ponedeljak, 20.11.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:36

Može li bez turcizama

Autor: Mirjana Marinkovićsubota, 07.03.2009. u 22:00

Veliki broj turskih reči koje su i danas u živoj upotrebi dokazuje da je turski uticao na srpski više nego ijedan drugi jezik. Iako se u prošlosti upotrebljavao daleko veći broj turcizama (više od osam hiljada), oni su se zadržali i danas u mnogim oblastima života.

Najveći broj turcizama koji imamo odnosi se na predmete i pojmove iz svakodnevnog života, kao što su: graditeljstvo (direk, japija, kapija, ćeramida, odžak), pokućstvo (sanduk, merdevine, ćilim, furuna), odeća i obuća (čarape, čizme, šalvare, papuče), jela i pića (sarma, burek, pilav, ćevapčići, čaj, rakija, kafa, baklava, tulumba), posuđe (ćasa, testija, džezva, fildžan, bakrač, đevđir). Ogroman je broj raznih reči i izraza vezanih za ljude, međuljudske odnose i apstraktne pojmove kao što su: dušmanin, ortak, ortakluk, javašluk, komšiluk, baksuzluk, sevdah, dert, jogunica, inat, sokak, ćorsokak). Pojedine reči su poprimile znatno drukčije značenje od izvornog – jatak (izvorno znači „krevet”, „postelja”), kod nas ima značenje onoga ko pomaže i skriva hajduke i odmetnike; sijaset (izvorno „politika”), u srpskom jeziku često u upotrebi u značenju „mnogo”, „veliki broj” („sijaset stvari”).

Za mnoge reči danas nemamo adekvatnih srpskih ekvivalenata i ne osećamo ih stranim: jastuk, jorgan, kafa, kafana, kašika, rakija, čarapa, para, boja, pekmez, kajmak, sarma, čardak, kapija, baksuz, kula, komšija... Turcizmi su se u velikom broju slučajeva pokazali kao osnova za izvođenje novih reči shodno prirodi i pravilima srpskog jezika. Niko ne nosi „smećarac”, već isključivo „đubretarac” (đubre je turska reč!).

Najproduktivniji turski nastavci odomaćeni u srpskom jeziku su –lija, -džija i -luk. Nastavak -lija označava lice koje dolazi ili pripada nekom mestu. U srpskom, međutim, taj nastavak se dodaje i na srpske reči tvoreći tako izvedenice: nov – novajlija, dug – dugajlija. Turski sufiks -džija upotrebljava se za izvođenje imenica koje označavaju nosioce zanimanja ili zvanja: badavadžija (besposličar), miraždžija (naslednik), sajdžija (časovničar), inadžija, tobdžija. Međutim, kog je porekla reč provodadžija, provodadžika? Turski nastavak -luk tvori ogroman broj imenica najčešće apstraktnog značenja: kuluk, ortakluk, javašluk. Šta ćemo, međutim, sa rečima poput tvrdičluka, cicijašluka, bezobrazluka? Turski sufiksi do te mere su postali „naši” da se dodaju srpskim rečima, pa i rečima relativno novim u jeziku.

Može li se zamisliti Andrićeva Na Drini ćuprija bez turcizama – jedan se nalazi i u samom naslovu?

Turski nazivi neobično dobro pristaju pojedinim lokalitetima ili gradskim četvrtima – Topčider (tobdžijska dolina), Dorćol (raskršće), Bulbulder (slavujeva urvina), Karaburma (crni greben), Demir-kapija (gvozdena vrata), Ćuprija.

Kako bi vam zvučala čuvena pesma Emina Alekse Šantića ako bismo je lišili turskih reči i zamenili srpskim (onde gde je to moguće) i da li bi to i dalje bila pesma?

U svakom je stihu najmanje jedan turcizam!

Zaključak koji se iz svega iznetog može izvesti jeste da su turcizmi i dalje stvarnost i sudbina srpskog jezika, kako govornog tako i pisanog. Oni i dalje srpskom jeziku daju draž, specifičnu toplinu, patinu i leksičku raznovrsnost ničim ne narušavajući njegovu normu. Bez turcizama, srpski jezik bi bio lišen sebi svojstvenih istočnjačkih čari.

Docent na Filološkom fakultetu u Beogradu


Komentari33
b6288
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Иван Миладиновић
Непознавање ствари и свој језика, ни старословенског односно српскословенског језика где постоје све речи. Јорган-покривач Кашика-ложица Чарапа-наногица Капија-Двери Баксузлук-тврдичење ..али ви сте доцент...!?
NATALIJA KARIĆ SLIJEPČEVIĆ
Koliko znam današnji Turci su potomci osmanlija i još starijih naroda koji su došli na Maloazisko poluostrvo i zatekli islam. Njihova prvobitna vera je ALEVIBELKTAŠI, što će da znači da nisu Jevreji-monoteisti već su bili mnogobošci čiji je vrhovni bog bio BEL ili BAL. Samim tim treba ići u daleku prošlpst i pratiti velike seobe naroda sa istoka na zapad. Koliko znam Turci su nastojali da iz svoga jezika izbace persiske reči i našli su se u velikome problemu, kako se sporazumeti. Tokom više milenijuma dolazilo je do mešanja raznih plemena te je veoma teško govoriti o poreklu jezika. Jedino treba pogledati koren reči , mada i tu je teško se snaći. Jezik je nešto živo i u stalnom je menjanju i previranju. Ono što je važno RAZUMETI SE, A ODAKLE ŠTA DOLAZI JE NEVAŽNO. Monoteizam nije nešto novo, ali je borba između politeista i monoteista veoma stara bitka, što je u krajnjoj liniji besmisleno. SUJEVERJE JE NEZNANJE, MONOTEIZAM JE VEROVANJE, A POLITEIZAM JE RAZUMEVANJE NEBA I ZEMLJE.
Darko Ciganović
Politeizam je nerazumjevanje da neko ko te voli može da te kazni za tvoje, tj. opšte dobro. Ne moramo ići sve do Aristotela da bi ovo shvatili. Primjer da roditelj nekad pucne svoje rođeno dijete je samo jedan iz našeg svakodnevnog života. Ali, nije zgored podsjetiti se malo i istorije religije ako želimo uistinu shvatiti ovaj fenomen. Sjetimo se tako boga, odnosno božice Mitre i šta nosi u desnoj a šta u lijevoj ruci. Da li znamo zašto se zabranjivalo pisanje lijevom rukom; zašto se smatralo da je ona od đavola? Zašto kod nas bog prašta, a ne kažnjava? Đavo je zadužen za taj dio posla. Jesmo li mi stvarno monoteisti kao što nam se priča? Monoteizam će definitivno da vlada, svidjelo se to nama ili ne, a svi mi što imamo neku varijantu boga i đavola ćemo stalno da služimo iz jednog prostog razloga - mi ne prihvatamo grešku i njenu posljedicu kaznu kao sastavni dio procesa učenja pa zato i imamo endemsku neobrazovanost, odnosno inat, koja će nam zasigurno doći glave. Knjige, braćo moja..
Preporučujem 0
tin barisic
Eh,Gorane,Gorane pises same budalastine,da Hrvati cistije govore Srpski, nego sami Srbi...koliko ja znam ti ne koristis npr.rijeci zlica ili nogomet,zasto,jednostavno, zato sto u Srpskom jeziku, te rijeci ne postoje ,stoga kako mozes tvrditi da ja pricam Srpskim jezikom,kad vidim da i ne pisemo istim pismom.....Nekako stjecem dojam da je tebe vise sramota, sto koristis neke rijeci iz Turske,ali ako nemas svoje nije lose i tudje i za kraj zapamti, da se ne pise kako se cita.....pozdrav...
Горан Зајић
Па нису све речи баш турцизми. Има речи из Арапског језика који су дошли преко Турака у Српски језик. А има и грчких речи као филџан, за који сви мисле да је турска реч а нема никакве везе са њима, већ чисто грчка. Има још таквих речи. У Српски језик је највише убачено туђица за време Цара Душана из грчког језика. Тада је све почело, а са турцима се наставило. И наравно сада нова елита убаца свакакве туђице из различитих језика. Хрвати чистије говоре Српски језик нрего сами Срби.
Радгост Коритник
Погрешан закључак, врло шпогрешан. Ако се раније правила грешка(Вукове реформе) па су избачене сербско-словенкске речи, а остављени турцизми, сада то може да се иправи , убацивањем словеносербских речи(једноставних) у Правописне Речнике, понудити народу , подсетити нас. Није истина за речи ракија(није турска а користи се на балкану) , и нарочито за "КАФА", која потиче са другог континента и уопште није турског порекла, побогу!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Tema nedelje / Putevi i stranputice srpskog jezika
Putevi i stranputice srpskog jezika
Putevi i stranputice srpskog jezika
Putevi i stranputice srpskog jezika
Putevi i stranputice srpskog jezika
Putevi i stranputice srpskog jezika

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja