nedelja, 31.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 02.04.2009. u 22:00 Dragan Borisavljević

Plastične boce ukočile hidrocentralu

Муке са пластичним отпадом: Дејан Ђорђевић (Фото: Д. Борисављевић)

Prokuplje – Na hiljade boca i drugog plastičnog otpada, nošenih visokim vodostajem, doplovilo je Toplicom do mini-hidrocentrale podno Hisara, čiji je vlasnik Dejan Đorđević, i – zaustavilo turbine.

– Zbog nagomilanog otpada hidrocentrala ne radi već nekoliko dana. U opštini su mi rekli da očekuju pare od Republike za akciju „Očistimo Srbiju“. Nedavno je osnovan i fond za ekologiju, pa se, ipak, nadam. Jesenas sam izvadio iz vode šest kamiona plastičnih predmeta i odvezao ih na deponiju. Evo ih i sada kao da iz zemlje niču: koliko mi čistimo, još toliko voda donese, nikad kraja – kaže nam Đorđević.

Da je više savesti i ekološke svesti, Toplica bi bila biser prokupačkog turizma: reka gotovo u punom krugu opasuje brdo Hisar, na kojem je srednjovekovni grad Jug-Bogdana. Jednim delom teče i uzbrdo, što je jedinstvena prirodna pojava u Evropi. Plaže kod Duneka i kod Grčkog mlina bile su nekada prepune kupača.

Nikola, pradeda našeg sagovornika, doselio se u Prokuplje iz Brzog Broda kod Niša. Kupio je u ovom krajoliku vodenicu na Toplici od nekog Grka posle Prvog svetskog rata, pa i njega i sve njegove do danas zovu Grcima. Između dva rata njegovi sinovi Jovan i Vasilije pretvorili su vodenicu u mlin. Godine 1938. kupili su nove mašine, pa i elektroturbinu. Onakvu kakve su ugrađene na Đetinji i kod Vučja. Davali su i gradu struju za uličnu rasvetu.

Posle Drugog svetskog rata mlin je konfiskovan, radio jedno vreme pa napušten. Razgrađivao je i odnosio što je mogao ko je stigao. Pre četiri godine Dejan je rešio da obnovi dedovinu. Izgradio je mini-centralu, prvu takve vrste na Toplici. Već dve godine daje EPS-u oko 100 kilovata struje, iz dve turbine, a uskoro će, reče, biti i treća.

– Ušao sam u trag i našoj staroj turbini. Ona je odneta u Sokobanju, a odatle u Sloveniju. Pokušavao sam da je otkupim, ali teško ide. Drže je kao eksponat u muzeju „Litostroja“. A voleo bih da ovde i ja napravim mali kutak starina – kaže sa čežnjom Dejan Đorđević.

Komentari4
81d8f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nadežda Jančić, rođ. Đorđević
Poštovani, u tekstu se pominje pradeda Nikola koji je imao dva sina,Jovana i Vasilija. Kao što je Dejan Đorđević unuk Jovanov, tako sam i ja unuka Vasilija.Prema tome, navodi koji se pominju u tekstu upućuju na neistinu da je Dejan Đorđević jedini naslednik pomenutog mlina, a gradnjom mini hidrocentrale samovoljno je uzurpirao zajedničku dedovinu. Ovo sam napisala da bih skrenula pažnju da navodi u tekstu nisu istiniti, kao i da sam preduzela odgovarajuće korake da dokažem suprotno. Pozdrav, Nadežda Jančić
Dejan Smiljanić
puna podrška mom imenjaku za uloženi napor za izgradnju minihidrocentrale ,znam koji je to napor jer i ja sam pri kraju papira za izgradnju iste ,ali pravo pitanje je hoće li država iz budžeta da mu isplati nastalu štetu što mu ne radi proizvodnja struje , jer neko od opštinskih inspektora uzvodno uz pomenutu reku koji je zadužen za ekologiju i otpad ne može da podigne svoju cenjenu stražnjicu iz fotelje u koju je upao a isti takav zna kada je u pitanju izgradnja minihidrocentrala i da traži dlaku u jajetu, ma treba sami da skupljaju flaše i otpad i da ga besplatno, to jest o svom trošku odvoze do pogona za recirklažu za koje se hvale da postoje ali ne ovde u srbiji već negde u belom svetu.
niko i nista
Ma kakva akcija ,,ocistimo Srbiju,, (Bolje je sa kulturom) Neka drzava od planiranih para podstakne instaliranje i otvaranje nekoliko desetina prijemno-otkupnih sirovina po Srbiji, i obezbedi pocetna sredstva za otkup, (uz ucesce preduzetnika), plastike, gvozdja, olupina, papira i drugog otpada, pa cete videti kako ce nezaposleni nositi dzakove na ledjima do otkupnih stanica. A nezaposleni bi popravljali svoje prihode. Samo treba skresati malo socijalne programe u delu koji se odnosi na one koji su sposobni da rade. Podstakao bi se preduzetnicki duh, smanjio pritisak na fondove, a Srbija bi do kraja godine bila cista. Razvijala bi se primarna prerada otpada, i citava industrija zasnovana na tome (Uredjaji za sakupljanje otpada, za prevoz, za sortiranje, za preradu, reciklazu itd. Ukljucile bi se komunalne sluzbe, turisticki poslenici, skole (u okviru nastave iz ekologije). Ako neko sumnja u ovaj projekat, moze ga proveriti na podrucju jedne orstine. Ako uspe, opstine ce same u naredno vreme da se organizuju. KAKVOG SMISLA IMA DOCI IZ TOPLICE U BEOGRAD I KUKATI PRED VLADOM KAKO JE NEKO PODRUCJE ZAGUSENO OTPADOM. PA NISU GA IZ VLADE BACALI. ALI VLADA JE ODGOVORNA ZA PODSTICAJE KOJIH NEMA. Nije dovoljna parola ,,ocistimo Srbiju,,. Kako se to u svetu radi? Pozitivan ishod ovakve ideje olaksao bi shvatanje o potrebi privatizacije komunalnih sluzbi u zemlji, uveo konkurenciju, doveo do kvaliteta usluga, povecao higijenu naselja i javnih povrsina, turistickih destinacija itd.
mileva
Bez podizanja ekoloske svesti, prvo kod dece u OS pa nadalje, nema nam spasa od plasticnih kesa i flasa. Trebalo bi da lokalne vlasti pomognu ovom coveku tako sto ce organizovati dobrovoljnu akciju stanovnika, a pod parolom da ce im cista okolina stvoriti uslove za turizam i bolji zivot. A kad ce vec neko od nasih tajkuna da ulozi u fabriku za reciklazu ovakvog otpada, pa to je industrija buducnosti.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja