sreda, 22.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:24

ZIMSKA BAJKA NA KOPAONIKU

Autor: Nebojša Katićponedeljak, 09.03.2009. u 22:00

Na upravo završenom Biznis forumu Kopaonik 2009. nastavljena je praksa neusaglašenog nastupa ekonomskih zvaničnika, pa je svako obećavao ili govorio za svoj groš. Vlada još uvek nema koherentnu i realističnu stabilizacionu politiku i još uvek nije u stanju da jasno definiše prioritete.

Na osnovu svega što se čulo, čini se da su učesnici skupa precenili realnu mogućnost države da u ovoj krizi ozbiljnije interveniše. Srbija ima lošu kombinaciju dvojnog deficita – budžetskog i platnobilansnog, i zato nema svojih sredstava kojima se može suprotstaviti krizi. Novac se mora pozajmiti od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), pa će ta institucija, a ne vlada Srbije, imati ključnu ulogu u oblikovanju buduće ekonomske politike. Izgleda da su tu činjenicu na Kopaoniku svi prevideli.

Za koju nedelju domaći ekonomski zvaničnici će pred strogim MMF-om polagati test realnosti svojih ekonomskih želja. Pod njegovim pritiskom i pod pritiskom ekonomske stvarnosti, vlada će biti prisiljena da primeni surovi paket novih mera. U kakav god celofan budu upakovane, te mere će dovesti do novog, realnog pada i privatne i javne potrošnje. Neće proteći puno vremena da bi se videlo koliko su obećanja o očuvanju standarda, radnih mesta, plata ili penzija itd. tek puka iluzija.

Srbija nije imala izbora i morala je tražiti pomoć MMF-a. Uprkos tome, vlada bi svoje kreditne apetite nadalje morala ograničiti. Na Kopaoniku je ponovljena pogrešna i opasna teza po kojoj država ima prostora za zaduživanje, budući da je njen dug manji od 30 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Zaduženost države se iskazuje sabiranjem duga privatnog i državnog sektora, i taj zbir se stavlja u odnos prema BDP-u. Ovde je reč o mehanizmu spojenih sudova, pa visina deviznog duga privatnog sektora ograničava visinu kredita koje država može uzeti. Kreditni rejting Srbije je u decembru snižen prvenstveno zbog previsokog duga privatnog sektora. Niska zaduženost države nije pomogla rejtingu Srbije. Sniženje rejtinga znači da će i država sve teže dolaziti do inostranih kredita, a ako ih dobije – kamate će biti paprene.

Važno je da vlada već sada definiše i saopšti okvir novog zaduženja koji se ne bi smeo probiti, bez obzira na ekonomska kretanja. Bio bi to jasan signal da Srbija, koja je prokockala prošlost, ne namerava da prokocka i budućnost. Olako prenošenje dužničke štafete nije samo nemoralno i neodgovorno, već je i ekonomski pogubno. Sve što država danas pozajmi, sutra će morati da vrati na teret potrošnje i, još gore, na teret budućih investicija i zaposlenosti.

Ostaje tračak nade da će se nešto sredstava obezbediti za (godinama) najavljivane investicije u energetiku, infrastrukturu i poljoprivredu. Nažalost, ova vrsta nužnih i zakasnelih ulaganja se sporo realizuje i ne daje brze „antikrizne“ rezultate. U traženju brzih i olakih rešenja, i u klimi opšteg oportunizma, od ovakvih investicija se najlakše odustaje.

Domaća kriza se ne može savladati bezbolnim ili malo bolnim merama. Kriza će trajati sve dok se njeni unutrašnji uzroci ne otklone, a u ovom trenutku to je prezaduženost privrede. Tek kada se dugovi privrede svedu na razumnu meru, finansijski sistem se može konsolidovati. Taj proces podrazumeva da i banke kreditori, i preduzeća i njihovi vlasnici, kroz program restrukturiranja preuzmu teret gubitaka i očiste svoje nerealne bilanse. Nažalost, veliki broj preduzeća će otići u stečaj, ali takav epilog je neminovan i država tu ne može pomoći. Interes Srbije je da taj proces otpočne što pre. U finalnoj fazi tog procesa, država će morati da učestvuje i da pomogne sanaciju finansijskog sistema koji će biti žestoko uzdrman. Mere koje su do sada preduzete ne vode ka tome.

Trošenje novca na subvencionisanje kamatnih stopa, kako se to danas radi, samo odlaže proces konsolidacije. Vlada bi morala jasno reći da neće na sebe preuzeti gubitke privatnog sektora. Država nema mandat (sve i da ima dovoljno sredstava) da subvencioniše privatne banke i privatna preduzeća i time na sebe (i poreske obveznike) indirektno prevaljuje njihove gubitke. Ako to ipak želi da uradi, vlada se mora vratiti u parlament i za takvu politiku tražiti saglasnost. Uz to, država ima obavezu prema javnim preduzećima čija nelikvidnost dodatno ugrožava stabilnost finansijskog sistema.

Bilo bi dobro da vlada ove realnosti saopšti što pre i da prisili privredu i banke da se sa njima suoče. Bilo bi u najmanju ruku neukusno da istinu o stvarnom stanju srpske ekonomije javnost ponovo saznaje od misije MMF-a.

finansijski konsultant


Komentari40
8abb4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

De Mi
Postovani gospodine Katic, da li smo mi pred Argentinskim scenarijem? prica se da je pao uvoz za 40%, izvoz za 20%, proizvodnja za 2%, a nas budzet je vec planiran na -1,75%, a uz rast GDP-ja od 3,5%. Uz ovakvu dosadasnju tendenciju daj Boze da GDP bude samo -10% na kraju godine. Budzet je planiran na 103,5%GDP-ja, a GDP ce biti na 90%. Pa ovo je katastrofa. A ako krenemo da smanjujemo potrosnju, preko plata i penzija, to ce dovesti do daljeg pada GDP-ja. Trgovinski lanci su poceli da pojedinim radnicima da smanjuju za 1 dan nedelju i naravno da smanjuju platu, uz postojecu od oko 20.000din na negde 16.000din (neto). Pa to ce dovesti do daljeg pada GDP-ja, a i prihoda u budzet... to moze da dovede do daljeg pada likvidnosti privrede... sta znam sta sve moze. Nema vise sta da se proda, a uz krizu tesko da moze da dodje i neka investicija, znaci nema para, nema deviza, a pominje se da ove godine treba da dodje 3-4-5milijardi evra na naplatu.... Argentina 2001g je bila sama u krizi, pa je bilo para da prezivi, a danas svima trebaju pare. Puca budzet, puca kurs, privreda ima problem sa likvidnoscu, sta ce biti sa bankama? Ja sam ozbiljno zabrinut, da li panicim nepotrebno?
Пера Ложач
Шта више додати...
@Za Anastasiju
Da poverioci, bar kad se misli na MMF, kamatama zarade mnogo vise se vrlo retko desava, mada sirotinja koja pozajmljuje tako nesto voli da veruje. Da je to istina ne bi sve drzave kao Srbija tako zurile da uzmu kredit od MMF-a. U stvari, niko ne veruje da ce stvarno otplatiti te kredite. Posle nekog vremena oni se otpisuju.
Небојша Катић
За Милоша Бобића – Ваша питања у вези са енергетиком су веома важна, али су превише специјалистичка. Моје познавање енергетске области није довољно да на Ваша питања одговорим, а не би било коректно да дајем уопштене одговоре. Хвала на коментару.
Гоца Технолошки вишак
Најмрскије ми је када у неку државу дође неко са стране да се меша и наређује како држава мора да се води и које мере да се предузму, све то могу и наши економисти да одраде, него они се заклањају иза онога што ће рећи ММФ, узму новац са како Ви кажете огромним каматама и као оно "види руке, види руке, ми са тим ништа немамо". Тако када су нас отпуштали из војске, верујте да смо мислили да тако мора да буде да би држава брзо стала на ноге и да ми припомогнемо томе, да смо ми знали да то наређује неки енглез, ми никада не бисмо прихватили мирно те отказе. Боље је да изађе неко и каже "Ми морамо то, то, то и то, ситуација је таква и таква" а не да нам одређују они шта да радимо, па макар и још горе то било што би нам они рекли. Господине Катићу, највише ми се свиђа четврти пасус одоздо, када би ме ико питао, али ме нико не пита. Резиме: Нека наши кажу тачно шта нас чека поштено и одговорно, тврдим да би смо све лакше поднели и да би смо имали и надаље поверења у њих, са лагањем губи се поверење.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja