utorak, 17.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52

Prenosive tapete

Autor: D. D.ponedeljak, 09.03.2009. u 22:00
Тапете су често биле инспирисане мотивима из Кине

Da bi ulepšali zidove svojih domova, drevni Kinezi su još dve stotine godina pre naše ere lepili na njih providan papir napravljen od pirinčane slame, koji je predstavljao preteču tapeta. Za nastanak tapeta kakve znamo danas takođe su zaslužni Kinezi, u čijoj je zemlji napravljen i prvi list hartije.

Bogataši su vekovima hladne zidove svojih zamkova oblagali tapiserijama i drvenim rezbarijama, a prve zidne obloge od hartije nastale su u Evropi, 1481. godine. Tada je francuski kralj Luj XI naredio da se rukom oslika 50 svitaka hartije. Za taj posao bio je zadužen slikar Žan Bordišon. Pošto se kralj često selio iz jednog u drugi zamak, njegove tapete sa anđelima naslikanim na plavoj pozadini bile su prenosive: sa donje strane su obložene platnom i uokvirene, pa su vešane na zidove isto kao umetničke slike.

Najstariji sačuvani primerak tapeta u Evropi pronađen je u Kembridžu i nastao je 1509. godine. Na njemu su prikazani plodovi nara, otisnuti na poleđini proglasa koji je izdao Henri VIII.

Prve tapete mogli su da priušte samo imućni ljudi. Za njihovo pravljenje trebalo je uložiti mnogo truda, pa su zbog toga bile skupe. Hartija je u početku pravljena u blokovima, na koje su motivi otiskivani pomoću drvenih pečata ili šablona, a svaku boju trebalo je posebno naneti. Zatim je lepljenjem spajana u duge trake i namotavana na kalemove. Luj XVI je 1778. godine izdao dekret kojim je propisao da rolna tapeta mora biti dugačka približno deset i po metara.

Tek sredinom 19. veka, sa pronalaskom mašina koje su mogle da naprave dugačke, takozvane beskrajne papirne trake, ali i mašina sa bakarnim valjcima koji su štampali dezene u više boja, tapete su postale dostupne i slojevima stanovništva sa skromnijim primanjima. U 19. veku promenio se i način proizvodnje hartije, pa je papir, umesto od kuvanog platna, počeo da se pravi od drvene pulpe.

Dvadesete godine prošlog veka bile su zlatno doba tapeta. Cena im je toliko opala da je početkom 20. veka ostalo svedočanstvo da je u Americi bilo jeftinije zidove obložiti tapetama nego ih obojiti. Posle Drugog svetskog rata, sa pronalaskom novih materijala, napravljene su i prve plastificirane zidne obloge, koje su mogle da se peru i bile su otpornije na cepanje.

U eri modernizma i minimalizma tapete su gotovo zaboravljene, da bi se danas, sa pojavom novih materijala i savremenih tehnika štampanja, ponovo vratile na zidove domova širom sveta, omogućavajući brzu i jeftinu transformaciju životnog prostora.


Komentari0
b6060
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja