petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48

Ludnica 2

Autor: Džordž Petrović, Australijačetvrtak, 05.03.2009. u 22:00
(Фото: mike wade@sxc.hu)

Fabrika još nije prodata a kada će ne znamo. To nam je juče rekao direktor za vreme redovne mesečne proslave rođendana zaposlenih. Dao je svakome po parče torte a picu smo sami uzimali. Ponovio je ono što nam je rekao prošlog meseca na istoj takvoj proslavi rođendana.

U mom kalendaru pod prvim aprilom stoji “DAJ OTKAZ”. Odavno spremam govor za taj dan. Datum sam pomerao toliko puta da više ne verujem da će se ikada desiti (mada se svakodnevno pitam dokle će organizam moći da izdrži sav taj stres).

Kada sam pre dve godine dobio ovaj posao sve je izgledalo idealno:
dvadeset minuta od kuće, besplatan parking, novi laptop, plaćeni internet i mobilni telefon za ličnu upotrebu, dodatak za pozive posle radnog vremena, dnevnica velika kao cela penzija u Srbiji. Uostalom, tako je kod svih velikih korporacija.

A onda dolazi realnost: na poslu se ne zna ko šta radi, ni ko kome odgovara. Posao mora da se završi na vreme iako zavisi od onih na koje nemate nikakav uticaj. Dokumentacija ne postoji. Kompjuteri su zakrčeni đubretom koje niko ne čisti godinama, već se samo dodaje novi prostor za ubacivanje podataka. Problemi se zataškavaju a tragovi brišu. Radnici ne umeju da rade posao, a kada sarađujete sa njima to ne smete da pokažete (hodanje “po jajima”, kako oni kažu).(/slika2)
Dok ovo kucam, ujutru uz kafu, stiže Majkl. Nosi sa sobom laptop i torbu sa ručkom. Zakasnio je pola sata ali to niko ne gleda. On je emigrant iz Rusije, bivši matematičar koji je radio na fakultetima, tamo i ovde, dok nije prešao kod nas zbog veće plate. Malo priča te me podseća na mog profesora matematike iz gimnazije. Međutim, kada priča to je kratko i precizno - suprotno od njih. Čini mi se da se sa Majklom razumem čak i kada ćutimo, mada nisam siguran da je Rus. Jednom mi je objasnio da u Lenjinovom Politbirou nisu svi bili Jevreji. Tu sam stao sa daljim pitanjima, plašeći se da ne rasturi moju iluziju o „pravoslavnom bratu“ (mada smo po mentalitetu slični, čak i ako nije ono što bih ja hteo).

Koleginica Pina ima “kilažu” za dve devoke njenog uzrasta. Omiljene su joj torte sa šlagom. Stalno kupuje barbike na ebay-u. Voli kada je zovem “Barbie”. Dobri smo drugari pa se trudim da to “Barbie” kažem iskreno, jer njoj puno znači. Nisu ljudi u kancelariji bez osećanja, samo ih sistem tera da se tako ponašaju. Zna se o čemu sme da se razgovara: o vremenu, fudbalu, o tome kako ste proveli vikend, o kamatama, a oni “važniji” pričaju i o akcijama. Razgovori o deci i porodici su “neuobičajeni”, što je lep način da se kaže da su “zabranjeni”.

Ovo pisanje mi je postalo kao ona rupa u bajci o caru Trajanu. Supruga je ranije volela da čuje “novosti” iz kancelarije ali ni njoj više nije interesantno - sve je kao u lošoj latino seriji. Jeste uživo, ali nije više zanimljivo.

Ostanite na vezi za nastavak priče. Napisaću, ako sutra ne dobijem ili sam dam otkaz. 

(nastavlja se...)


Komentari16
46f39
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ella
Hi Geoge, Da li ti to radis u mojoj firmi? Ocigledno ne ali sve isto. Pozdravi, iz Kanade
samo moje misljenje
Stres mozes smanjiti ako na tu sitaciju gledas sa vise razumevanja, prakticnosti, i mozda humora. Za pocetak, promeni lozinku na svom kompjuteru u nesto pozitivnije. Nije bas pametno i zdravo poceti dan sa takvom reci. A to zacrtavanje dana kad ces dati otkaz je bas goli amaterizam. Da li je u to planiranje usla i obaveza da do tada nadjes bolji posao? Ti si jos amater i bez veceg iskustva, pa ti takvi show efekti gode dusi, onako kao sto pijanici godi jos jedna casa rakije. Gledaj od cega se zivi i oceni realno situaciju na trzistu rada i svoje stvarne sposobnosti. U tvojoj situaciji, a pogotovu u ovo vreme, otkaz se ne daje. Ko je tu stvarno lud? Bilo bi stvarno ludo da firma propada a da se ljudi normalno ponasaju. To bi licilo na onu srpsku izreku, "Selo gori, a baba se ceslja". I u najboljim vremenima, velike korporativne firme izgledaju kao ludnice onima koji tako vole da ih vide. Za lozinku, probaj "hvalabogu", ili "lepdandanas" ili tako nesto. Ili probaj "SNAFU" (Situacion Normal, All Fooled up). Korporativna Amerika vec bar jedan vek posluje sa ovom lozinkom i nije joj bilo do sada lose, a nadam se da ce i ovo proci. Zasto bi tebi bilo lose? Mi koji smo ziveli u komunizmu, nekako smo pogresno razumeli da kapitalizam funkcionise kao svajcarski sat, da svako radi koristan posao i da je za to placen. Daleko je to od istine. Ako budes srecan i stignes do penzije, zakljucices da ni deset procenata tvog rada nije uopste trebalo da se radi. I to samo ako si radio neki stvarno koristan posao. Meni ne izgleda da ti je u firmi uopste lose. Zato mislim da treba da sedis tamo dokle god mozes. Pravi stresovi pocinju kad si bez posla i kad trazis posao, a ne mozes da ga nadjes. Good luck.
bodo
Ajd molim vas, svugde je haos, jedino sto se u Srbiji zna ko je na cemu.
serpeniivs
пишите и даље!!! и немојте давати отказ!!! можда би стрес могао да се смањи кад би човек променио угао гледања на ствари, и почео да сам себи изгледа као да је у некој позоришној представи, на бини... то су невероватне ствари, и мало ко хоће да верује да заиста тако јесте, као у неком лошем филму где се сви правимо да смо рет батлери... руку на срце, мање је оних фирми које имају иоле "нормалан" "пресек" "људског ресурса"... пишите и даље!!!
Danijela
Dragi Dzordz, tekstovi koje ste napisali verno prikazuju napetosti recesije. Htela bih da vas posavetujem da ne dajete otkaz. Iz jednostavnog razloga sto time gubite neke prednosti koje proisticu iz situacije u kojoj ste se nasli. Ako vam po zakonu pripada "redundancy pay" onda pustite da vas proglase "redundant", pretpostavljam da ako ste duze od dve godine u firmi imate pravo na to. Prvo procitajte radni zakon. Ukoliko vam po zakonu ne pripada redundancy pay, trazite intenzivno novi posao i kad ga dobijete dajte otkaz bez nekih zescih govorancija, nego sve upakovano i lepo, jer nikad se ne zna i uvek je dobro da ostanete sa tim ljudima u lepih odnosima, makar oni sa vase strane bili povrsni, i obavezno pre nego sto odete trazite pismenu referencu da vas nahvali, trebace vam. Jos jedna stvar, uvek je bolje traziti novi posao iz pozicije kada ste zaposleni, jer to vam daje prednosti u pregovaranju za platu. Inace situacije u firmama mogu da budu i mnogo gore nego sto se vama tamo desava... Sto se tice rada, tako je u vecini kompanija, i nemojte puno da se opterecujete. A u vezi barbike, trebalo bi da pocnu da proizvode malo punije modele...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja