sreda, 12.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 03.03.2009. u 22:00

Raskinuti spregu kriminala, politike, privrede i pravosuđa

Председник Тадић наскупу економиста на Копаонику (Фото С. Лазаревић)

Srbija će biti u ozbiljnom problemu ako nastavimo da trošimo ono što nismo zaradili; država će svoje veće rashode od prihoda pokriti zaduženjem države na inostranom finansijskom tržištu i od pomoći Evropske unije; ekonomska kriza neće uticati na smanjivanje plata i penzija; država će obezbediti još 40 milijardi dinara da pomogne bankama da se izbore sa očekivanim novim talasom udara ekonomske krize.

To bi, u najkraćem, bile poruke državnih zvaničnika upućene javnosti i poslovnim krugovima iz „Sunčane doline” na Kopaoniku sa tradicionalnog savetovanja ekonomista, ove godine specijalno brendiranog kao „srpski Davos”. U odnosu na originalni svetski skup održan nedavno u švajcarskim Alpima, kopaonički „Davos” odisao je umirujuće optimističkom porukom da vlada drži konce u svojim rukama i krizu pod kontrolom, a otvoren je prikazivanjem dokumentarnog filma o Velikoj depresiji (1929–33) i pesmom Džona Lenona „Imagine”.  

Istina, tu idilu narušio je predsednik Srbije Boris Tadić ocenom da je u ovoj godini neophodno napraviti „veliki rez” i da je ekonomska situacija u Srbiji teška. – Niko nema prava da se ponaša kao što se ponašao u prethodnim godinama – rekao je Tadić na Kopaoniku, na Biznis forumu o uticaju svetske ekonomske krize na Srbiju. Tadić je kazao da mora da se „razvrgne veza između kriminala, politike, privrede i pravosuđa” da bi Srbija imala šansu za bolju budućnost, ali da to nije garancija za bolju budućnost. – Garancija je u društvenim reformama. Mi trošimo više nego što zarađujemo. Danas takva potrošnja može biti doprinos našoj destrukciji – ocenio je predsednik Srbije.

Tadić je ocenio da je ekonomska stvarnost u Srbiji veoma teška i da „nije nimalo različita od stvarnosti u razvijenim zemljama”. – Predstavnici krupnog kapitala neće moći da zarađuju kao do sada, mala i srednja preduzeća neće moći da dobijaju kredite kao do sada, niti građani mogu da se ponašaju kao do sada – dodao je on.

Predsednik je rekao i da će ove godine siromašni osetiti „veliki nalet krize”.

Premijer Mirko Cvetković je na istom skupu najavio novi paket mera za pomoć privredi i građanima za prevladavanje posledica ekonomske krize, koji bi mogao biti u primeni za mesec dana. Te mere, kako je rekao, neće podrazumevati znatnu finansijsku podršku iz budžeta, jer za to ne postoji mogućnost, ali će ići u pravcu rasterećenja privrede.

Po rečima Cvetkovića, država je spremna da sa 40 milijardi dinara garancija pomogne bankama da se izbore sa očekivanim novim talasom udara ekonomske krize zbog nelikvidnosti privrede. – Očekujemo talas pritiska na banke kao posledicu nemogućnosti privrede da servisira svoje obaveze (vraća kredite). Pojaviće se stečajni postupci gde banke neće moći da naplate svoja potraživanja – kazao je on na Biznis forumu na Kopaoniku.

Premijer je najavio da će 15. ili 16. marta početi pregovori sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o pretvaranju postojećeg aranžmana iz predostrožnosti u „klasičan stendbaj aranžman”. Tim aranžmanom će, prema rečima Cvetkovića, ranije predviđeni budžetski deficit Srbije u 2009. godini, sa 1,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti povećan za jedan ili više procentnih poena. On je objasnio da će se budžetski deficit najvećim delom pokrivati zaduženjem države na inostranom finansijskom tržištu, zatim finansijskom pomoći Evropske unije i prihodima od privatizacije, koji će biti znatno manji nego prethodne godine, bez obzira na prihode od 400 miliona evra od prodaje Naftne industrije Srbije. – Nema bojazni da će novi krediti imati za posledicu prezaduženost zemlje – rekao je Cvetković i dodao da je trenutno učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu oko 27 odsto.

U pregovorima sa MMF-om vlada će, kako je dodao, tražiti da se ne smanje ulaganja u infrastrukturu jer se „ulaganjem u budućnost, a na kratak rok, obezbeđuju nova radna mesta i tražnja za nizom proizvoda”. – Ta ulaganja će biti u Koridor 10, Koridor 7, lokalnu i ruralnu infrastrukturu, socijalne stanove i modernizaciju javnih preduzeća – dodao je premijer.

Cilj mera koje je Vlada Srbije preduzela za ublažavanje posledica ekonomske krize jeste, kako je naglasio, da se poveća proizvodnja i tražnja domaće robe i za te podsticaje su iz budžeta obezbeđena sredstva u iznosu od 2,2 odsto BDP-a, što je znatno više nego u zemljama u okruženju.

Cvetković je rekao da zbog smanjenja budžetskih prihoda, usled smanjenog uvoza i po tom osnovu naplate carina i poreza na dodatu vrednost, za sada ne postoji mogućnost da se smanji stopa PDV-a.

A potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić smatra da bi Srbija u 2009. godini trebalo da vodi ekspanzivnu fiskalnu i umereno restriktivnu monetarnu politiku. On tvrdi da bi uz to trebalo povećati deficit budžeta na tri odsto bruto domaćeg proizvoda. – Nema govora o smanjivanju plata i penzija – naglasio je Dinkić, ali je dodao i da u dužem vremenskom roku ne bi trebalo da bude povećavanja penzija.

U uslovima krize, kazao je ministar ekonomije, nema mesta povećanju poreskog opterećenja i ocenio je da Srbija ne bi smela da podiže stopu poreza na dodatu vrednost. On je naglasio da postoji prostor da se smanji referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije, koja trenutno iznosi 16,5 odsto.

Dinkić je kazao da Srbija neće ući u recesiju, ali da će biti teško da se ona izbegne.

Ministar ekonomije je predložio da premijer Srbije pokrene regionalnu inicijativu pre zasedanja grupe G 20 i da zajedno sa državama regiona uputi zahtev da se reprogramiraju obaveze privatnog sektora. Dinkić je kazao da se prošle godine privatni sektor Srbije zadužio sedam milijardi dolara. On je izrazio uverenje da će privreda od Vlade Srbije tražiti pomoć kada stignu na naplatu krediti iz inostranstva.

Dve najveće banke u Srbiji Inteza i Komercijalna, dodao je Dinkić, do sada su primile zahteve za 90 miliona evra kredita za likvidnost iz programa mera vlade za umanjenje efekata svetske krize. – Paket podrške za likvidnost biće potrošen u naredna tri do četiri meseca – ocenio je ministar.

Dinkić je istakao da bi kroz nastavak kreditiranja privrede, sprečavanje dužničke krize privatnog sektora reprogramom dugova i malo ekspanzivniju fiskalnu politiku Srbija mogla da izbegne recesiju.

Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović izjavila je da su nominalni prihodi budžeta Srbije u prva dva meseca ove godine za pet odsto manji nego u istom periodu 2008. godine. Ona je na Biznis forumu rekla da je to smanjenje veće od planiranog pada koji je bio predviđen zbog uticaja svetske ekonomske krize, ali nije precizirala koliki su bili prihodi budžeta tokom januara i februara ove godine. Ministarka je kazala i da su rashodi budžeta tokom prva dva meseca veći nego u istom periodu prošle godine, zbog prenesenog efekta.

Neke od mogućnosti za povećanje prihoda budžeta su, kako je navela ministarka finansija, povećanje poreskih stopa, porast naplate poreza, povećanje naknada za eksploataciju domaće sirove nafte, ali još nije precizirano da li će neke od tih mogućnosti biti iskorišćene.

U. E. R. i agencije

-----------------------------------------------------------

Zajednički regionalni odgovor

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je da zemlje jugoistočne Evrope treba da osmisle mere za borbu protiv krize, vodeći računa pre svega o svojim interesima. – Ja sam naučio i vidim da veliki svet i velike zemlje gledaju sami sebe. Ne osvrću se ili se minimalno osvrću prema nama. Zato naše mere moraju da budu efikasne, brze i samo naše – rekao je Dodik. Dodik je ocenio da „krivci” za ekonomsku krizu nisu u regionu jugoistočne Evrope i da je kriza nastala na drugom mestu, „a nama isporučena kao nešto čime treba da se bavimo”. – Možemo biti krivci ako ne preduzmemo dovoljno efikasne mere koje će samo za nas biti odbrana od te globalne krize – kazao je on.

-----------------------------------------------------------

Bolji smo od suseda

Vranje – Potpredsednik vlade zadužen za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je da je Srbija svetsku ekonomsku krizu dočekala sa uređenijim budžetom i bankarskim sistemom od susednih zemalja. – Naš najveći cilj u ovoj godini jeste očuvanje privrednih potencijala i solidarnost, da ne bi došlo do dodatnog raslojavanja društva i do pojave novih siromašnih slojeva – kazao je Đelić u razgovoru sa vranjskim privrednicima.

Predstavnici malih i srednjih preduzeća zatražili su od potpredsednika Vlade Srbije i da se produže rokovi za otplatu kredita, ali i da se revidiraju početne cene preduzeća koja nisu privatizovana, a koja i danas imaju istu cenu kao kada je počeo proces privatizacije, iako se s vremenom njihova vrednost smanjila.

-----------------------------------------------------------

Skupština a ne Kopaonik

Biznis forum o uticaju svetske ekonomske krize na privredu Srbije trebalo je da bude održan u Skupštini Srbije a ne na Kopaoniku, ocenila je Dubravka Filipovski, portparol Nove Srbije. – U Narodnoj skupštini Republike Srbije mora se raspravljati o ekonomskoj krizi i o sistemskim merama koje nisu donete, jer je to najviši zakonodavni dom ove države – rekla je ona na konferenciji za novinare.

Po rečima portparola Nove Srbije, Srbija se bez odlaganja mora okrenuti razvoju konkurentnosti privrede i proizvodnje, hitno osnovati interventni fond za pomoć privredi, izdvojiti više subvencija za poljoprivredu i omogućiti stabilnost dinara.

-----------------------------------------------------------

Bankarski sistem stabilan

Udruženje banaka Srbije saopštilo je da je srpski bankarski sistem stabilan i dobro kapitalizovan.

Kako se navodi u saopštenju, u srpskim medijima je objavljeno više tekstova u kojima su iznete neistine s ciljem da se naruši ugled Rajfajzen banke, a time se nanosi šteta celom bankarskom sistemu. „Objavljivanje ovakvih tekstova je jasan pokušaj unošenja nemira među klijente Rajfajzen banke, ali se indirektno mogu dezinformisati i klijenti drugih banaka, čime se nanosi znatna šteta celom bankarskom sistemu, a indirektno i privrednom sistemu u Srbiji”, dodaje se u saopštenju.

-----------------------------------------------------------

Susret s Lukašenkom

Predsednik i potpredsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković i Mlađan Dinkić razgovarali su na Kopaoniku sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom.

(/slika2)Predsednik Lukašenko izjavio je da je sa srpskim zvaničnicima razgovarao o ekonomskoj i političkoj saradnji Minska i Beograda. „Zadovoljan sam što sam ovde, s bliskim ljudima. Naš cilj s vašim predsednikom biće da stvorimo uslove za plodnu ekonomsku i političku saradnju”, rekao je Lukašenko pre sastanka sa srpskim zvaničnicima.

Premijer Mirko Cvetković najavio je da će državno-privredna delegacija Srbije krajem marta otputovati u Belorusiju da bi potpisala sporazum o slobodnoj trgovini.

-----------------------------------------------------------

Agonija na Berzi

Novo posrnuće repernih indeksa i novi dosadašnji minimumi obeležili su još jednu trgovinu na Beogradskoj berzi – Beleks15 je pao 1,2 odsto, na 413,13 poena, a opšti Belekslajn 0,9 odsto, na 939,74 indeksna poena.

Indeks najlikvidnijih srpskih akcija tokom poslovanja je zabeležio i novi najniži nivo do sada od 410,22 poena.

Promet iz 239 transakcija vredeo je 62,88 miliona dinara (669.800 evra) od čega su tri četvrtine ostvarene u trgovini akcijama.

Učešće stranih investitora bilo je 47 odsto u ukupnoj i 56,55 u trgovini akcijama, pri čemu u kupovini akcija malo više od 40, a u prodaji gotovo 73 odsto.

Komentari98
342d5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

uloga vojske (DB)
Trebalo bi da vojska (DB) izvrsi popis imovine tajkuna, tako da u slucaju da oni pobegnu iz Srbije, ne odnesu kapital, ciji nedostatak bi ugrozio bezbednost drzave!
raskinuti spregu...
Sta je bilo sa aferom "Luka Beograd"?
Borko
„српски Давос” ?! dovoljno je da se procita samo naziv tog skupa i sve je manje-vise jasno. Zar cak niste us tanju da usvojite nekakav domaci naziv vec bezrezervno kopirate i plagirate sto je inace odlican pokazatelj niskog nivoa svesti tzv. "elite" sto se potom putem medija prenosi i na narod. Ako ne vodis brigu i zanemarujes svoje onda nisi sposoban niti kadar da postignes vrednosti i standard za koje se kao zalazu ovi politicari ali to je naravno samo suplja retorika i demagogija u cilju politickog opstanka i odrzavanja pozicija na vlasti. Ako niste znali svi uspesni narodi cene i svoju kulturu, jezik, tradiciju a pocinje se od naizgled vrlo "banalnih" stvari kao sto je briga o jeziku a ne postavljanjem spomenika Rokiju Balboi, Samanti Foks... i najzad najnovijem "Srpskom Davosu". Ipak, hvala dragom Bogu sto jos nisu poceli menjati imena planina. Pretpostavljam da bi Kopaonik postao "Srpski GarmisPartenkirhen"
Гојко Бура
Ко много троши? Дали уопште има да се троши? Велики је број грађана у Србији који и немају шта да троше сем за хлеба и дажбине које мора да плати па макар и да не једе. И ко ту онда много троши сем уних што су у политици, а који су се домогли материјалних добара преко политике.Јер им је друштвени ангажман или бављењем политиком донело личну корист, где су обезбедили све своје за дужи период. И шта сад, да причамо политичке бајке, које у овом времену немају места. А сдруге стране то је само изговор за све промашаје који су учињени у овој Србији.
Anchi
@pragmatist Srpske vlasti su predale bankarski sitem na milost i nemilost nekolicini evropskih zemalja, pa koliko vidim, niko se ne buni. I ne samo da se niko ne buni nego nase vlasti smisljaju kako da pomognu "tudjim" bankama, cak i po cenu prekomernog zaduzivanja.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja