nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:05

Ludnica 4

Autor: Džordž Petrović, Australijapetak, 20.03.2009. u 22:00

Glavni junak je "poklekao" u prethodnoj, trećoj eizodi ovog serijala. Tačno je, u zadnje četiri godine radio sam u osam firmi i ne mogu da zamislim devetu. Nije loše da ovde kažem da je sve što sam napisao istina, jedino menjam imena. A drugi komentar "publike" je bio "opaaaa, kuća, pa nije tebi tako loše". Oni te muke, "brate", plaćaju cifrom koja ima jednu nulu i jednu četvorku (na sat, u evrima). Ne pričamo mi o parama nego o mukama. Uostalom, u Australiji kuću (ili kuće) nema samo onaj ko to neće.

Da malo objasnim: u Australiji, ako nemate stalan prihod posle 65-te (dame posle 60-te), onda dobijajate državnu penziju, a iznos je jednak za sve (ne zavisi od toga kakva su vam bila primanja dok ste radili). Međutim, generacija rođena posle drugog svetskog rata je mnogobrojna, pa kada svi oni odu u penziju, ovi mlađi neće moći da ih izdržavaju.

Da bi rešili taj problem, uveden je obavezan porez za penziju od 9%. Novac od tog poreza ide u lični poreski fond (ne daje se sadašnjim penzionerima). Međutim, sa tim porezom se krenulo 1992. pa ljudi nisu akumulirali dovoljno. Da bi ubrzali akumulaciju, država je dozvolila da pojedinci sami uplaćuju dodatna stredstva - uz poreske olakšice. Dakle, umesto da uzmete platu, vi uplatite novac u penzijski fond a na taj novac plaćate manji porez za 15-30% (grubo rečeno).

Ja sam se "upecao" na taj sistem i kada su mi u firmi, u kojoj sam radio ranije, dali otpremninu, sav novac sam uplatio u moj privatni penzijski fond. Tim novcem obično raspolažu registrovani fondovi, ali su pre nekoliko godina dozvolili da pojedinac može sam da ih investira. Mnogi koji su to uradili, opekli su se jer su uložili novac u akcije. A onda je novac počeo da nestaje (zbog finansijske krize). Sada takvi “nesrećnici” moraju da odlože odlazak u penziju dok ne “povrate” izgubljeno. Uostalom, ovaj problem imaju i oni koji su ostali u registrovanim fondovima ako nisu promenili strukturu ulaganja i “pobegli” od akcija. Državne penzije i dalje funkcionišu, mada se ne zna dokle će. Nisu velike ali od njih može da se živi (oko 1000 evra mesečno za bračni par)

I ja sam imao novac uložen u akcije, ali sam ih početkom 2008. pretvorio u gotovinu, oročio i sada sam, konačno, od tog novca kupio kuću. Ali pravilo ovde je, da kuća mora da se iznajmi, a stanari ne smeju da budu u srodstvu sa vlasnikom.....

Nego kako je izgledalo raditi u tih osam firmi. Dođeš u novu firmu a oni ne znaju šta je u stvari problem. Daju ti ključeve od svega i kažu imaš tri meseca. Onda počinje "hodanje po jajima". U jednoj firmi su me zvali na razgovor za jedan problem a onda mi dali drugi. Primetili su grešku tek posle nekoliko dana, ali su dozvolili da nastavim. Napravili su lep ručak na kraju. Bio je neki indijski restoran sa onim hlebom što ga peku na licu mesta i piletinom na žaru. Začini su bili malo jaki, ali je bilo sve sveže, onako kao kod nas kad odeš na roštilj u kafanu pored autobuske stanice. Ne, piva u flašama nije bilo, ako je to neko hteo da pita.

U fabrici lekova sam radio za korisnike u Koreji, a posao je započet u Indiji, pa su zabrljali. Prvo sam od Indijaca "izvukao" ono što je bilo dobro a onda nastavio. Radio sam i za njihov Božić. U stvari, pozvali su me na proslavu, dole u centar grada, ali kada su oni počeli da se opijaju, ja sam seo u kola, kroz tunel i natrag u kancelariju. Tih dana menjali su i erkondišn pa je temperatura bila greškom postavljena na osamnaest stepeni. Stavljao sam led pored termostata da podignem temperaturu, jer ovaj nije imao dugme za podešavanje a majstori su bili "dole u gradu".

Kad malo bolje razmislim, malopre sam vas malo slagao. Vratio bih se jedino u fabriku cigareta. Tamo sam radio petnaest godina - to je bio moj prvi posao. Lepo je bilo tih godina, fabrika jaka, para na sve strane. Plaćali su čak i aspirine koje sam kupovao deci. A onda su počele zabrane pušenja. Kompanija je polako tonula, a pritisak na radnike rastao. Oko 2000. je bilo najteže. Onaj Y2K virus je odneo mnogo živaca. Gurali su još nekoliko godina a onda su sve kompjutere preselili u Indiju. Nama su dali dobru otpremninu - polovinu onih para od kojih sam sada kupio "tu kuću".

Zvali me agenti za zapošljavanje nekoliko puta kada su ponovo tražili radnike u fabrici cigareta. A da - ono sa Indijom izgleda da nije uspelo. Ili ako je uspelo, uspelo je samo delimično - u Indiji mogu da rade samo rutinske stvari. A kada dođe to velikog s....problema onda im treba budala kao ja. Hteo bih da se vratim u fabriku cigareta da vidim lice Karoline koja mi je dala kovertu sa otpremninom. Ona je ostala, jer je u međuvremenu, postala veliki menadžer. A ja sam joj pomagao da napiše prvi program.

Zvao me agent pre dve nedelje za posao u toj fabrici cigareta. Plaćaju dvadeset evra na dan manje nego što je tvoja cena, jel pristaješ? pita me. Za njih može, rekoh. Odužilo se sa odgovorom, izgleda da Karolina ne želi da me ponovo vidi.

Eto zato sam kupio tu kuću. Popravljaću parket i sam ću da krečim. A sa stanarima ću da budem kao sa bratom. Dobro i tu ima problema, ali tu priču ću vam ispričati drugom prilikom.

Sad ostajte u zdravlju i molim nastavite sa komentarima. Oni me održavaju u životu od devet do pet.


Komentari30
35ed0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

teska odluka penzionerska
Hvala na informaciji, Dzordz. Lepo je cuti da je negde gore nego sto je to u Kanadi. Ipak, kad se uzme u obzir sve sto je svet u poslednjih sest meseci doziveo, mi u Kanadi smo mnogo dobro prosli. Nase banke ne propadaju niti traze pomoc od drzave, sto je vrlo redak slucaj za razvijenu zemlju. Problem je da je naglo povecana nezaposlenot. Kao i u Srbiji, svi glume optimizam i ubedjuju narod da je ovo stanje samo privremeno. Valjda je u opisu radnog mesta politicara da moraju biti optimisti. Sto se mene tice, nemam razloga da budem pesimist, ali sam zabrinut za sudbinu moje cerke, koja radi u uslovima sasvim drugacijim nego sto su nekad bili moji. U stvari sve pokazuje da ce i kod nas biti nesto slicno sitemu u Australiji. Njen firmin penzioni fond je slican vasem sto znaci da njegova velicina zavisi od poslovanja i od trzista. U mom slucaju moja firma (drzava) mi je garantovala skoro 2% penzije za svaku godinu na poslu, tako da je bio njihov problem kako oni investiraju novac iz penzionog fonda. I to je indeksovana penzija, sa jos nekim penzionerskim beneficijama. Vrlo komforno za danasnju situaciju, kad vecina penzionera mora svako jutro da proveri koliko ima para u penzionom fondu. Ali kad je moja cerka u pitanju, sve mi se cini da ce njena glavna penzija dolaziti sa nekog mog racuna. Mozda sam u tome pesimist, i nadam se da nece biti tako.
George Petrovic
Ako imate sopstvena primanja (od stanara, akcije, kamate, privatne penzije...) onda vam se drzavna penzija smanjuje - za svaki dolar prihoda, penzija se smanjuje za 50 centi (grubo receno). Ono sto ne treba izgubiti iz vida je de to tako danas. Penzioneri vec "kukaju" da su penzije male, a kako ce biti za pet, deset, petnaest godina, to niko ne zna. U svakom slucaju se nece biti bolje, ali gde je "dno" to niko ne zna. Zato drzava stimulise ljude da imaju svoje privatne penijske fondove, tako da oni koji koji to ne mogu da ostvare mogu da dobiju vise kada se deli drzavni "kolac".
Max Radovic
Nesto o "Penzijama" u Australiji Dobro je svima poznato da Australija ima najgori"penzioni"sistem.Penzije kao penzije ne postoje, ali zaposleni dobijaju 9-12% na platu koje ide u Superanuation Fond.Taj novac ne moze da se digne do 65, godina starosti.Taj novac se ulaze u akcije, i do sada je uvek donosio mnogo vise, sada se mnogo gubi ali niko se ne zali, jer znaju da ce na dugi period opet da donosi novac.Kada se napuni 65 sav novac moze da se podigne, da se prima mesecno, godisnje ili po izboru.Drugi nacin je za ljude koji nisu radili, i kada stignu do Starosti za penziju, dobijaju Australisku "penziju" tj socijalu.To je oko $2000 za bracni par mesecno.Ta "socijala" ne moze da se dobija na primer u Srbiji. Ima lista od jedno 15-20 zemalja gde moze.Ali moze da se izadje iz Australije tri meseca ali ne vise, jer se ukida pa mora ponovo da se trazi. Mozda $2000 izgleda mnogo ali troskovi su naprimer:stan nedeljno u predgradju$200 i tako to.
Max Radovic
Izvinjavam se Georgu, njegova racunica je tacna. "Socijalna pomoc" jeste oko $2000 mesecno.
teska odluka penzionerska
Dzordz, da li je to jedina penzija koju ces imati? Zar ne postoji drzavna penzija koju svi zaposleni moraju da uplacuju? Razumem da neces imati penziju iz firme jer si sve pare uzeo. Ko god je radio u Kanadi, posle 65 godina, pored starosne penzije, ima i drzavnu penziju (CPP) koja zavisi od godina sluzbe i velicine uplate. Starosnu penziju dobijaju svi preko 65 dodina osim onih koji imaju velika primanja, negde preko $80,000. Njima se starosna penzija prakticno ukida. Najsiromasniji koji nemaju nikakav prihod osim starosne penzije dobijaju oko $1200 mesecno, sto je kombinacija starosne penzije (oko $520) i penzionog dodatka (oko $650). Mislim da oni imaju i besplatno zdravstveno osiguranje i lekove.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja