting banaka koje posluju na ovim tržištima.

Vest je izazvala veliku nervozu i odmah dovela do pada cena akcija zapadnih banaka koje posluju u regionu. Loš signal je stigao i sa deviznog tržišta, gde je evro počeo da gubi vrednost u odnosu na konkurentske valute. To je bio znak da su problemi na Istoku dovoljno veliki da mogu opasno ugroziti ionako krhke finansijske sisteme zemalja zapadne Evrope. Riziku su pogotovo izložene države poput Austrije, Švedske, Grčke, Italije, delom i Nemačke, čije banke dominiraju u tranzicionim zemljama.

Poslednja kriza pokazala je da agencije za procenu rizika beznadežno kasne za događajima. Mudis je svoje upozorenje mogao objaviti i koji mesec, možda i koju godinu ranije. Problem je bio vidljiv odavno i nije bilo dileme da je veliki broj tranzicionih zemalja na stranputici.

Kriza ovih zemalja će se produbljivati, a spisak ugroženih će biti sve duži. Proizvodnja, zaposlenost i prihodi će padati, kreditne obaveze će rasti, a broj građana i kompanija koji neće moći da vraćaju dugove postaće sve veći.

Po rečima Hoakina Almunija, komesara Evropske unije za ekonomska i monetarna pitanja, na listi najugroženijih zemalja se u ovom trenutku nalaze Rumunija, Ukrajina, Hrvatska i Srbija. Ogromni problemi Mađarske i Letonije stara su tema.

U nešto boljoj situaciji za sada su Češka i Poljska, ali se i njihova pozicija može promeniti veoma brzo. Od valutne krize, ali samo od nje, zaštićene su Slovenija i Slovačka koje su članice evrozone. Tek kada kriza bude okončana, biće jasnije da li je uvođenje evra tako nesporno dobar potez, kako to danas izgleda.

Suština „Istočne krize” svugde je slična. Ceo region je izvršio potpunu liberalizaciju finansijskih tokova, a svoju finansijsku sudbinu prepustio je stranim bankama. Obilje deviza dovelo je do precenjivanja kurseva lokalnih valuta i do veštačkog povećavanja kupovne moći. To je ohrabrivalo građane i preduzeća da se nekontrolisano zadužuju u jeftinoj stranoj valuti, verujući da je takva ekonomska politika dugoročno održiva. Životni standard je fiktivno rastao, ali „na dug”. Kupovalo se sve i svašta, pogotovo automobili, ili se ulagalo u nekretnine i tako stimulisao rast cena koje su se odvojile od razuma.

Više od 1.500 milijardi dolara kredita slilo se u centralnu i istočnu Evropu i dugovi ovih država su spektakularno povećani. Kod zemalja koje su (Poljska ili Mađarska npr.) početkom devedesetih imale visok nivo spoljnog duga, zaduženje je dodatno povećano više od sedam puta. Države, koje su u tranziciju ušle na nižem nivou dugovanja (Rumunija ili Ukrajina npr.), danas duguju preko trideset puta više. Kada je priliv kredita stao, a time i ponuda deviza, lokalne valute su se sunovratile i to je ubrzalo dužničku krizu.

A do juče sve je bilo idealno i svi su bili zadovoljni. Višak štednje građana zapadne Evrope se u vidu kredita prelivao na Istok. Ne samo da su banke preko visokih kamata sjajno zarađivale, već je istočnoevropski dužnik svojim trošenjem stimulisao i proizvodnju industrijske robe u zemljama zapadne Evrope.

Poput Srbije, najveći broj tranzicionih zemalja dobar deo kredita je proćerdao, ostao sa ranjivom ekonomijom, i sa ogromnim teretom dugova raspoređenih na privredu, građane i budžete. U krizi koja traje, dugovi će dodatno porasti. Neko vreme će se održavati iluzija kako će se dugovi vratiti, a onda će početi njihov reprogram, otpisivanje i uknjižavanje gubitaka.

Sada je ključno pitanje: ko će sanirati bankarski sistem regiona. Jedno moguće rešenje je da to učine države čije su banke krizu neposredno i kreirale. Teret sanacije banaka tada bi pao na poreske obveznike zapadne Evrope. Apetit za takvu vrstu intervencije je mali, a sredstva na raspolaganju su još manja.

Druga mogućnost je da se sanacija banaka, manje ili više direktno, prevali na države istočne Evrope, koje su nerazumnom ekonomskom politikom dozvolile ovaj dramatični rasplet. Konačno, novac od kredita su potrošili građani i privreda ovog regiona. U tom scenariju, istočna Evropa će biti stimulisana da se dodatno zadužuje kod MMF-a i ostalih međunarodnih organizacija.

Ako se ostvari ovaj drugi scenario, istočna Evropa će decenijama grcati u dugovima. Ogromna sredstava će odlaziti na otplatu kredita, pa će malo ostajati za ulaganja u razvoj, a za socijalna davanja još manje. Istočna Evropa će nastaviti da zaostaje, gubeći ekonomsku bitku na velikoj globalnoj sceni.

Tranzicione zemlje će morati da nauče da za put u bolju budućnost nema prečica, pogotovo ne kreditnih, da kapitalizam po sebi ne pruža zaštitu od loše ekonomske politike, a da demokratija ne sprečava političke i ine gluposti.

finansijski konsultant


Komentari51
fc39a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

MisaRakic
Zaista dobar tekst. G-dine Katiću zamolio bih Vas da u nekom od narednih vaših komentara analizirate i skorašnji intervju g-dina Ante Markovića. Unapred zahvalan!
Mishab
Katicevi komentari dobro slikaju problem ali uzroci sadasnje ekonomske krize, (i ne samo srednje-evropskih, vec i razvijenih evropskih zemalja), ostaje vidjen pretezno voluntaristicki: mi smo pogresili, oni su prevideli itd. ... Ali, na zalost, problem je mnogo slozeniji i zahteva duboku restrukturaciju zapadnog tipa ekonomske masine gde mocni, bas zato sto su nadmocni, guse slabije i prouzrokuju krize. I kako to? Jednostavno zato sto mocni dodaju ekonomski neefikasne produkte (hiljade tipova kompjutera, automobila, elektricnih masina itd.) gde se ulazu milijarde u tehnologiji i u reklame i gde se na kraju gubi i isparava realna trzisna vrednost; a i sopstvene akcije na berzi. Drugi problem je nezaposlenost: danas se sve vise upotrebljava elektronika za milione radnih mesta (u transportu, tele-komunikacijama, industriji - na primer, gde nam je prodavac licno prodavao paket za letovanje a sada ga prodaje kompjuter svakome ko zna sifru). I najopasnije je to sto sada drzava zeli da trosi novac platisa poreza da bi se ponovo otvorila radna mesta tamo gde ekonomski a ni socijano nisu opravdana! S druge strane u prosveti i skolstvu, u zdravstvu, u brizi za decu, bolesne i stare osobe postoje milioni radnih mesta koje bi se otvorili ako bi se ekonomija reorganizovala racionalno.
симонида
Г-дине Катићу како Ви коментаришете г-дина Ђелића да Србији не прети опасност од новог задужења у милијардама? Ја лично мислим да је то за СРБИЈУ суноврат из којег се нећемо извадити!
james bond
Mozda GosnKaticu da o izlasku iz krize pocnete sa objasnjenjem privremene nacionalizacije bankarskog sistema a u slucaju Srbije o njegovoj ponovnoj izgradnji.Ovde pricu pocnu od kraja kako to znaci brisanje kapitala ulagaca u common stocks banaka mada nisu sasma sigurni a ne o nacionalizaciji kao posljedici hazardne igre banaka i nedostatka kapitala u kom slucaju drzava ulazi da dokapitalizuje banke odrzi likvidnost i spasi od bankrota cijeli sistem.Kao na pr. vijest o nacionalizaciji je oborla stockove na Wall St umjeto da velu da je vijest o nacionalizaciji znak da banke vec nemaju dovoljno kapitala iz cega slijedi da treba prodavat a ne kupovat dok se jos moze jer su common stocks banaka vec izbrisani...
Гоца Технолошки вишак
Добро је да сте ово објаснили, сада ће мало да дану душом ови што су узели кредите, када буду видели шта све може држава да уради да им олакша задужење. Хвала господине Катићу, лакуноћ.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja