petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:57

Da li je slobodna trgovina fer

Autor: Nebojša Katićponedeljak, 23.03.2009. u 22:00

Pod pritiskom krize i u strahu od socijalnih nemira, razvijene države intenzivno razmatraju načine kojima bi zaštitile svoje privrede. Preispitivanje koncepta slobodne trgovine počelo je znatno ranije, a kriza je samo osnažila postojeće protekcionističke zahteve. Slobodna trgovina kao da izlazi iz mode, a polako se pomalja nova kovanica – fer trgovina (fair trade).

Slobodna trgovina je čedo razvijenog sveta. Ona je omogućavala zapadnim državama da svojom robom, čija je konkurentnost počivala na superiornoj produktivnosti, neometano osvajaju svetska tržišta. Sve dok su ove zemlje dominirale globalnom ekonomskom scenom, slobodna trgovina nije imala mane.

Mane su počele da se pojavljuju kada su velike zapadne kompanije, u interesu sopstvenog profita, počele da izmeštaju proizvodnju u države sa kvalitetnom i jeftinom radnom snagom. Jeftina roba vraćala se zatim u razvijene države na radost lokalnih potrošača. Tek kasnije, potrošači razvijenog sveta počinju da primećuju kako sve teže dolaze do posla, kao i da sve više rade za sve manje para. Kroz proces globalizacije niske plate zemalja u razvoju oborile su nadnice industrijskih radnika na Zapadu.

Na drugoj strani, slobodna trgovina pružila je šansu onim državama u razvoju koje su uspele da iskoriste prednosti globalizacije i stvore sopstvenu industriju visokog kvaliteta. To se pre svega odnosi na Kinu, Indiju i zemlje jugoistočne Azije. Razvijene države nehotice su stvorile takmace sa kojima se sve teže nose.

Uprkos ozbiljnosti krize, zaokret ka protekcionizmu neće biti ni brz, ni radikalan. Međunarodna trgovina počiva na pravilima koja su godinama stvarana kroz Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) i kroz gustu mrežu bilateralnih i regionalnih trgovinskih sporazuma. Ekonomska međuzavisnost država je danas veća nego ikad, a odnosi moći uravnoteženiji.

Radikalnije uvođenje protekcionističkih mera, sve i da se uklopi u pravila STO, odmah bi naišlo na snažan odgovor – ako vi ne kupujete našu robu, mi nećemo kupovati vašu robu ili vaše vrednosne papire. Usled sistema tzv. vertikalne integracije, ogroman broj proizvoda je zbir komponenti koje se proizvode u više različitih zemalja, pa je promet poluproizvoda velika stavka u međunarodnoj trgovini. Ako se podižu carine na poluproizvode, tada se kažnjava sopstvena industrija koja te proizvode koristi. Odnosi vlasništva takođe su postali vrlo složeni – ako bi Britanija podigla carine na uvoz proizvoda iz Kine, na primer, kazna bi na kraju mogla stići britanskog vlasnika kineske fabrike.

Uvođenje novog protekcionizma zato će biti mnogo suptilnije. Biće to dugotrajni šahovski meč na više tabli, svako sa svakim. Strategija i stepen agresivnosti biće pažljivo birani i prilagođavani protivniku. Osnovne konture nove strategije pod nazivom fer trgovina već su jasno vidljive.

Promotori koncepta fer trgovine najednom počinju da brinu o ekološkom stanju planete i insistiraju da države u razvoju mnogo više ulažu u ekološku zaštitu. Još je dirljivija iznenadna briga za radnike i radnička prava u tim državama. Akcenat je sada na poboljšanju uslova rada i higijenskih standarda, na socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti. Ovome se nema šta prigovoriti, osim motivacije.

Zapadne zemlje više ne mogu obarati realne nadnice, a da pri tome ne rizikuju unutrašnji socijalni rat. Krajnji cilj novog, „zelenog” protekcionizma je da se državama u razvoju nametnu novi troškovi koji bi smanjili njihovu konkurentnost.

Istovremeno, povećavaće se zahtevi i pooštravati standardi koje će uvozna roba morati da ispuni da bi stigla na zapadna tržišta, a osetljivost na eventualne damping cene će se pojačati. Kroz političku i medijsku kampanju, kompanije će biti pod stalnim pritiskom da svoju izmeštenu proizvodnju vrate u zemlju. Pritisku će biti izloženi i strani radnici u razvijenim zemljama. Oni će biti prvi na listama za otpuštanje i poslednji u redu za dobijanje posla.

Najsnažnije zemlje u razvoju će tražiti nova rešenja za nove izazove. Njima je proces globalizacije darovao ogromno industrijsko iskustvo, kao i ekonomsku zrelost koja se ne sme potceniti. Azijski odgovor bi, na primer, mogao biti u većoj regionalnoj integraciji. Svet je u novoj i opasnoj fazi, kakva uvek dolazi nakon prekomponovanja globalne ekonomske scene. Problem je još složeniji, budući da se i geostrateška karta sveta menja.

U najgoroj poziciji će se naći države poput Srbije, koje su van regionalnih integracija, ekonomski beznačajne i zato bez jakog pregovaračkog aduta. Ove države će morati da pomognu sebi i konkurentnosti svoje industrije pre svega obezvređivanjem sopstvene valute i podizanjem stope štednje uprkos niskom nivou dohotka. I u pregovorima sa MMF-om srpski zvaničnici bi morali imati na umu novu ekonomsku arhitekturu koja se stvara, kao i položaj Srbije u njoj.

www. nkatic.wordpress.com

Finansijski konsultant


Komentari29
3b665
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

laki
Umesto o mitu o slobodnoj trgovini vise bi trebalo govoriti o protekcionizmu jer su mnoge zemlje podigle svoju ekonomiju ili pak njene delove na njemu. Svima je poznato da se SAD protekcionisticke kada upotreblajvaju svoj tarifni sistem ili kada finansiraju sektor naoruzanja putem javnih porudzbina. Evropa isto tako kada zatvara deo svog trzista za poljoprivredne proizvode posebno iz Afrike. Kina prednjaci u svemu, od masivnih restrikcija na uvozne proizvode i investicije, preko podcenjene valute, pa do masivnog subvencionisanja izvoza. Takvom politikom Kinja je u poslednjih 15-tak godina favorizovala seoski egzod od preko 200 miliona ljudi bez uvodjenja socijalne zastite cime je vladajuca partija osigurala jeftinu radnu snagu, skoro ne iscrpnu, garantujuci na taj nacin niske troskove proizvodnje, kako za domace tako i za inostrane kompanije. Na taj nacin, Kina je jedan od osnovnih cinilaca danasnje krize, jer je preplavila trzista Amerike i Evrope jeftinom robom, ubrzavajuci ujedno delokalizaciju zapadne ekonomije, kao i njenu dezindustrializaciju, cime se pojacao i pritisak na plate (sve nize i nize ili stagnirajuce vec 10-15 godina), sto je i osnovni uzrok eksplozije privatne (u SAD i VB) i javne (u Franucskoj) prezaduzenosti. Srbija mora da pribegne slicnim merama ako misli da opstane kao zemlja i drzava, medjutim morala bi i jasno da definise svoju ekonomsku politiku u sledecim decenijama kako bi mogle de se iskristalisu njene komparativne prednosti u odnosu na okruzenje, a njih sirugno ima u nekim domenima.
Stanislav Kalenic
Pomno pratim pisanja izvanrednog Gospodina Katica, ali se ovaj put moram uzdrzati od komplimenata. Nadam se da ce se i Gospodin Katic sloziti da je malo ispreturao prioritet ciljeva koje (u ovom slucaju Srbija) mora imati. Nije vise pitanje regionalnih integracija, finansijskih udruzenja, clanstva u MMF-u i slicno. Srbija mora samu sebe da spasava kako god da okrenemo. Zpadni finansijski sistem izgleda na rubu propasti - bas se u Politici da procitati o rusko-kineskom pokusaju uklanjanj dolara kao "svetske valute" - znaci promene su nepojmljivo ogormne a bas oni koji su se uclanili u sva ta udruzenja ili kvazi-udruzenja imaju priliku da osete na svojoj kozi koliko mnoge bajne price mozemo okaciti macku o rep. Sribiji treba (prvenstveno) analizirati i ustanoviti ono sto je dobro, pozitivno, svrsishodno i postojece. Nemamo mi nikakve koristi od svetske krize, pada cena nekretnina, raznih amerckih izbavljanja ovoga ili onoga. Mi smo na finansijskom nivou moga dede - Lebac na sto, sinko. Takodje smatram za veliki promasaj ocenu da je zapad bilo sta uradio "nehoticno" - taj film ni nasi praunuci nece gledati.
Милош Бобић
Господине Катићу, пуно Вам хвала да сте јасно и гласно рекли која је функција „зеленог“ протекционизма: наметање додатних трошкова које смањује конкурентност домаће привреде и узгред систематски и дугорочно пљачка потрошаче. Тај протекционизам има и име: „обновљиве“ енергије ветар и сунце. Причом о антропогеном глобалном загревању путем наводно штетног угљендиоксида, о наводном топљењу полова (Политика 27.02) и сличним апокалиптично-алармистичким измишљотинама ствара се прво: страх и грижа савести код грђанства да би се друго: спроводила промоција енергетски најнеефикаснијих и економски најнерентабилнијих и најскупљих технологија фотоволтаике и ветрењача путем треће: субвенционисања дотичних технологија драстичним - иначе непотрбним - повећањем цене енергије. У ЕУ је средство те политике обавеза повећања удела ое-технологија у целокупном енергетском миксу на 20% који је и Србија на свом безалтернативном путу у ЕУ прихватила и тзв. закон о обновљивим енергијама, иначе немачки производ и извозни шлагер. Ево података удела и цене производње струје из Немачке за 2007 годину да би се знало о чему се ради: атомска енергија 22,1% по 3,5 евроцента/квч, лигнит 24,5% по 3,5 ец, камени угаљ 22,8% по 5 ец, гас 11,7% по 7ец, вода 4,3% по 5ец, ВЕТАР 6,2% по 9ец, ФОТОВОЛТАИКА 0,5% по 50ец !!! Зато је цена струје око 23ец иако би могла да се креће између 3,5-7ец. За Србију би форсирање фотоволтаике и ветрењача и преузимање немачког закона био пут без повратка у енергетску несигурност због повећања рањивости система и зависности од гаса (ветрењаче), драстичан раст цене енергије на штету домаће привреде и потрошача и дефинитивну деиндустријализацију на чијем крају ће стајати трајно сиромаштво. Обзиром да и Политика у задње време форсира „зелену“ причу у корист српске штете стиче се утисак да постоји интерес дугорочног паразитирања на грбачи домаће привреде и грађана.
predrag milovanovic
Covek je u procesu evolucije ucio od prirode. Ekonomija je ( za mene laika) prirodna nauka. Nauk od prirode. jednostavno sve iz iskustva gomilalo se i covek je uceci da prezivi memorisao i razvijao nove nacine i sredstva da sebi pojednostavi zivot. U tom procesu dok je trazio jednostavnije i jednostavnije forme , dosao je do apstrakcije ,a ova ga je konacno odvojila od prirode. Covek se naoruzan apstraktnim znanjem, usmeren ka manipulaciji bacio na brzu informaciju( kroki ekonomiju) i sve je nekako pristalo uz takvu turbulenciju da je sve najgore isplivalo na povrsinu. Neminovno je da se covek vrati prirodi, ali ne zelenilu, vec prirodi odnosa , relaciji koja je zapisana u konstelaciji, svakoj sustini svega u svemu, da napredujemo ka znanju ekonomskog principa odrzivosti u okruzenju kakav je Kosmos. Ne fantaziram, ovo je susta realnost, ekonomija je kraljica umetnosti a ne sluga dosetljivih koji zaradjuju na mig. Tu negede je nastao i jaz , jer su slobodna trzista suvise ljudski odmakala ka biznisu, a sve dalje od principa ekonomije, tad smo zaboravili na sve napisano i dobili ovaj DJUS koji sad vetri i zaudara. Mozda bi shamar mogao da pomogne?, kao kaznena mera i kao upozorenje, javno na trgovima svakog bezobraznog "bizmismena', treba isamarati, a zato sto rusi princip drustva i razvoj ceovecanstva svodi na trange frange civilizaciju????
Гоца Технолошки вишак
Господине Катићу, да ли постоји могућност да Американци уведу евро код себе?.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja