utorak, 19.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:45

„Bolonja” kao „šuvarica”

Autor: Sandra Dimitrijevićponedeljak, 06.04.2009. u 22:00
Примена Болоњске декларације у Хрватској је изазвала протесте студената (Фото Национал)

Jedan uvaženi profesor iz Engleske rekao je da je „Bolonja” smišljena za studente ne mnogo ambiciozne, ne mnogo radne i ne mnogo sposobne. Sa ovim stavom saglasna je većina nekadašnjih diplomaca, ali i pojedini profesori, koji s negodovanjem gledaju na sadašnje puteve stizanja do indeksa, a potom i diplome. S druge strane, prosvetne i univerzitetske vlasti tvrde da „Bolonja” nije propala u Srbiji, a jasan dokaz za to je što smo na ministarskoj konferenciji upravo dobili istu ocenu kao i 2007. godine – četvorku.

Na naše pitanje kako komentariše činjenicu da smo ipak dobili dobru ocenu u sprovođenju bolonjskog procesa, profesor dr Velibor Stojić, dekan beogradskog Fakulteta veterinarske medicine, odgovara da je jedno priča a drugo stvarnost, da se radi s teškom mukom i da i dalje smatra da se prenaglilo sa potpisivanjem deklaracije.

– Bolonjska deklaracija će da završi kao „šuvarica”. Proizvod ove najnovije reforme je stručnjak koji je do svog zvanja došao ne znanjem već zahvaljujući „puškicama”. Koliko znam, dosta fakulteta izlazi iz te priče. Čak i sam Bolonjski univerzitet više ne podržava deklaraciju u potpunosti. Kod nas su puna usta „Bolonje” uglavnom privatnim fakultetima. Kod njih nema padanja. Odgovorno tvrdim da oni školuju falš kadrove – kaže, dodajući da fakultet ne treba da školuje manuelce, već kompletne stručnjake i da je bilo potrebno da se prvo uradi reforma osnovnog i srednjeg obrazovanja.

On posebno naglašava da način finansiranja direktno utiče na rušenje kvaliteta visokog obrazovanja, jer ukoliko nema dovoljno budžetskih studenata, iz budžeta se smanjuju sredstva za lične dohotke, pa onda profesori snižavaju kriterijume kako bi što više studenata prešlo u narednu godinu studija.

Slično razmišlja i profesor dr Ljubiša Stojmirović, s Beogradske poslovne škole, koji tvrdi da su za pad kvaliteta u visokom školstvu, uz „Bolonju”, krivi i mnogobrojni privatni fakulteti. Po njegovim rečima, profesori su prisiljeni da snižavaju kriterijume jer je procenat prolaznosti osnovno merilo njihovog rada.

„Bolonju” nešto drugačije doživljavaju predstavnici aktuelne i nekadašnje prosvetne vlasti.

Za ministra prosvete dr Žarka Obradovića, koji je takođe zadovoljan četvorkom, nastavak primene bolonjskog procesa prioritet je za Srbiju u oblasti visokog obrazovanja.

„Cilj Ministarstva prosvete je viši nivo obrazovanja u našem društvu, njegov kvalitet, efikasnost i dostupnost. U tom smislu obrazovanje mora biti uređeno po svetskim i evropskim standardima”, smatra Obradović.

A prema izjavi nekadašnjeg ministra prosvete Gaša Kneževića, pitanje Bolonjske deklaracije kod nas je problem koji iziskuje promenu svesti i kod nastavnika i kod studenata. „Mnogi profesori štite status kvo, a studenti nisu svesni da je ’Bolonja’ njihova šansa za boljitak, te da se ona sprovodi za njihovo dobro. Međutim, mi nemamo pravog borca za sprovođenje ove deklaracije, nemamo pravog pobornika kod nas”, smatra Knežević.

Rektor Beogradskog univerziteta profesor dr Branko Kovačević je zadovoljan dosadašnjim tokom reforme i podseća da se prilagođavanje Bolonjskoj deklaraciji mora završiti do 2010. godine kako bi proces uspeo.

– Iako su mnogi i dalje protiv uvođenja Bolonjske deklaracije na našim univerzitetima, smatram da je ona dobra i zadovoljan sam dosadašnjim rezultatima. Očekivao sam da će biti problema, ne možete sve da podesite odjedanput. Evropske zemlje koje su potpisale Bolonjsku deklaraciju dale su sebi nekoliko godina za prilagođavanje, a mi smo bili oštriji od njih i mislili da ćemo moći da prilagodimo naš stari sistem novim standardima. A u suštini on ne treba da se adaptira nego mora potpuno da se promeni.Bez obzira na ishod Bolonjske deklaracije, reforma visokog školstva koja je otpočela na fakultetima predstavlja vrlo pozitivan proces, jer doprinosi bržem i efikasnijem studiranju, kao i mogućnosti da mladi do diplome dođu u 23. ili 24. godini – ocenjuje dr Kovačević.

On smatra da bi se „reforma radila i da nismo potpisali Bolonjsku deklaraciju zato što su se mnoge stvari promenile – stari sistem je u proteklom periodu narušen i nije funkcionisao”.

Slične nedoumice čuju se i kod komšija. U Hrvatskoj je s fakulteta izišlo oko 9.000 „Bolonjaca”. Svi imaju završene tri godine studija i visoku stručnu spremu. Ono o čemu se glasno govori to je da postoji opravdan strah da će oni posao teško da nađu, a ako se i zaposle, biće to uglavnom slabije plaćeni poslovi za koje se dosada tražila srednja stručna sprema. Svoj stav oni su jasno iskazali i masovnim protestima na kojima su nošeni transparenti s porukama poput: „’Bolonja’ na faksu, čir na želucu”, „Prva bolonjska degeneracija”, „Gospodo, naši roditelji skupo plaćaju vaše eksperimente”…

Reakcija resornog ministra Dragana Primorca bila je sledeća: „Bio sam srećan kad sam po transparentima studenata video da niko od njih zapravo nije protiv ’Bolonje’, već da imaju prigovore na način na koji se sprovodi, odnosno na ljude koji proces sprovode. Problem je zapravo u pojedincima i sastavnicama Sveučilišta koji nisu uspeli na dobar način da uvedu promene”.

Svaka sličnost je slučajna.


Komentari30
a7f73
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragana Antic
Potpuno se slazime da je Bolonaj totalna glupost.
мегаултрагигасуперкул
Приватни факултети разарају својом политиком и средње школе. Деца која циљају на упис у њих нипта више не раде, знају да ће се уписати ако имају новац за школарину, на неке факултете, хм, "универзитете", то јест "академије", уписују се и пре него што заврше средњу школу, па после само треба да донесу диплому, било какву. Тзв. пријемни испити су чиста смејурија, а неки приручници за њих исто тако, имају чак и материјалне грешке, рађени су као од беде.
mila mila
nije tacno da su tri g. studija isto sto i visoka strucna sprema - nogde pa ni u Hrvatskoj!
В. Рајковић
Болоњски процес је у читавој Европи 1999. дочекан са великим ентузијазмном, међутим како су генерације студенaта почеле да излазе са фaкултета, ентузијазам је лагано нестајао. У Енглеској се Болоњски процес подсмешљиво назива "Baloney process", илити "глупави процес", а ни у остатку Европе мишљење није ласкаво. Енглезима се сигурно не могу замерити лоши факултети, неспособни предавачи и неадекватни услови рада, на шта се "ваде" овдашњи студенти, па ће бити вероватније да сам процес не ваља.
Стари грађевинац
Здрав разум намеће логику да не треба мењати тактику која је ваљала. Наши грађевинци су били светска марка све до пред крај осамдесетих година прошлог столећа. Чисто сумњам да ће болоњски курсисти достићи тај степен белосветског уважавања, и то тим пре што их сада обучавају за магистранте и докторанте а не за стручне пројектанте и руководиоце градњи и градилишта.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja