sreda, 21.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 16.03.2009. u 22:00 Stanko Stojiljković

Drugi put među Srbima

Јејл Пат

Jejl Pat liči na dobroćudnog američkog pustolova, čak i na francuskog musketara u odmaklim godinama. Ma koliko da ste pronicljivi, ni u snu ne biste u tom naočitom muškarcu (63), sede brade i poduže prosede kose, prepoznali izvanrednog univerzitetskog nastavnika (sada na Univerzitetu Ostin) i vrhunskog svetskog naučnika, jednog od najblistavijih umova u računarskim naukama.

Ovenčan Ekert-Močlijevom nagradom, odličjem ravnom nobelovskom u ostalim naukama, drugi put stiže među Srbe; prvi boravak (1997, na savetovanju JU INFO) iskoristio je, pored ostalog, da nauči kako se igra naše kolo „čačak”. (Neka druga učio je sedamdesetih u Severnoj Karolini i San Francisku).

– Ali najviše volim „čačak”, znate kolo sa 3-2-1 koraka koje smo igrali na Brezovici? – seća se svojeg prvog boravka. (Potpisanom novinaru je veoma drago što ga je podučavao). Početkom aprila, na velikoj svetkovini povodom dva stoleća postojanja, Univerzitet u Beogradu dodeliće mu počasni doktorat.

U čemu je suština doprinosa za koji ste dobili Ekert-Močlijevu nagradu?

Nikad ne možete biti sigurni zbog čega je žiri odlučio da nagradi nečija dostignuća. Navedeno je da je to za moj doprinos razvoju paralelizma na instrukcijskom nivou i superskalarnog procesora. Ako shvatim bukvalno, nagrađen sam za novu mikroarhitekturu u postizanju visokih performansi procesiranja (podloga za visoke performanse, High Performance Substrate). Drugim rečima, HPS mikroarhitektura s jedinicom za predviđanje grananja čini glavni deo primene mikroprocesora koji je u srcu svakog računara. Proširivanje mogućnosti mikroprocesora omogućava da mašina brže izvršava aplikacije.

Bilo kako bilo, mnogo ljudi je uradilo posao koji zaslužuje priznanje. Zato se moram skromno zapitati zašto je baš moj rad izdvojen za izrazitu pohvalu, a ne rad nekog drugog?

Koje su koristi od ovog doprinosa?

Pre toga su mnogi kvazi-gurui koji se bavi arhitekturom računara postavljali veštački plafon performansama kod mikroprocesora. Naš rad je pokazao da nas čeka dalek put do stvarne granice. Neposredan dokaz je to da su neke važne aplikacije mogle da se izvrše brže od tog pretpostavljenog. Važnije da smo dokazali da ne treba tako lako postavljati ograničenja ljudskoj pronicljivosti.

A gde se to može primeniti u svakodnevnom životu?
Prvo, očigledno je da računari mogu da izvršavaju zadatke verovatno dvostruko brže; sada treba jedan dan za nešto što je trajalo dva. Kudikamo je važnije to što smo pomogli da se ukoreni uverenje da je granica mnogo daleko. A to je i te kako bitno za bržu vremensku prognozu, lakše navođenje brodova, prikazivanje medicinskih podataka koji olakšavaju lekarima da spasu živote ili upravljanje automobilima pomoću računara da bi se sprečile nesreće.

Možete li nam reći čemu bi trebalo da učimo decu da bi postala kreativna kada završe studije?

Recite im da se ne obaziru na ono što je trenutno omiljeno, nego da usavršavaju osnove. Pre petnaest godina ljudi su koristili programski jezik C, što je prokrčilo put ka C++. Danas je to Java. Uskoro, možda C#. Možda će za pet godina to biti D-flat. Mnogo ste bolje pripremljeni za promene ako imate jaku osnovu, s dosta matematike, fizike, statistike...
Dakle, treba da shvate osnove, a ne da jednostavno zapamte skup jednačina. Nešto moramo i da zapamtimo, ali po meni – što manje, to bolje. Moraju biti sposobni da koriste to što nauče ako žele da budu kreativni, a pamćenje ne pomaže u tome. Duboko razumevanje je ključno za stvaranje kreativnih istraživanja.

Koliko je u svemu tome bitna matematika?

Ona je neverovatno bitna, iz nekoliko razloga. Očigledno je da obezbeđuje skup alata, što je važno čak iako ihnećete koristiti svaki dan. A još važnija jeste sposobnost zaključivanja koju usavršite učeći matematiku.

Šta treba imati na umu kada okupljate tim za naučni eksperiment ili nešto slično?

Da izaberete članove koji su pojedinačno jaki: i intelektualno, i u svojim odlukama. Ali je neophodno da svako poštuje ostale i da bude spreman da sluša isto koliko i da priča.

Dobro, a koje valja izbegavati?

Ljude koji su zaglibljeni u prošlosti i plaše se da ne uspeju. Ljude koji nikad ne slušaju, koji znaju sve ili, bar, misle da znaju. Ljude koji mnogo vremena troše na poziranje.

Šta pokreće nekoga kao što ste Vi da nastavi da istražuje posle velikih priznanja?

Čini mi se što se dugo ne gledam zadovoljno u ogledalu, a to ostavlja dosta vremena da radim ostalo. A sada ozbiljno: obuzme vas ushićenje kada dođete do nekog znanja koje izmeni svetu pogled na nešto. Zapravo, izvodeći eksperiment, dokazujući teoremu ili putujući neistraženim morima, srce vam kuca sve jače što ste bliži cilju, a kada stignete sva čula dožive krešendo koji se ne može opisati. Ne dešava se to često, ali kada se desi – poželite da se vratite po još. Istraživanje je samo deo mog profesorskog života, a predavanja su moja prava prva ljubav. Imam priliku da uđem u učionicu, da objašnjavam nešto studentima i da gledam kako im oči zasijaju kada nešto shvate. To je na prvom mestu.

Kojim putem da krenu Srbi u nauci?

Ima mnoštvo načina da se bude poseban: jedni iziskuju više, druge manje novca. Zemlja koja nema obilje istraživačkih fondova treba da se usredsredi na oblasti s malo ulaganja. Zapravo, išao bih korak dalje: ako mala zemlja može da predstavi svoju kreativnu snagu u nauci bez velikog kapitala, veća je verovatnoća da privuče zemlje s više kapitala nego kreativnih ljudi.

Koliko poznajete Elektrotehnički fakultet u Beogradu?

Znam za Elektrotehnički fakultet godinama prateći rad profesora Veljka Milutinovića, izuzetnog mentora, čiji su se brojni studenti obreli na dobrim univerzitetima širom sveta. Sećam se izvrsnog rada Milene Milenković na temu mini mernih testova (mini-benchmark). Ali i ranije je bilo vrhunskih stručnjaka: Miloš Ercegovac, profesor na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu, počeo je na Elektrotehničkom fakultetu.

Čega se sećate iz vremena prvog boravka ovde?

U martu 1997, posle uvodnog predavanja na Brezovici, posetio sam Narodni muzej i Srpsku akademiju nauka, gde su mi uručuli jubilarnu medalju „Nikola Tesla”, i svakako Elektrotehnički fakultet.

Komеntari4
cb243
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja