petak, 05.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 03.04.2009. u 22:00 Borislav Stanojević

Nadzirači dolaze

Др Менхетн, јунак стрипа „ Надзирачи”

STRIP I FILM

Quis custodiet ipsos custodes (Ko nadzire nadzirače?) – pitanje je koje postavlja rimski pesnik Juvenal, u svojim Satirama u II veku. Isto pitanje ponavlja se, 1987, u čuvenom izveštaju kongresne komisije pri istrazi morbidnog skandala Reganove administracije, koja je razmenila oružje za taoce sa Iranom, i naoružavala navodne američke neprijatelje, kontraše, u Nikaragvi (što je sama država stavila van zakona tzv. Bolandovim amandmanom).

Ovaj epigram mogao bi danas krasiti korice nekog od izveštaja Verice Barać o srpskim porođajnim mukama tranzicionog kapitalizma, ili Odbora za rešavanje o sukobu interesa, ili Odbora Agencije za borbu protiv korupcije u osnivanju, a koji već prati predsednički skandal vezan za sukob interesa. Pa iako nismo skloni satiri – dokazujemo da smo u skandalima ravni tzv. velikim silama.

Bogoliki dr Menhetn

I upravo zato treba spremni da dočekamo blisku filmsku premijeru Nadzirača (Watchmen) u našim bioskopima. Nadzirače, i kao istoimenu kultnu američku strip-seriju (1986) engleskog scenariste Alana Mura (kao i ekranizaciju Zeka Snajdera) o superherojima i zaveri o propasti i spasu sveta, naravno, krasi upravo navedeni citat Juvenala. Nadzirači su moraliza o časti i patriotizmu, o lažima i istini Heroja (i „heroja“) u borbi za spas civilizacije, u alternativnoj istoriji našeg sveta, od četrdesetih do devedesetih godina XX veka.

Beznadežno mračnu, kanceroznu atmosferu priče, dodatno će zamračiti misteriozna ubistva, proterivanja i samonametnuti egzili, ionako zakonom zabranjenih, omraženih, neshvatljivih i zastrašujućih – maskiranih nadljudi. Jedan od njih, bogoliki dr Menhetn (nazvan prema čuvenom Projektu Menhetn, o stvaranju atomske bombe) ima moć da pucnjem prsta reši sve planetarne probleme, ali suočen sa sopstvenom krizom identiteta, napušta planetu kad joj je najpotrebniji.

U Nadziračima, kao odstupanje od uobičajenog superherojskog štiva, u natprirodne moći Mur uvrštava i ljudski (raz)um, pa se kao kontrateža božanskom Menhetnu, postavlja superjunak Ozimandijas (što je grčko ime za faraona Ramzesa II) ali ne kao mesmerizator, hipnotizer ili telekinetist, već kao najpametniji čovek na Zemlji. Monstruoznost i, dosledno, moralna, filozofska, pa i teološka diskutabilnost čina, kojom ta pamet sprečava globalnu Apokalipsu i uspostavlja nelagodni, kao i uvek privremeni mir, dileme dostojne grčke tragedije, u koju autor Nadzirača baca svoje ostale likove (ali i čitaoca) i sjajan stil kojim je sve to napisano (budući da sam crtež nije dostojan grandioznosti sage) dovoljne su da ih svrstaju u nesumnjivo remek-delo američkog superherojskog stripa/grafičkog romana, i Muru obezbede mesto u panteonu istorije umetnosti.

Ovaj serijal je naručila i objavila najveća i najčuvenija američka kuća stripa, DC Comics, kako bi revitalizovala svoju umornu i umoljčanu industriju maskiranih nadljudi, kao potencijalno unosni majdan za kinematografsku eksploataciju likova nad kojima imaju vlasništvo.

Izbor autora za „osvežavanje“ nije ni slučajan ni nasumičan. Alan Mur (1953) dobro je poznat u stripu Starog sveta od kasnih osamdesetih (Maxwell the Magic Cat, itd.). Već od 1983, zahvaljujući „dobrom njuhu“ izviđačaDC, angažovan je da piše slabo prodavani horor-serijal Swampthing (Močvar-stvar). Naravno, Murov nonkonformizam potpuno „razgrađuje“ kliše američkog monstr-stripa, uvodeći briljantan autobiografski, „sporedni“ lik čarobnjaka Džona Konstantina (iz sinteze pojava tadašnjih megapop-zvezdi Bouvija i Stinga, i sopstvene inklinacije ka magiji). Uspeh kod publike i kritike otvara američka vrata i drugim britanskim strip-scenaristima, kao što su Morison, Gejmen, Delano...

U svet stripa Alan Mur je uleteo kao buldožer. Ovom geniju „grafičkog romana“ uglavnom, nije potrebna najava, ali po sopstvenom priznanju, Mur je uspeo da bude i pisac, sve „dok najzad nije (po ličnom priznanju) pao najniže što može i završio kao – strip-scenarista“. Isprva je, kao „Kurt Zli“ i „Džil de Rej“, crtao i pisao andergraund stripove. Ali kada je obznanio svoj pravi identitet, za strip kakvim smo ga do tada znali, došli su apokaliptični dani.

Godine 1982, Mur sasvim dosledno anarhistički „razgrađuje“ superherojski strip Marvelmen (kasnije Miracleman) služeći se gotovim strip-tablama strip-serijala, koji je izlazio šezdesetih, i od njega pravi najbolji grafički roman (diskutabilno) svih vremena ovog žanra, pa i uopšte uzev. Usput, Mur u potpunosti redefiniše i restandardizuje formu i jezik stripa. Paralelno, on pravi anarhističku Bibliju superherojštine, V for vendetta.

Moćna američka izdavačka kuća stripa DC uviđa neuvijenu anarhokomunističku opasnost, koju Murov rad predstavlja za strip. Angažujući ga da napiše Nadzirače učinjeno je sve da se Mur, kao i ostali njegovi zemljaci, i njihov revolucionišući uticaj na mejnstrim stripa u SAD (ali i drugde) zadrže pod najefikasnijom mogućom kontrolom – pod platom. U trenutku svoje najveće stvaralačke snage, anarhista Mur je upregnut da radi na „osvežavanju“ ubuđalih nadljudi. Paradoksalno, i sami Nadzirači su svojevrsni američki „rimejk“ Miraclemana (pa donekle i V for Vendetta) budući da razmažena američka publika zahteva da se originalna (i egzotična) vanamerička dela prilagode njenim „standardima“. I sposobnostima poimanja.

Aristotelovska zaokruženost

Ipak, Nadzirači  su veoma uspela Murova autorska rekapitulacija sopstvenog dotadašnjeg rada za tržište SAD. Mur – koji je „završio“ svoju sjajnu saradnju sa moćnim američkim kompanijama uglavnom neuspelim tužbama zbog autorskih prava – s gađenjem odbacuje dosadašnje filmske ekranizacije svojih romana V for Vendetta, Liga izuzetne gospode, From Hell kao „maliciozno i smišljeno obogaljenje originala“.

Nadzirači svakako imaju jednu moćnu prednost: oni ne spadaju, kao franšize Supermen, Betmen, Spajdermen, Halk, X-ljudi, itd, u dramaturški klizav teren decenijskih strip-serijala, već su, kao i njegov V for Vendetta, aristotelovski zaokružena celina. Što ostavlja mesto nadi u potencijalni kvalitet filma Nadzirači.

Komentari2
23c59
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

m d
Sjajan strip, film jos uvek nisam gledao, nadam se da me nece razocarati. Nazalost, u Srbiji ljudi jos uvek nemaju kulturu citanja stripa, na strip se gleda kao na nesto sto je za decu, obicna razbibriga, ne smatra se vrstom umetnosti. A sa nedostatkom izlazenja kultnih stranih izdanja na srpskom jeziku nema ni izgleda da ce se takva situacija popraviti.
Zoran Đukanović
Gledao sam film sa očekivanjima svega najgoreg, to je bilo gotovo ritualno očekivanje, znak poštovanja prema Muru i njegovom remek-delu. E pa, film nije ono što sam očekivao. Dobar je. Ma ne, odličan je. Razlikuje se od filma, to se podrazumevalo. Film, međutim, vodi vrlo inteligentan dijalog sa stripom. Neke dodatne reference su naprosto sjajne. Mnogi govore o pojednostavljenju. Taman posla. Mur ima problem s filmom. Imao je i sa From Hell. Pa šta? Imao je i Lem sa Solarisom (kasnije je odustao od tvrdoglave vizure Autora koji sudi o sudbini Svoga dela; čim je prešao u drugu javnu interpretaciju, nije više Lemov, naravno). Murov strip se našao u paradoksalnoj poziciji da, kao što to često biva s književnošću klasika, podignutog nosa pogledava na to šta je film uradio od nje. Uradio je sjajnu stvar. O sjajnoj stvari sjajan tekst Borislava Stanojevića. Zoran Đukanović, Amsterdam

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja