sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:42

Sećanje na staru Narodnu biblioteku

Autor: M. V.ponedeljak, 06.04.2009. u 22:00
Полагање венаца на остацима срушене Народне библиотеке (Фото Танјуг)

Polaganjem venaca na Kosančićevom vencu, na mestu gde se nalazila nekadašnja Narodna biblioteka, juče je obeležen dan kada je u šestoaprilskom bombardovanju Beograda 1941. godine do temelja srušena zgrada ove najstarije ustanove kulture u Srbiji. Narodna biblioteka Srbije tradicionalno obeležava ovaj datum zbog činjenice da je u bombardovanju nepovratno izgubljen celokupni fond biblioteke, sa vrednim i originalnim srednjovekovnim rukopisima.

O ulozi Narodne biblioteke Srbije u modernizaciji srpskog društva govorila je juče dr Dubravka Stojanović, podsećajući na to da je srpska nacionalna biblioteka osnovana 1832. godine ukazom kneza Miloša o obaveznom čuvanju jednog primerka svake objavljene knjige.

– Zadaci koje su u Srbiji imali Narodno pozorište i Narodni muzej bili su donekle lakši nego što je bio posao koji se nalazio pred Narodnom bibliotekom. Procenat pismenih bio je vrlo nizak u to vreme, samo dve godine ranije osnovana je prva srednja škola u Srbiji, a prvi srpski student otišao je na univerzitetske studije u inostranstvo tek 1842. godine. Sve to značilo je da bi se pre moglo reći da je biblioteka nastala s misijom, nego što je bila rezultat kulturnih potreba još uvek nedovoljno zrelog srpskog društva. Narodna biblioteka imala je zadatak da kreira naciju i društvo, rekla je dr Dubravka Stojanović, ističući da je prema preciznim statistikama Narodne biblioteke o čitanosti knjiga, a koji su od 1895. objavljivani u Godišnjaku srpske kraljevske akademije, u periodu pred Prvi svetski rat čitanje u Srbiji postalo deo masovne kulture.

– Bio je to dokaz o nastanku srpskog građanstva koje je, iako još nedovoljno definisano, preuzelo evropski model ponašanja i sistem vrednosti. Prekide u radu Narodne biblioteke, a posebno bombe u Prvom i Drugom svetskom ratu, treba razumeti kao brisanje pamćenja nacije, ali i kao ugrožavanje razvoja srpskog društva – dodala je dr Stojanović.

Prema podacima NBS, 1. aprila 1941. godine, u očekivanju početka rata, sve je bilo spremno za evakuaciju. Međutim, tadašnji ministar prosvete M. Trifunović zabranio je evakuaciju prosvetno-kulturnih ustanova Beograda, pa i Narodne biblioteke. Zgrada biblioteke, pogođena 6. aprila u 16 časova, izgorela je do temelja.


Komentari4
cde2a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dragan
Kao student, osamdesetih godina proslog veka, setao sam Kosancicevim vencem i naisao na rusevine Narodne biblioteke. Tada nikakva tabla, natpis, nije govorio STA SE NA TOM MESTU NEKAD NALAZILO. Kada sam, pre par meseci, sa svojom porodicom ponovo prosetao tim krajem , oblila me je sramota: ZBOG CEGA NISTA NA TOM MESTU NISMO PODIGLI POSLE TOLIKO MNOGO GODINA? ZASTO NISMO NOVU BIBLIOTEKU, SA OSTACIMA STARE, BOMBARDOVANE, PODIGLI NA ISTOM MESTU?!!
šoma ralic.mil@sbb.rs
Da li neko zna zašto je Biblioteka,već četi- ri godine zatvorena za čitaoce?To je isti- period nerda Bilioteke kao što je bio za vreme Drugog sv.rata!
memoricid
u samoj biblioteci su bili zaposleni srbi-nemacki agenti,lokatori,dousnici.to je u jednoj ozbiljno pripremljenoj emisiji na Tv posvecenoj ovom strahovitom i zloslutnom dogadjaju koji nam se kao nocna mora u znaku vecnog vracanja ponavlja i danas-svedocio gospodin dejan medakovic.zasto se o tome cuti i tako se memoricid nastavlja i dovrsava od strane samih srba i njihove nesvesti i nesavesti i neodgovornosti.da li 'politika'kulturna cinjenica?neka to i dokaze tako sto ce obelodaniti istrazivanja o kojima je dejan medakovic govorio a sigurno postoje zivi svedoci i znalci koji cuvaju znanje koje je,izgleda,decenijama bilo izvan zvanicnog znanja.ali njih niko ne pita,niko ne zove,nikome nije,opet,u interesu da obelodani to znanje i tako,narodnu biblioteku iznova rusi cutanje.
zoran citalac
Dobro je sto se ovaj dan obelezava . Ali bilo bi lepo i zanimljivo da Politika povodom rusenja biblioteke objavi i po neku staru fotografiju biblioteke.Valjda negde postoje

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja