ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 21.03.2009. u 22:00 T. Vujić

Grčka daje 100 miliona za južni krak

Милтијадис Варвициотис: пројекат завршити за три године

Grčka je spremna da sa 87 miliona evra finansira izgradnju deonicu Koridora 10 od Levosoja do Donjeg Neradovca dugačku 15,8 kilometara. Ta deonica se, inače, direktno nastavlja na deonicu Preševo–Levosoje (21 kilometar) koja se finansira iz budžeta Srbije i koja će biti završena ovog leta.

Taj predlog iznet je ubeogradskim pregovorima predstavnika Svetske banke, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, vlada Srbije i Grčke gde je postignut konačni dogovor o podeli deonica, rokovima građenja i načinu finansiranja Koridora10.

Prošlonedeljni pregovori o Koridoru 10 u Beogradu poklopili su se sa posetom Srbiji Miltijadisa Varviciotisa, zamenika ministra inostranih poslova Grčke zaduženog za pitanja međunarodnih ekonomskih odnosa.

Definisanje načina na koji će grčka strana učestvovati u izgradnji i finansiranju Koridora 10 objavio je zamenik ministra spoljnih poslova Grčke Varviciotis, posle sastanka sa resornim ministrom ekonomije i regionalnog razvoja Mlađanom Dinkićem, naglasivši da učešće velikih međunarodnih finansijskih organizacija u ovom projektu osigurava njegovo finansiranje i održivost i postavlja temelje za neposredno izvođenje. 

Zamenik ministra naveo je da će realizacija projekta početi posle raspisivanja tendera, pošto prethodno srpska strana podnese revidirani zahtev u okviru Helenik plana, iz koga se predviđa 100 miliona evra za grčko učešće u finansiranju Koridora 10. Dogovoreno je, takođe, da Grčka učestvuje u finansiranju i preostalih deonica Koridora 10, koje će sufinansirati Svetska banka i Evropska investiciona banka, dok je Varviciotis stavio akcenat na poštovanje međunarodnih propisa o javnosti pri izvođenju tendera.

Gospodin Varviciotis je u razgovoru za „Politiku” komentarisao izgradnju južnog kraka Koridora 10 i dalje planove grčkih kompanija i banaka u Srbiji, ali i dejstvo tekuće globalne krize na zemlje jugoistočne Evrope…

„Grčka se složila da sa 100 miliona evra doprinese izgradnji južne deonice Panevropskog koridora 10 u Srbiji. Ovaj projekat će dati značajan podsticaj ekonomskom razvoju naše dve zemlje, bilateralnim i privrednim vezama, takođe povezaće Srbiju sa najvećim putnim mrežama Evrope i ojačati njene veze sa Evropskom unijom. Grčka vlada podržava u potpunosti ovaj projekat. U stalnim smo konsultacijama sa zainteresovanim stranama, kako bi se u što kraćem roku okončale sve procedure da bi se za tri godine završio ovaj projekat”, naglašava Miltijadis Varviciotis.

Grčka kao vodeći strani investicioni partner Srbije, uprkos tekućoj globalnoj ekonomskoj krizi, pokazuje nesmanjeno interesovanje za dalja ulaganja. U razgovorima zvanične delegacije Grčke sa predstavnicima Vlade Srbije spominjani su projekti o obnovljivim izvorima energije, u oblasti termoenergetike, mogućoj saradnji oko gasovoda „Južni tok”, privatizaciji nekih banjsko-klimatskih lečilišta, određenim lokacijama na Dunavu pogodnim za razvoj turizma…

„Za deset godina investirano je oko 2,5 milijardi evra, na srpskom tržištu posluje preko 200 grčkih kompanija sa više od 27.000 zaposlenih. Radi neophodnog stvaranja povoljne investicione i poslovne klime, bilo bi poželjno da se eliminišu poslednji birokratski problemi, ali i da se efikasnije zaštite investicije grčkih firmi u Srbiji”, rekao je Varviciotis.

Kad je reč o tekućoj globalnoj krizi i njenom dejstvu na region jugoistočne Evrope, Varviciotis navodi: „Kratkoročno gledano, Grčka ima manje problema u odnosu na ostale zemlje članice evrozone. Radimo na izbegavanju prenošenja posledica krize na realnu ekonomiju, na posebnim projektima za najugroženije kategorije stanovništva, za mala i srednja preduzeća i za one oblasti koje su od presudnog značaja za nacionalnu privredu, kao što su turizam i pomorstvo.”

On ističe da su grčke banke u jugoistočnoj Evropi u praksi pokazale „da njihovo prisustvo u tom regionu predstavlja strateški izbor koji će one stoga zadržati i ojačati. Ni masovna otpuštanja, ni zatvaranja slavine finansiranja nisu među namerama tih banaka“, ističe zamenik ministra inostranih poslova Grčke.

Komеntari5
d06e4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radomir Velickovic
100km*2miliona/km=200miliona 200miliona eur/7 miliona gradjana=28.5 eur svaki gradjanin da 30 eura i napravimo ceo koridor 10. pa i onako cemo da dajemo 6% od plate mesecno zbog krize sto je oko 13 eura mesecno. zakljucak se sam namece. ajde onda da damo jos 30 eura jednokratno i imamo SVOJ autoput a ne da ga 50 godina koriste kojekakvi lopovi boze me sacuvaj ove zemlje.
radovan mirkovic
ja cu da pojedem svaki kilometar tog puta za koji grci daju pare ove godine. Laže se o tome vec 9 godina svake godine se slikaju sa tim grckim parama ovi nasi i ti grci. Mislim posteno recite, nije sramota.
Срђан Ђорђевић
Зашто је неопходно да се путеви граде концесијом а не државним новцем или позајмицама? Зато што тад се питање корупције и ризика своди на уговор између државе и концесионара. Ту се лепо може видети исплативост пројекта кроз сам тендер. Учешће државе у великим пројектима је неопходно је кад је ризик велики и кад је исплативост "зајемчена" у дугом периоду.
zabrinut
Te pare ce se opet ne-namenski trositi.Treba KONTROLISATI svaki evro !!!Kontrolisati tokovre novca. Gde ima meda tamo i muve dolaze.
marco montenegro
Po ovome ispada da ce 1 km auto-puta kostati 5,5 miliona eura. To je rekordna cena, kao da ce praviti put kroz Himalaje a ne kroz Srbiju. Mnogo teza deonica kroz Crnu Goru ima na najkomplikovanijim terenima nesto nizu cenu od 4 miliona eura, na manje zahtevnim brdskim predelima cena se krece oko 2miliona eura po 1km auto-puta. Stvarno kod nas nista ne moze da prodje bez pljacke. Nikad od toga nece biti, jer ovim lopovima niko ne moze nadaviti para, pa tako ni Grci nece dati nista.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja